Foto: Ilustracija
Između 1912. i 1914. godine dva čoveka su zaprepastila naučni svet objavom da su pronašli fosilne dokaze – da su pronašli nedostajuću kariku između majmuna i čoveka u evoluciji. Nekoliko decenija kasnije to se ispostavilo kao najveća laž. Zahvaljujući napretku forenzičkih metoda naučnici su razotkrili čoveka koji stoji iza zloglasne naučne prevare.
Paleontolog Artur Smit Vudvord i amaterski arheolog Čarls Doson predstavili su lobanju takozvanog Piltdaunskog čoveka, nazvanog Eoanthropus dawsoni, koji je poznat i kao „Prvi Englez“. Posle četrdeset godina otkriveno je da su delovi lobanje na prevaru modifikovani da izgledaju kao drevni i da su postavljeni po lokalitetima.
Paket tehnoloških inovacija povezao je lažne fosile iz Piltdauna sa jednim falsifikatorom: arheologom amaterom Čarlsom Dosonom.
„Ovi rezultati su dodali značajne i ranije nepoznate informacije priči o Piltdaunu. Naš tim je koristio pouzdane metode rada koji ukazuju da je jedan počinilac radio na tome“, rekao je profesor Kris Stringer, stručnjak za ljudsko poreklo iz Muzeja i koautor rada.
Godine 1912. arheolog amater Doson je pisao Vudvordu, čuvaru geologije u Prirodnjačkom muzeju, tvrdeći da je pronašao delove ljudske lobanje u šljunčanim slojevima u Piltdaunu u Saseksu.
Tokom iskopavanja u šljunku, koji datira iz epohe pleistocena, navodno je pronađeno više, a ova lokacija je postala poznata kao „Piltdaun 1“. Nalazi su uključivali pet fragmenata ljudske lobanje, majmunsku vilicu sa dva zuba, razne životinjske fosile i primitivna kamena oruđa. Sve je bilo obojeno istom tamnom crveno-braon bojom kao drevni šljunak.
Vilična kost nije izgledala kao ljudska, ali zubi koje je držala jesu, izgledali su istrošeni na tipično ljudski način.
Vudvord i Doson su tvrdili da svi ovi dokazi ukazuju na ljudskog pretka koji je živeo pre najmanje 500.000 godina. Iskopavanja su nastavljena 1913. i 1914. godine, sa važnijim nalazima, uključujući očnjak i rezbarenu ploču od kosti u obliku palice za kriket.
Doson je takođe otkrio drugo mesto, poznato kao „Piltdaun 2“, gde je iskopao drugu kolekciju fragmenata lobanje i kutnjaka. Falsifikati su pomogli da se proučavanje antropologije pogrešno usmerava decenijama, piše Natural history museum.
Razotkrivanje prevare
Pošto je Doson umro 1916. godine, nijedan drugi primerak nije pronađen. Neki anatomi su od početka sumnjali u ideju da svi ostaci pripadaju jednoj individui.
Početkom ‘50-ih, tim je osmislio niz objektivnih testova kako bi pokušao da otkrije istinu i čak i tada se primitivnijim metodama ispostavilo da su kosti lažne.
Testiranjem fluora dr Kenet Oukli, geolog u Muzeju, otkrio je da su ostaci iz Piltdauna stari najviše 50.000 godina – ni približno dovoljno da bi bili karika koja nedostaje u evoluciji, kako je tvrdio Doson.
Godine 1955. otkriveno je da je većina materijala veštački obojena braon kako bi odgovarala lokalnom šljunku.
Nove tehnologije su omogućile naučnicima da podvrgnu kosti novom ispitivanju.
Istraživački tim je otkrio da je vrlo verovatno da je u pitanju jedan primerak orangutana i da su najmanje dva ljudska primerka, verovatno iz srednjeg veka, korišćena za stvaranje lažnih fosila.
Sada znamo da je primerak orangutana verovatno bio član podvrste koja živi u Indoneziji. Istraživanje otkriva da je cela kolekcija kostiju pripremljena za prevaru na isti način.
„Iste modifikacije su napravljene na orangutanu i ljudskom materijalu sa obe lokacije u Piltdaunu. Kroz naše naučne testove, pokazali smo da je verovatno da je korišćena ista vilica orangutana. To ukazuje na centralnu umešanost Čarlsa Dosona, jedine osobe za koju se zna da je povezana sa navodnim otkrićima na drugom lokalitetu u Piltdaunu“, objasnio je profesor Stringer.
Rendgenski i skenerski snimci visoke rezolucije pokazali su da je nekoliko kostiju i zuba napunjeno šljunkom, a rupe začepljene sitnim šljunkom, a svi su potekli iz sedimenta sličnog onom pronađenom u Piltdaunu. Pored toga, isti alat je korišćen u kostima kako bi se šljunčani čepovi držali na mestu i obnovio jedan od zuba u vilici orangutana.
„Iako je više pojedinaca optuženo za proizvodnju lažnih fosila, naše analize za razumevanje modusa operandi pokazuju doslednost između svih različitih primeraka i na obe lokacije“, rekla je vodeća autorka dr Izabela de Grut sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu.
„Iz naše analize je jasno da je ovaj posao verovatno izvršio jedan falsifikator: Čarls Doson.“.
Dosonovi motivi
Analiza je pokazala da falsifikator nije bio obučeni konzervator. Neki od radova pokazuju nestručne veštine – što je dovelo do lomljenja kostiju, prebrzog vezivanja tkiva i pucanja zuba prilikom turpijanja.
Deo razloga zašto falsifikat nije otkriven ranije bio je taj što je vrlo malo naučnika dobilo priliku da proučava originalne primerke.
„Sada imamo jasniju ideju o tome ko stoji iza prevare, ali još uvek ne znamo sa sigurnošću koja je bila Dosonova motivacija. Falsifikat je naučio naučnu zajednicu važnim lekcijama, naglašavajući rigoroznost potrebnu u proceni novih otkrića. Takođe smo pokazali da nove naučne tehnike mogu proizvesti nove uvide u stara paleoantropološka pitanja“, zaključio je profesor Stringer.
