Наше судбине, наша слобода, наш правни систем, начин остваривања и заштита нашег националног идентитета, са културом, статусом породице, језиком, писмом и религијом више нису под нашом контролом.
Адвокат Миленко Радић упозорава на „Приручник за превенцију родно заснованог насиља“ по коме се „Људи се не рађају као мушко и женско, већ уче да буду дечаци и девојчице који ће одрасти и постати мушкарци и жене“, уз напомену да „пол“ означава један део наше биолошке и анатомске грађе а да је „род“ друштвено конструисана дефиниција жене и мушкарца“.
Разговарао: Милорад Антонић
„Гледам поред мене седи моја вољена жена. Она као и ја прати збивања, информисана је о свему. Она као и ја упозната је зна да од 1. јуна 2021. године жена више није жена, као биолошки пол или женски род, а ни мушкарац више није биолошки пол или мушки род. Постали смо „genders“, са друштвеним карактеристикама. Она као и ја биолошка жена може сада да се изјасни да је жена, а може да се изјасни и да је мушкарац, да је поново жена, да је транс, да је флуидна, да је неутрална итд. Иста права гарантована су и биолошким мушкарцима. Шта да радим,ако јој приђем,шта ће ми рећи? Можда ће помислити да сам постао жена…“, пита између осталог читалац овог портала. Али проблем је много већи и сложенији. На ту тему разговарам са адвокатом Миленком Радићем .
Да би вам га представили у правом светлу његове борбе против горе поменутог, не само нашег, већ уопшtе цивилизацијског зла, pодсећам вас да је адвокат Миленко Радић поднео Вишем суду у Београду тужбу против Владе Србије због тога што му није доставила јавно доступне информације у вези са Законом о родној равноправности и Законом о забрани дискриминације.“Нашаредакција објавила је да је адвокат Миленко Радић, МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ БиХ, Сарајево, поднео Захтјев за слободан приступ информацијама у коме између осталог тражи објашњења:…“У изјави за Тањуг стоји да је “Адвокат Миленко Радић изјавио да је родно сензитивни језик поделио струку и јавност, зато што је, како каже, то језик за који не постоје речници, граматика, правопис, шифрарници и кадар који би то спровео и који је под принудом прихваћено из иностранства, а да се нису створили услови у Србији за његову примену.”
Адвокат Миленко Радић се у последње време, мада је његова адвокатска каријера подугачка наметнуо као адвокат народа .
Адвокати су занимање које је увек представљало прогресију, авангарду. Али је и на удару. И грађанства и власти. Истовремено је и занимање које је и власти и грађанству добро дошло. Како Ви видите чињеницу да сте радо виђени и у народу и у власти ? А власт и народ често не дувају у исту тикву!
„Не знам да ли сам радо виђен код грађана, али код власти сигурно нисам никада. Влада и Народна скупштина су узрок свих правних проблема.
Проблеми би били мањи када би Уставни суд Србије своје надлежности обављао савесно, ефикасно и у складу са прописима, као што то чине нпр. Повереник за информације од јавног значаја, Национални просветни савет и ЗУОВ, од када смо остварили сарадњу. Обављајући више од 40 година адвокатске и преводилачке делатности, наша Канцеларија сусретала се са бројним прописима и одлукама, посебно везаним за остваривање идентитетских људских права у Србији. Наилазећи на прописе и одлуке, за које смо сматрали да су од општег интереса, обраћали смо се уставним судовима Србије, Југославије, Хрватске, Црне Горе и Републике Српске. За тих 40 година, драстично се променио начин комуницирања и освајања политичких и економских интереса. Наши прописи постали су безвредни, а о нашој слободи и самосталности највише текстова може се наћи у националној историји.
Адвокатима, судским преводиоцима, судским тумачима, нотарима, судијама, тужиоцима отежан је, или онемогућен, рад због нејасних прописа. За примену нашег Устава, закона, „стандарда квалитета уџбеника“, језика, речника, граматике и правописа, постала је меродавна примена само једне, и то нејасне, енглеске речи „GENDER“ која је створила „џендер идеологију“.
