Пише: Адриана Пејаковић, психолог, психотерапеут у едукацији :
Дакле, драге моје девојчице, није уопште важно имате ли четрнаест, седамнаест, двадест или педесет шест година! Сусретао сам ја и девојчице од седамдесет две, и одмах се некако видело да су још клинке: мислим, видело се то по начину на који су зрикале унаоколо и криле смешак у прсте, како су испробавале перике са локнама боје злата у робној кући, огледајући се малчице искоса и врло кокетно – биле су то праве клинке од седамдесет две године, на часну реч!
Момо Капор
Треће животно доба представља фазу човековог живота која је изузетно значајна и може бити врло плодотворна. Обзиром на поделу старијег животног доба на рану старост( 65-75 година), просечну старост (75 до 85 година) и на крају, позну старост(85 година и даље), можемо рећи да ово животно доба почиње у 60тим годинама, а да наше доживљавање старости уопштено зависи од нашег предходног искуства,емоционалног стања, отворености за нове доживљаје итд.
Свима нам је познато да су старији људи били врло уважавани кроз историју. Почев од античког Већа стараца, преко хришћанских светитеља, индијанских племена и њихових враћева, мисао старијих људи се веома уважавала. Не без разлога. Познато је да старије доба представља животну фазу за коју је карактеристична интеграција предходног животног искуства, стицање мудрости, смирености, ослобадјање од брзоплетости и хировитости младјих људи. Сви се, често у својим важним животним одлукама окрећемо старијим и мудријим људима које посматрамо као водиче и помагаче у ходању стазом живота. Постоје одредјене друштвене титуле и функције које не можете добити, без обзира на знање, умешност или искуство ако немате довољно година, које су намењене старијим људима управо због препознавања богатства и искуства које ово доба пружа.
Нажалост, старији људи се сусрећу и са негативним аспектима који прате улазак у треће доба а то су, пре свега, друштвена маргинализација, инфантилизација старијих људи, слабљење веза са потомцима, изолација итд. Непрепознавање значаја активног укључивања старијих људи у ширу заједницу представља опасност за друштво у целини јер се тиме губи један виталан аспект живота, а самој старости се приписују негативна значења. Да не говоримо о томе да и младји људи, гледајући начине третирања старијих могу очекивати да ће у једном тренутку проћи на исти начин, па самим тим формирају негативну слику о старењу, која није тачна а која је и штетна како за старије тако и за младје људе. Зато је ангажовање старијих људи, њихово активно укључивање у све аспекте заједнице важно и значајно.
Доба нових могућности
Треће доба је време и неких значајних психофизиолошких промена. Тада долази до опадања неких животних динамизама, одредјене когнитивне функције слабе, а могу се јавити и неке тегобе. Звучи песимистично. И чак и неке дефиниције старења прво нагласе ове аспекте, изостављајући друге значајне позитивне промене што доприноси формирању и одржавању предрасуда о старењу као лошем и тешко подношљивом животном периоду. Да, одредјене функције слабе и то је чињеница. Али то не значи да да друге функције не могу да се одржавају а неке чак и да се развијају у овом добу. Од нас заиста много тога зависи. Да бисмо се адекватно припремили за ово животно доба важно је да се фокусирамо на две ствари:прихватање и наша активна улога.
Прихватање значи да се не опиремо одредјеним променама које нам се не свидјају. У једном тренутку ће нам требати наочари. Па шта? Има их данас са занимљивим оквирима. Можда нећемо моћи да истрчимо маратон, али увек можемо у шетњу. Ако нек ствари више не можемо то не значи да не можемо неке друге. Треће доба отвара нове могућности како и за однос према себи, тако и за однос према другима. Многи људи када оду у пензију добију време за нове хобије, за дружење са пријатељима, проводјење времена са унуцима итд. У том периодује важно себи посветити пажњу,водти рачуна о себи и свом здрављу и неговати себе како можда нисмо успели да стигнемо током ранијих перода када је увек нешто друго било важније од нас било да су то деца, посао, друге многобројне обавезе. Уколико неке ствари више не можемо, то обично значи да нам ни не требају. Можемо много тога другог.
Познато је да развијање неких вештина у старијем добу доприноси очувању можданих ћелија, превенцији многих болести, отварању нових видика. Дакле, наша активна улога је веома важна. У овом периоду је важно да не допустимо да одедјене предрасуде утичу на наш доживљај нас самих. Можда сте имали прилике да чујете да: “у тим годинама заиста није у реду да. . . идете на путовања, упишете курс сликања, упознате нове људе, заљубите се, пишете песме, јадикујете због љубави, осећате се добро, оснујете групу градјана итд. Али је у реду и очекује се да: сматрате да је ваше време прошло,будете увек расположени за чување унука, не забављате се,дајете себи разне забране, сматрате да сте терет итд. Од нас зависи како ћемо гледати на тај период.
Наравно, уколико нам је потребна помоћ у било којем смислу сасвим је у реду да је затражимо. Изједначавање људске вредности са радном продуктивношћу или неком другом особином није у реду јер се онда страрији људи осећају као сувишни ако активно не раде, ако сматрају да не доприносе колико би требало итд. Брига једног друштва о старијим члановима заједнице и омогућавање уживања у овом животном добу је директна слика тог самог друштва и његове хуманости. Сви ћемо једном бити старији и то ако будемо имали среће, па је самим тим на релевантним друштвеним факторима да омогуће успешно и пријатно старење. Увек ваља запамтити да наша вредност као људи није одредјена ни продуктивношћу, ни радном способношћу ни неком специфичном особином или квалитетом. Ми смо важни јер смо људи и самим тим заслужујемо поштовање у сваком животном добу. А препознавање значаја старијих људи у заједници је ,као што смо рекли, веома важно за све чланове заједнице.
У следећем прилогу Адриана вам пише о моћи оптимизма
[notification type=”alert-info” close=”false” ]Ако тражите савет, или желите Адриани да поставите неко питање које вас мучи, пишите на адресу: КЛУБ ТРЕЋЕ ДОБА, 11000 БЕОГРАД, Гаврила Принципа бр. 59, или се јавите на тел: 011-66-49-080, на мобилни телефон : +381 64 121 30 30 можете СМС поруком проследити вашу адресу да вам се Адриана јави, да јој поставите питање. Питања можете слати и на мејл: [email protected][/notification]
