- O potencijalnim oružanim sukobima koji će biti podstaknuti pristupom vodnim resursima
AUTOR: Artjom IGNATJEV
Krajem juna na francuskom govornom području pojavio se zapanjujući video u kojem izvršni direktor Nestlea (Nestlé) Peter Brabek-Letmat tvrdi da voda nije ljudsko pravo i da bi trebalo da je privatizuje i kontroliše elita. P. Brabek-Letmat, koji je predsednik jedne od vodećih globalnih korporacija i najvećeg proizvođača hrane na svetu, smatra da TNK – Tran nacionalne korporacije treba da poseduju svu vodu na planeti. Niko drugi ne bi trebalo da ima slobodan i besplatan pristup ovoj životno važnoj tečnosti.
Izjavu čelnika „Nestlea“, posebno u kontekstu gladi 2022-2023 koju projektuju „gospodari diskursa“, treba pažljivo saslušati.
O tome da bi do 2030. problem vode za piće mogao postati najvažniji za čovečanstvo, govori se sa visokih tribina u Rusiji i svetu više od decenije. Prema OECD-u, do 2030. godine 47% ljudi će živeti u područjima sa nedostatkom vode. Prema izveštaju američke obaveštajne zajednice, do 2040. godine, zemaljski vodni resursi će biti toliko iscrpljeni da će čovečanstvo iskusiti akutnu nestašicu vode za piće. Savet bezbednosti Rusije je još pre deceniju upozorio na mogućnost ratova zbog vode za piće. Već tada se predsednik Saveta bezbednosti N. Patrušev fokusirao na to da je „voda, kojom je Rusija toliko bogata, jedna od glavnih rezervi za povećanje njene konkurentnosti na svetskoj sceni i obezbeđenje nacionalnih interesa. To zahteva razvoj dugoročnih mera za zaštitu ovog nacionalnog bogatstva.”
O značaju vode za svetsku zajednicu dovoljno je reći da je od svih rezervi vode na Zemlji dostupnost slatke vode manje od 1%. Istovremeno, njen ukupni obim na našoj planeti nije porastao tokom postojanja čovečanstva, a stanovništvo Zemlje se već približilo broju od 8 milijardi ljudi.
Danas na planeti lavovski deo slatke vode „neopozivo“ troše i rashodiju ne samo ljudi (u procesu ishrane, svakodnevnog života, itd.), već i poljoprivreda (navodnjavanje) i industrija. Paralelno sa tim, napreduje i zagađenje vode, tla i podzemnih slojeva litosfere ljudskim aktivnostima. Naravno, moguće je „vaditi“ vodu iz sve većih dubina, desalinirati morsku vodu, primenjivati nove metode prečišćavanja, ali sve to podrazumeva velike troškove. Situacija sa vodom je veoma slična situaciji sa energentima: potrošnja raste, izvori se iscrpljuju, troškovi proizvodnje upotrebnog proizvoda rastu…
Istraživači poput Jurija Kravcova, eksperta za ovo pitanje je za beloruski vladin list „Republika“, početkom 2000-ih, sa velikim uverenjem konstatovao da udeo čiste vode za piće na planeti opada, pri čemu je trend u porastu. Prema podacima UN, u proteklih pola veka, na jednu osobu, udeo vode za piće je smanjen za više od 60%. U narednih 25 godina predviđa se da će se ponovo prepoloviti. Više od 80 zemalja sveta (preko 2 milijarde ljudi) iskusilo je nestašicu sveže vode već početkom 21. veka. Ali ako osoba može da živi bez hrane nedeljama, onda bez vode – to je pitanje dana!
I pre nego što se glad projavila na osnovu „epidemije korona virusa“ pretvorila se u još jedan instrument za formiranje „nove normalnosti“ u duhu Švaba, Brabek-Letmata i sličnih. Mnogi sukobi i dogovori bili su zbog želje nekih zemalja da „preraspodele” vodne resurse u svoju korist – često na račun suseda.
Tipičan primer je veštačka blokada vode za glavni grad Južne Osetije, od strane proameričkog režima Gruzije, koja se odigrala mnogo pre događaja u avgustu 2008. godine. Nedostatak vode za piće na vrućini od 30 stepeni postao je težak ispit za stanovnike Chinvalija, posebno za decu i starije. Istovremeno, gruzijska strana nije dozvolila serviserima da poprave vodovod koji prolazi sa planina kroz regione koje kontroliše, postavljajući političke zahteve neprihvatljive za Južnu Osetiju.
Od 2012. godine u Sjedinjenim Državama se priča o „vodnim ratovima“. To se dogodilo neposredno nakon što je zemlja doživela najgoru sušu – najgoru u prethodnih pola veka. Tada je, posle tri godine suše, država Teksas, koja je započela pravnu bitku protiv Novog Meksika, bila u centru najvećih sporova oko prava na vodu sa svojim susedima. U januaru 2013, tužba je došla u Vrhovni sud SAD. Odnosi se na nevoljnost države da obezbedi vodu za Rio Grande iz rezervoara „Elephant Butte“.