Од 1. јуна 2021. године жена више није жена, као биолошки пол или женски род, а ни мушкарац више није биолошки пол или мушки род. Они су већ трећу годину постали „genders“, са друштвеним карактеристикама. Биолошка жена може сада да се изјасни да је жена, а може да се изјасни и да је мушкарац, да је поново жена, да је транс, да је флуидна, да је неутрална итд. Иста права гарантована су и биолошким мушкарцима.
Да су Устав, наши закони и брига о националним идентитетским питањима постали необавезујући и збуњујући за адвокате, судске преводиоце, нотаре, судије и сл., наводе се три примера:
Пример 1. У циљу образовања, васпитања и информисања, Министарство просвете, UN WOMEN, UNICEF … издали су „Приручник за превенцију родно заснованог насиља“ од 98 страна. Већ на самом почетку Приручника, аутори и издавачи констатују да деца до пунолетства нису ни мушког ни женског пола, закључујући: „Људи се не рађају као мушко и женско, већ уче да буду дечаци и девојчице који ће одрасти и постати мушкарци и жене“, уз напомену да „пол“ означава један део наше биолошке и анатомске грађе а да је „род“ друштвено конструисана дефиниција жене и мушкарца“
Пример 2. Након одржаних избора 21.06.2020. године, Председник Александар Вучић је 15.10.2020. године најавио понављање избора за почетак 2022. године. Тринаест дана касније (28.10.2020.), Народна скупштина упркос бојкоту опозиције, усвојила је одлуку о формирању Владе Ане Брнабић. Том приликом Ана Брнабић је предложила оснивање Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, са Горданом Чомић на челу. Основни задатак Владе био је, да се до краја 2021. године, а пре одржавања поновљених избора почетком 2022. године, усвоје: Закон о родној равноправности – Law on Gender Equality, допуне Закона о забрани дискриминације, са предвиђеним новчаним казнама због непримењивања Закона о родној равноправности, и да се усвоји Закон о истополним браковима.
Пример 3. Два месеца пре усвајања Закона о родној равноправности, Министарству се обратио „Дечији фонд Уједињених нација – UNICEF“ са предлогом да се дефиниција појма „род“ редефинише и да гласи: „род означава друштвено одређене улоге, могућности, понашања, активности и атрибуте, које одређено друштво сматра прикладним за жене и мушкарце укључујући и међусобне односе мушкараца и жена и улоге у тим односима које су друштвено одређене зависно од пола“. Министарство, Влада и Народна скупштина прихватили су без примедби предлог „Дечијег фонда Уједињених нација – UNICEF“, па је тај предлог је постао саставни део Закона о родној равноправности. Тако је, усвајањем Закона о родној равноправности 20.05.2021. године, престао да важи Закон о равноправности полова са вишевековном поделом на мушкарце и жене као биолошке појмове и полове.
Од тог тренутка, пол и род више нису исто. И даље постоје два биолошка пола, али и више десетина равноправних „родова“ или „родних идентитета“ који настају простом изјавом појединца. А како ће се појединац изјаснити, ком од мноштва родних идентитета припадају, зависи од тога како се у ком тренутку осећа. Изјаву, без било каквих штетних последица, могу стално да мењају за разлику од Немачке, и неких других земаља, где се само једанпут годишње може мењати то опредељење.
Жене могу да се изјасне да су мушкарци, да су понекад мушкарци а понекад жене (флуидни), да су неутралне, да су транс и сл. Мушкарци такође имају иста права, могу да се изјасне да су жене, да су понекад мушкарци (флуидни), да су неутрални, да су транс и сл.
На тај начин, обичним изјавама, престаје примена одредаба Устава, мења се и поништава наш вековни идентитет (култура, језик, писмо, религија, традиционална породицу итд.) У школама и библиотекама врши се попис и отпис застарелих књига, односно књига које нису писане непостојећим „родно осетљивим језиком“ итд.
