Voditi propagandni, a pogotovo savremeni hibridni rat sa zločinačkim delom vladajućih krugova na Zapadu – nije nimalo lako. U toj oblasti Zapad tradicionalno ima prednost zbog svoje poslovične beskrupuloznosti, zbog svog viševekovnog iskustva u manipulisanju svešću masa i zbog svoje veoma razvijene medijske infrastrukture, koja još uvek znatno prevazilazi onu kojom raspolaže Rusija (i Kina).
Zato smo, polazeći od osnovne potrebe sveta – da se sačuva međunarodno pravo, stvoreno posle Drugog svetskog rata, dužni da se neprestano pozivamo na jedini globalni konsenzus u svetskoj istoriji – o osudi fašizma. Ono što su Narodni front i antifašisti uspeli na nivou svesti 30-ih godina HH veka i tokom rata, posebno u zapadnim zemljama, može se smatrati najvećom propagandnom pobedom u istoriji, i „drugom komponentom“, koja je zajedno sa Velikom Pobedom u Velikom otadžbinskom ratu, omogućila stvaranje međunarodnog prava, od kojeg i dalje očekujemo očuvanje mira na Zemlji. Da danas izvojujemo tako veliku propagandnu pobedu, a posebno u kratkom roku, jedva da je moguće, ali da iskoristimo tu pobedu – mi smo dužni.
U sukobima i krizama u zemljama bivšeg SSSR i Jugoslavije, ali i u drugim delovima sveta, Zapad i njegove tajne službe su redovno koristili fašističke grupacije i na njihove zločine su zatvarali oči. U moralnom smislu, mi smo dužni da vičemo o tim činjenicama, i da ne prestajemo, dok god one postoje. A da je fašizam nešto veoma loše, ni na Zapadu skoro nikoga ne treba ubeđivati. Istovremeno, mi moramo udariti i na kvazisudske pokušaje (u okviru UN!) da se amnestiraju današnji fašisti. Tu pre svega mislim na Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju – najopasniji i najpodliji udarac na rezultate Nirnberškog tribunala. Svestan potencijalne snage antifašističkog faktora i činjenice da su im ruke uprljane, kriminalni deo vladajućih krugova na Zapadu i čini očajničke pokušaje da izjednači fašizam i komunizam. A u stvarnosti, antikomunizam je kao politički princip bio svojstven upravo fašizmu.
Zapad je zavičaj fašizma, ali naravno, ne smeju se izjednačavati Zapad i fašizam. Konfliktnost u organizovanju (i manipulisanju) društvenih i međudržavnih odnosa je sveopšti princip zapadne civilizacije. Ta činjenica omogućava preživljavanje i očuvanje zločinačkog dela vladajućih „elita“ na Zapadu. Ali to još ne znači da ljudi na Zapadu vole zločine i zločince. A mi moramo prema najkrupnijim zločinima – korišćenju fašizma, terorizma, narkomafije – da imamo nultu tolerantnost.
S druge strane, konfliktnost kao princip je tuđa duhovno-moralnim vrednostima naše civilizacije. Za nas je vrhovni upravo suprotan princip – saradnja. Saradnja je neophodan uslov i temelj stvaralačke delatnosti čovečanstva i zato Zapad, koji je suviše tolerantni prema destruktivnom kriminalu – gubi istorijsku utakmicu. Mi ne želimo uništenje Zapada, već naprotiv, njegovo preživljavanje, i zato ćemo izbegavati prebacivanje odnosa sa Zapadom u konfliktnu ravan. Ali, borba sa zločincima i borba protiv fašizma su kao i borba protiv opasnih virusa – one su uslov preživljavanja.
Prisustvo konfliktnosti u komunističkoj ideologiji (stvorenoj na Zapadu) i subverzivni zapadni uticaj doveli su istorijski i duhovno najbliže – ruski i srpski narod (koji su imali i vodeću ulogu u pobedi nad fašizmom u SSSR i Jugoslaviji) do pogoršanja odnosa i do gotovo potpunog prekida humanitarnih veza u periodu 1948-1980. Ta situacija je počela da se menja na bolje tokom strašnih 90-ih, a danas odnosi dveju zemalja dostižu istorijski maksimum.
U tom kontekstu nedavnu načelnu odluku (donetu na inicijativu ruske strane) parlamenata Rusije i Srbije da se u Beogradu formira Međunarodni institut istorijskog sećanja, smatramo posebno važnom i primamo sa velikom nadom. To će biti, prva u ukupnoj istoriji, zajednička akademska institucija dveju zemalja. Zajedno ćemo, a pomoću takvog instituta, moći da pokažemo i dokažemo, naprimer i to da je srpski narod tri puta u HH veku bio žrtva zločinačkih krugova na Zapadu i da je 90-ih godina Jugoslavija bila razbijena uz učešće fašističkih organizacija iz vremena Drugog svetskog rata, koje su preživele u emigraciji na Zapadu, pod okriljem zapadnih tajnih službi. Ali pre svega, Srbija i Rusija će pokazati da su sposobne ne samo da zajednički proizvode vakcinu „Sputnjik V“ protiv koronavirusa, već da kao dokazani stručnjaci, stvore i odgovarajuću vakcinu za oslobođenje Evrope i sveta od opasnog virusa fašizma.
(Istupanje Vladimira Kršljanina, potpredsednika Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture i višeg savetnika u MSP Republike Srbije, na velikoj međunarodnoj konferenciji „Rusija u XXI veku: Veliki otadžbinski rat i istorijsko sećanje“ (HHIH Mojsejevska čitanja), održanoj povodom 80. godišnjice Hitlerovog napada na SSSR, 21-23. juna 2021. u crvenoj sali Ruske akademije nauka u Moskvi)