Mnogi takvi primeri već pretvaraju bliskoistočnu planetu u bure baruta. Na primer, Izrael, Jordan i Palestinska uprava veoma zavise od voda reke Jordan. Glavni tok ove reke kontroliše Izrael. Ova zemlja je uvela ograničenja potrošnji vode za Plestince, što je jedan od glavnih problema „procesa bliskoistočnog naseljavanja“, dodatno pogoršavajući odnose između Arapa i Jevreja.
Slični problemi se javljaju u Siriji i Libanu sa Izraelom i Turskom. Turci, koji kontrolišu gornji deo reke Eufrat, žele da izgrade branu, koja će smanjiti količinu vode koja stiže do teritorije Sirije. Istovremeno, Sirijci su u prošlom veku izgradili branu na Eufratu, što je pokvarilo odnose između Damaska i Bagdada (Irak takođe u velikoj meri zavisi od voda ove reke). Pored toga, Sirija od Izraela zahteva vodonosnu Golansku visoravan (čak i pod uslovima potpune demilitarizacije) i pristup obali Tiberijadskog jezera sa pravom na udeo u svojim vodnim resursima.
Zanimljiv primer „prisilnog vodenog primirja“ u Avganistanu 1988-89. opisuje jedan očevidac događaja. Tada su pod kontrolom sovjetskih trupa bila 4 bunara – glavni izvori vode u Kabulu. Nakon još jednog granatiranja sa strane Dušmanovih formacija, bunari su zatvoreni „radi prevencije“. Temperatura napolju je preko 40 stepeni… Nekoliko sati kasnije došli su starešine da pregovaraju sa našom vojskom. Kao rezultat toga, kompromis je postignut mirnim putem, a granatiranje je skoro prestalo…
Voda je direktno i veoma blisko povezana sa još jednim vitalnim resursom za svakog čoveka – hranom. Na kraju krajeva, poljoprivreda svake godine troši oko 70% sveže vode koju ljudi dobiju! I skoro 99% hrane ljudi dobijaju od svega što se uzgaja na zemlji. Trenutno više od 95% naseljivog zemljišta na planeti već zauzimaju poljoprivredno zemljište, šume i naselja. Izveštaji Svetske banke o ekološkim pretnjama svetskoj proizvodnji hrane kažu da postoje poljoprivredne prakse koje izazivaju degradaciju zemljišta, isušivanje vodonosnih slojeva, zagađenje vodenih površina i smrt ugroženih vrsta.
Jedna od posledica ovoga je i ta da poljoprivrednom zemljištu postaje teško da prehrani rastuću populaciju Zemlje.
Istovremeno, značaj slatke vode se višestruko povećava u sušnim regionima. Na primer, Afrika je izuzetno problematična u pogledu vodosnabdevanja. Prema podacima Svetske banke, više od 300 miliona ljudi u Africi već nema pristup čistoj vodi. A klimatske promene samo pogoršavaju žalosnu situaciju. Prema rečima britanskog sekretara za odbranu (koji je svojevremeno kao primer naveo sukob Sudana i Čada), ove promene treba da se tiču ne samo geografa ili demografa, već i političara i relevantnih međunarodnih organizacija.
Britansko ministarstvo odbrane je početkom 21. veka izvestilo da će se u narednim decenijama naglo povećati verovatnoća ratova, čiji će najvažniji uzrok biti slatka voda, sporovi zbog kojih se rasplamsavaju (tačnije, potpaljuju se) na skoro svim kontinentima. Među potencijalnim „vrućim tačkama“ su: Jemen (u Sani može doći do akutne nestašice vode već 2025. godine); različitost interesa „gornjih“ i „donjih“ zemalja Centralne Azije na prekograničnim plovnim putevima – Amu Darja i Sir Darja – koja preti da se pretvori u međudržavni sukob; Reka Jordan pod kontrolom Izraela, kao i Eufrat (Turska-Sirija), Nil (Egipat-Etiopija), Okavango (Angola-Namibija), Volta (Burkina Faso-Gana), Bramaputra (Kina-Indija), Mekong (Tajland/ Laos) /Vijetnam/Kambodža/Kina), Gang (Bangladeš – Indija)…
Sudeći po izjavama najviših funkcionera „prehrambenih“ monopolista planete i trendovima vezanim za organizovanje gladi i upravljanje njom po obrascu „pandemije korona virusa“, u bliskoj budućnosti ovi problemi mogu prerasti u oružane sukobe, a povod za raspaljivanje biće pristup vodnim resursima.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://www.fondsk.ru/news/2022/07/04/voda-kak-instrument-novoj-normalnosti-po-shvabu-56594.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/voda-kao-instrument-nove-normalnosti-prema-svabu/