„Џендерска идеологија“: Устав, може променити и неколико лица
„У стено записницима Народне скупштине је забележено како су, без било какве јавне дискусије, остварене и како су се стварале историјске промене, касно увече на дан усвајања Закона о родној равноправности и Закона о изменама Закона о забрани дискриминације 20.5.2021. године:
Изводи из стено записника:
Гордана Чомић:„Пол је лично својство. Не можете да бирате пол. Род је друштвена категорија и променљив је и мења се. То је право мог идентитета. Реч род садржи и реч жена и реч мушкарац, зато што се ради о родној улози, једног или другог пола. Ако ја одлучим да се понашам другачије, нико нема право да ме због тога дискриминише…“
Говорећи о родно осетљивом и родно сензитивном језик, Гордана Чомић наводи:
„Једино се Одбор за стандардизацију српског језика и пита…Чим Одбор изради каталогизацију наставака за женски род, одмах стављамо у законе све.. да ли-ица, шкиња, сви они наставци о којима одлучује Одбор за стандардизацију српског језика.
Дакле, два закона пред вама (мисли на Закон о родној равноправности и Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације) су закони на које је Србија саму себе обавезала још пре скоро пет година…
Не тера вас Европа да доносите законе о родном идентитету, као што вас тера Европска унија да донесете законе о истополним заједницама“
Ђорђе Комленски, народни посланик:
„Колико је мени познато, 2015. године одустало се од оваквог назива закона, јер је владин Секретаријат за законодавство указао тадашњем текстописцу или евентуално предлагачу закона да Устав не познаје категорију родне равноправности. Колико ја знам Устав се није променио…
– Имам и једно питање, категорија рода је прилично недефинисана. Ја сам покушавао да се распитам и некако сам дошао до неког броја од седамдесетак могућих родова…
– Шта ће се десити ако се рецимо деси да трансродни мушкарци у затвору затраже да буду смештени у женски павиљон … затраже да се боре у каратеу, џудоу, пливању, тенису, кик-боксу са женама??!“.
– Пет месеци касније, приликом усвајања Стратегије за родну равноправност од 2021. до 2030. године, Влада је 14.10.2021. године саопштила:
„Визија која се остварује Стратегијом је родно равноправна Република Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета равноправни, имају једнака права и могућности за лични развој, пружају равноправан допринос одрживом развоју друштва и преузимају једнаку одговорност за будућност“.“
„Недуго затим, Влада је прогласила 27. октобар као „Дан родне равноправности“, а 20.04.2023. године донела је и Одлуку о образовању Савета за родну равноправност, који чине сви чланови Владе, на челу са Аном Брнабић.
Јавност је тада обавештена да се Србија налази на 19. од 156 места на свету по родној равноправности, да је добила модеран, кровни закон који ће омогућити женама и мушкарцима једнаке услове, да ће неки други закони морати да се мењају због тог закона итд. На сајту Координационог тела за родну равноправност, чији је Председник била Зорана Михајловић од 2014. до 2021. године, стајало је саопштење: „Михајловићева: Родна равноправност је један од услова раста наталитета“.
Већ како то Закон утврђује, „родна равноправност“ се остварује применом „родно осетљивог језика“, за који ни до данас не постоје речници, не постоје граматике, не постоје правописи, не постоји наставни кадар и сл.
Остваривање „родне равноправности“, применом „родно осетљивог језика“, је обезбеђено обавезујућим усвајањем годишњих планова и програма рада на остваривању „родне равноправности“ и подношењем обавезујућих извештаја о остваривању „родне равноправности“ (чл. 16‑19. Закона). Запрећене су новчане казне до 2.000.000 динара као и казне затвора до 5 година за непоступање поз закону.
Закон је обавезао све органе јавне власти и све послодавце са више од 50 запослених или радно ангажованих да, под претњом кажњавања, сваке године морају да направе план остваривања и заштите родне равноправности и да морају да именују лице стално задужено за спровођење тог плана – које пре именовања мора да прође процедуру родне обуке.
По истеку сваке године, сви обвезници морају да направе извештај о остваривању тих планова, морају да наведу евентуалне проблеме у остваривању тог циља, разлоге зашто евентуално нису остварили предвиђене планове, колико су планирали а колико утрошили за то средстава и сл.
Постоји најмање 9.531 таквих обвезника-послодаваца, који су дужни да такве извештаје пошаљу Министарству до краја године. Након анализе тих извештаја, Министар Жигманов је дужан да их прегледа и да у наредном периоду пошаље извештај Влади Ане Брнабић.
