Babe ili heroji

Mišo Vujović

Piše: Mišo Vujović

“Deco moja budite babe a ne heroji”, komentariše čitalac Boro, ispod reagovanja pukovnika Veselina Šljivančanina na tekst u dnevnim listu “Danas“ pod naslovom “ Ko je Veselin Šljivančanin, osuđenik iz Haga koga vlast glorifikuje”.

Uz paušalne opservacije autora pukovniku Šljivančaninu se imputira da je kao član državne delegacije polagao venac na spomenik stradaloj devojčici Milici Rakić, što Šljivančanin demantuje, navodeći da je sa unucima privatno došao da oda počast nevino stradaloj devojčici od NATO bombi.
Poznato je kakve je aršine Haški sud naročito Žalbeno veće kojim je predsedavao Teodor Meron imalo prema Srbima a kako su po istoj komandnoj odgovornosti oslobađani pripadnici hrvatske ili muslimanske vojske ili još drastičnije vođe i egzekutori terorističke OVK.
Elem, da ne ulazim u detalje, s ilustracija ima na pretek, ali ću citirati Šljivančaninov navod iz reagovanja:
“Što se tiče moje osuđujuće presude u Hagu, ona pripada osudama bez pravnog uporišta što potvrđuje i prvostepena presuda od pet godina koju je viša instanca na čelu sa Teodorom Meronom učetvorostručila da bi to žalbeno veće presude od 20 i više godina hrvatskim generalima ukinulo i pravosnažno ih oslobodilo.
I u takvoj presudi, revizijom svedenoj na deset godina, decidno stoji da ja i vojnici pod mojom komandom nismo činili zločine. Kao što je poznato u više navrata sam svoje presude iznosio na uvid javnosti u kojima decidno stoji da sam oslobođen svih tačaka optužbe. Osuđen sam po svedočenju jednog hrvatskog vojnika koji je tvrdio, pazite tvrdio, da sam znao da pripadnici naših snaga maltretiraju hrvatske zarobljenike, a to nisam sprečio”, stoji u reagovanju pukovnika Šljivančanina koji osim u delu medija i NVO sektora pod kontrolom NATO lobista, uživa ogroman ugled kod građana Srbije.
Šljivančanin je poznat po čvrstim patriotskim stavovima, nema poslovnih još manje privatnih afera, što još više iritira jednu omanju ali upornu grupicu zagovornika da haškim osuđenicima treba zabraniti javno delovanje, dok istovremeno ubice Milice Rakić sa uvažavanjem tretirati kao humaniste koji su nam bombama pomagali da se osvestimo od zaslepljenosti rukovodstvom na čelu sa Miloševićem koga su, da su hteli, ali tada još devastiranje Srbije nije bilo završeno, mogli direktno iz Dejtona ili Pariza isporučiti u Hag. Ne bi bio ni prvi ni poslednji zvaničnik ulovljen na prevaru. Dakle, nije meta bio Milošević već srpski narod i o tome je apsurdno raspravljati.
Jasno je takođe zašto navedene interesne i dobro uhlebljene, krugove iritiraju haški osuđenici poput generala Lazarevića, pukovnika Šljivančanina, Nikole Šainovića i drugih žrtva ovog tribunala!
Ovi nepokolebljivi ljudi kao slobodni građani, osuđeni po pravdi ili farsi, časno su odslužili svoje kazne i sada ih treba ućutkati po istom principu kako su oduzimana građanska prava golootočanima a još drastičnije su postupali sa ideološkim neprijateljima širom istočnog bloka.
Ućutkivanjem heroja potvrđuje se zapažanje čitaoca Danasa:
“Deco moja budite babe a ne heroji?”

Izvor: https://www.in4s.net/babe-ili-heroji/