Полазећи од сазнања да доношење тог Закона није био услов за приступање Србије ЕУ, да се њиме уноси потпуни правни хаос и да су њиме створени услови за брисање нашег вишевековног националног идентитета – на дан ступања на снагу Закона о родној равноправности (1.6.2021.) поднели смо Уставном суду Србије иницијативу за оцену уставности појединих одредаба тог закона, Закона о забрани дискриминације и Кривичног законика у делу који предвиђају новчане казне до 2.000.000 динара и затворске казне до 5 година, као и за оцену уставности појма „род“ из Закона о потврђивању Истанбулске конвенције. Од Уставног суда затражили смо да отвори јавну расправу, обзиром да иста није одржана, и одлагање примене до окончања поступка. Ни до данашњег дана Суд није донео одлуку, а према незваничним информација то неће ни учинити.
Наши повериоци и власници наших судбина су ту,у нашим џеповима,спаваћм собама
Разлог за непоступање Суда можда је и тај, што је Ана Брнабић још 29.04.2021. године обавестила јавност: „Закони су у потпуности у складу са Уставом и нашим друштвом, нашом отвореношћу“ додајући „да дубоко верује да су ти акти у духу традиције нашег народа“, који је, како каже „увек био отворен и толерантан“.
Наш је утисак, да се наш правни систем распада, да више није поуздан и да више не представља основ за правну сигурност.
Мања се Устав, стварају се услови да га убудуће може променити и неколико лица, прописи се наменски тумаче, нема гаранције да ће судске одлуке бити засноване на уставним законима и сл. Основ за усвајање прописа, а тиме и одлука, постаје „џендерска идеологија“,остваривање „родне равноправности“ применом непостојећег, обавезујућег „родно осетљивог језика“. Напомене ради, Влада Републике Српске је двадесет година раније, још 2001. године, присиљена да донесе Одлуку о оснивању „GENDER ЦЕНТРА Републике Српске“ при Влади Републике Српске, на терет буџетских средстава. Без учешћа овог џендер центра, у Републици Српској није могуће направити нацрт или предлог било ког прописа.
Тако је чланом 37. Законаo родној равмоправности утврђена обавеза да се, најдаље до 20.05.2024. године, спроведе коришћење родно осетљивог језика, односно језика који је у складу са граматичким родом, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада, док је чланом 44. Закона утврђена обавеза од 20.05.2024. године за медије: средства јавног информисања дужна су да приликом извештавања користе родно осетљив језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа, друштвених и културних образаца, обичаја и праксе засноване на родним стереотипима, дискриминације на основу пола, односно рода и других личних својстава, као и родно заснованог насиља, насиља у породици и насиља према женама.
Ратови су постали сувишни и непотребни. Сада се мењање националних идентитета и пљачке држава, банака и појединаца обављају компјутерима, компјутерским вирусима, инвестиционим фондовима, кредитима, деноминацијама, стечајима банака, инфлацијама, друштвеним мрежама, стратешким уговорима и њиховим анексима, затвореним тендерима и сл.
Оно што није постигнуто ратовима, сада може да се постигне употребом енглеских појмова са прикривеним значењем и погрешним преводом, као што су: gender „род“, gender identity „родни идентитет“, gender equality „родна равноправност“ и gender sensitive language „родно осетљив/сензитиван језик“.
Реч „род“ у српском језику вековима је идентитетска реч која има значење „сродства“ – генетске (крвне), биолошке и идентитетске повезаности одређених особа, као нпр.: “српски род“ у српској Химни, родитељ, породиља, породица, пород, родити, новорођенче, прародитељи, породични живот, народ, родољубље, родољубивост, крвно сродство, родослов, родоначелник, женски род, мушки род итд.
Иако се налазе далеко од нас, и не познајемо се, наши повериоци и власници наших судбина су ту, у нашим џеповима, нашим спаваћим собама. Познају све наше навике, сваки наш корак, знају како ћемо гласати, и још им плаћамо да нас прате преко мобилних телефона, телевизора, уређаја инсталираних на откупљеним базним станицама, платних картица, попуњавањем образаца за принудно вакцинисање, давањем података на аеродромима итд.
Уместо да пружа законску и уставну заштиту, на основу дугогодишњег искуства имамо утисак да је Уставни суд продужена рука власти и да је највећи појединачни кривац за задржавање неуставних прописа, као и за доношење и примену неуставних и незаконитих прописа, којима се одлучује о нашим судбинама.“
Ви сте се веома јаким правним аргументима и, рекло би се, применом логике здравог разума супротставили Закону о родној равноправности у Србији. Да ли је то борба са ветрењачама?
„Не, то није борба са ветрењачама. Зависи шта ко очекује од неке акције. Улога адвоката, Повереника за информације од јавног значаја, улога опозиције и сл. има ефекта. Покретањем неког поступка, чак и када није известан позитиван ефекат, може се доћи до корисних информација за адвокате, а и за медије који многе информације на тај начин сазнају и пласирају. Тако се мењамо сви. Одлуке се све више могу доносити између одсутних лица, изван прокламоване процедуре, у тајности, у овалним и другим кабинетима, на јахтама, у хотелским собама.
Анализирајући разлику између Закона о родној равноправности и Закона о равноправности полова, из објашњења власти може се стећи утисак да се и један и други односе на жене и мушкарце, и да је Закон о родној равноправности усвојен како би се женама омогућила већа равноправност са мушкарцима, кроз њену већу видљивост и кроз коришћење женских назива за занимања, титуле, професије и сл.
Прављењем нацрта Закона о родној равноправности, неко је, уместо појма GENDER“ (као што је то нпр. у Закону о равноправности сполова БиХ) у наш Закон о родној равноправности наменски ставио појам „род“, без биолошких – и са друштвеним карактеристикама. Такав појам не постоји, нити је икада постојао у нашим речницима (Вука Стеф. Караџића из 1852. године, Матице српске, Речнику САНУ, речницима Института за српски језик САНУ…)
Без оспоравања и изношења мноштва детаља у вези са овим законом, ситуација би била драстично гора. Не би били стављени ван снаге „стандарди квалитета уџбеника“ који су били предвиђени као основа за прављење „џендер“ уџбеника, не би били повучени уџбеници из биологије са родним садржајем и сл. Заустављена је Влада у насилној примени неуставног и штетног прописа. То не значи да су одустали од свога наума, али за сада им то не полази за руком. Према расположивим информација, Уставни суд је свестан неоснованости и неуставности прописа. Под великим је притиском да иницијативе за оцену уставности одбаци али је то исувише тешка одлука са дугорочним последицама по њих и по власт.“
Да ли је такав утисак и у односу на правду и право? У дугогодишњој пракси Ви сте верујем, као и народ, осетили доминацију политичке мисли над правдом и правом? Како у таквом миљеу видите своју професију? Понижену, неуважену или узвишену, баш зато што је нека моћ као што је власт против ?
„Да, политика има пресудан утицај на организацију судова, на избор судија и на доношење њихових одлука. Не тако давно адвокати су штрајковали скоро пола године. Власт уопште није реаговала. Ниједно друштво не жели да има адвокате. Десетинама година фаворизују се службе праве помоћи при општинама како би замениле адвокате, Нотарима се даје део адвокатских послова. Адвокати не могу бити нотари итд.“
Федерацији БиХ сте упутили горе цитирани Захтјев за слободан приступ информацијама у коме између осталог указујете „да су досадашњи Високи представници УН за БиХ, укључујући и Кристијана Шмита (нелегалног „Високог представника УН за БиХ“) неовлашћено супротно законима, основима уставног уређења, Уставу БиХ, Анексу 10 итд. узурпирали надлежности Парламентарне скупштине БиХ, Народне Скупштине Републике Српске, изборне воље, односно воље бирача на референдуму у циљу промене одредаба Дејтонског споразума, чиме су направили правни хаос са несагледивим штетним последицама,“. Да ли је то борба са ветрењачама?
„Не, то није борба са ветрењачама. Зависи шта ко очекује од неке акције. Истина је, да наше судбине, наша слобода, наш целокупни правни систем, начин остваривања и заштита нашег националног идентитета, са културом, статусом породице, језиком, писмом и религијом више нису под нашом контролом.
Надлежности Републике Српске такође су угрожене. Одлукама високог представника или погрешним или наменским одлукама и прописима органа БиХ, или Уставног суда БиХ, и постојеће надлежности Републике Српске се узурпирају, без постојања правног лека. Велике проблеме, чак и пресудне, праве и Срби, судије и тужиоци, када примењују неуставне прописе, нпр. Шмитове. То чине јер није лако напустити статус и велики приход.
Примери:
Космет или Палестинци у Гази итд.
„Питања која смо поставили немачким државним институцијама у вези статуса Шмита, или у вези обнављања спаљене Народне библиотеке Србије и библиотеке СПЦ, са највреднијим идентитетским књигама, остала су без одговора. Тим поводом, недуго потом, Канцеларка Меркел имала је састанак са Председником Вучићем и том приликом је обећала петсто хиљада евра за обнову порушене и спаљене Народне библиотеке.“
Позитивно право је оно право које важи у једној држави, регулисано актуелним, важећим прописима. Оно је обавезно правило друштвеног понашања које стварно важи у једној држави и чије непоштовање повлачи за собом државну санкцију. Али често се баш у држави дешава кршење позитивног права. Какве су ту шансе адвоката?
„Некада је у Америци коришћена изјава, да аргументи са пиштољима имају већи учинак. Србија, Македонија, Република Српска, Црна Гора итд, имају позитивно право. Међутим примена тог права не зависи од стручности адвоката, већ од европских функционера, за које нема података и не зна се ко их је, када, по којим критеријумима изабрао и поставио на те функције.“
Да ли између правде и позитивног права временом настаје неизбежан несклад нпр. услед еволуције друштвеног живота и статичности писаних правила позитивног права?
„Еволуција друштвеног живота и статичност писаних правила могу временом да делују на несклад правде и позитивног права. Међутим, проблем је несклад који је присутан приликом усвајања наметнутих прописа, или наменске примене прописа усклађених са тренутном правом.“
Има примера да право и правда нису исто, да ли су то оне ситуације када закон прописује казну за неко дело, али та казна може бити неразмјерна тежини самог дјела и не одражава правду у потпуности. Нпр. гладан човек украде комад хлеба и бива кажњен на исти начин као и неко ко украде одређену своту новца да би коцкао.
„Правда одавно није више ни у букварима, али борба не сме изостати. Према једној од латинских дефиниција, правда је константна и перманентна жеља да свако добије своје право.“
Неки кажу да има ствари које су законски допуштене, али то није морално или етички исправно, као нпр. случајеви да политичари имају право на “бијели хљеб”, односно новчано примање након завршетка мандата, али је генерални став јавности да то није праведно. Радници у привреди то немају.
„Данима слушамо од кандидата за посланике, одборнике, функционере јавних предузећа, амбасадорска места и сл. да то није праведно. По освајању власти критеријуми се мењају.“
Може ли се за правду данас рећи да је она једна морална идеја?
„Правда је морална идеја, која се прилагођава личним интересима након спроведених избора. Познат је сукоб немачке правне мисли, тзв. јус-позитивизам, по којем може да се донесе било какав закон, који сви морају беспоговорно да поштују. И француске правне мисли о природном праву, која се наставља на Римско право (ius gentium), по којој се сваки закон мора мерити у односу на правду, и није довољно да је само донет. Тријумф природно-правне мисли имамо и на Нирнбершким процесима против нациста, када није прихваћена одбрана да су поступали по наредбама, односно прописима и сл.“
Шта рећи на крају овог исцрпног разговора, шта мислити на путу у жељену личну и породичну будућност, како ће се осећати будући млади родитељи радујући се принови, била она мушко или женско, свесни чињенице да по Закону о родној равноправности, нису ни мушко ни женско.
Мени, познајући српску историју, културу, националну свест и снагу све личи на збогом љубави према вољеној жени, мушкарцу,земљи,слободи,па и оружју…!
————————————————-
dr JohnW. Money био је први доктор који је 1955. године утврдио да „пол“, са биолошким атрибутима и карактеристикама понашања, разликују мушкарце од жене. Године 1966. у САД је популарисао појам „родни идентитет“. Основао је и Kliniku za rodni identitet John Hopkins u Baltimoreu (the John Hopkins gender-identity clinic in Baltimore) за промену родног идентитета, доказујући да су деца по рођењу родно неутрална.
