Посета председника Србије Русији је завршена успешно договором око привремене цене гаса од 270 долара за хиљаду кубика. Кремљ се поставио позитивно према захтевима Београда да добије добру цену гаса али није ишао ни предалеко јер та цена важи шест месеци.
Пише: Жељко Ињац
Русија или Путин су пристали да током наредних шест месеци важе исти услови под којима је Србија куповала гас на основу старог уговора који истиче крајем године. Неко ће рећи «свака част» а други «па и није нешто само шест месеци». У времену невиђене турбуленције на тржишту гаса и у оквиру целе енергетске кризе шест месеци може бити и стратешки значајно. Не само да ћемо уштедети 300 милиона евра за то време већ се очекује да ће се то тржиште стабилизовати са нижим ценама на берзама. А то ће нама омогућити повољнији аранжман но што смо могли постићи данас.
То сведоче и цене које су Мађарска, Бугарска и Молдавија испреговарали са Русијом – оне су два три пута веће и односиће се на дужи период. Тако је Молдавија до сада плаћала гас тек нешто више од 200 долара за хиљаду кубика а сада је цена више него дупло виша – готово 500 долара. Ту цену ће плаћати наредних десет година јер се испоруке гаса дефинишу дугорочним уговорима. То може бити поразно за велике економије а поготову за мање и средње развијене земље.
Да смо ми добили и прихватили понуду коју су прихватили Молдавци или још скупљу цену гаса коју су прихватили Мађари и Бугари то би имало тренутне последице како на стандард грађана али и на функционисање привреде. Грађани који се греју на гас би то осетили али и градови у којима се производи топлота или струја на гас би исто тако имали удар на буџете а преко тога и раст цена грејања али цена струје. Многе компаније би стале са радом јер цена енергента представља кључни «улазни фактор» који одређује да ли имају зараду од оног што раде или не. Друге би смањиле привредне активности јер су престале бити конкурентне. На крају то би и инвеститоре који инвестирају у производњу и прераду која зависи од цене гаса одбило од наше земље. Закључак је да иако неки подцењују значај цене гаса она јесте изузетно битна, како у садашњости тако и за будућност.
Да ли нам је Русија изашла у сусрет? Јесте. Да ли је то за њу нешто значајно? Па и није – шест месеци продужетка старог уговора за руске приходе од гаса је кап у мору. Да ли су нам могли дати у овом тренутку ову цену кроз трајни уговор? Нису, јер би тиме рушили своју позицију у преговорима са другима. Они који су пристали на већу цену би се бунили а они који тек треба да преговарају би ову цену узели као аргумент у «ценкању». Код Руса је традиционално реч о меритократији или о доминацији различитих формула којима се израчунава било шта па и цена гаса. Данас постоје две цене гаса – берзанска која је око 1000 долара и нафтна која је отприлике она коју ми добијамо. Руси могу да дају једну или другу или најчешће комбинацију те две цене. Чак и кад добијете повољну комбинацију а то је нпр 70 посто нафтни паритет цене и 30 посто берзанске цене ви опет као Молдавија добијате изузетно високу збирну цену од око 500 долара за 1000 кубика.
Да ли ћемо добити такву повољну цену гаса и после пола године зависи од више фактора а пре свега од стање цена гаса на берзама које тренутно дивљају. Други фактор је динамика српско-руских односа. Они су за сада на прилично високом нивоу и нема назнака да могу бити нагло и драматично покварени.
Наши опозициони и (про)западни медији су искористили прилику да поентирају и против власти и против Руса. Што би рекли «две муве једним ударцем». Они су причу банализовали на два начина – први је да је власт у Србији добила повољну цену гаса до избора а после «ћемо видимо». Друга прича је да смо од Руса били уцењени ко зна чиме а пре свега узградњом нуклеарне централе или повећане активности руског хуманитарног центра у Нишу. Прича је танка јер за државу неколико стотина милиона евра није проблем да би премостили до избора са садашњом ценом гаса и струје. Тако да уцена око овога не може да стоји. Наравно да свака власт гледа да се пред изборе поправи стандард грађана или да га барем не квари, али од овога правити некакву драму «Путин је уценио Србију тим и тим» заиста није реално. Но пропаганда не барата са реалним чињеницама већ са емоцијама а пре свега са страховима и надама. Тако се и овде кад год је тема Русија бацају пропагандне петарде са обе стране типа «Путин спаситељ шаље Србији С-400» или «Путин диктатор уцењује Србију». Ни један од та два Путина није реални Путин који је прагматични политичар који гледа интересе руске земље и руске елите коју представља.
Који су разлози зашто би Русија изашла у сусрет Србији око цене гаса? Прво Русија на Србију рачуна као на партнера на Балкану. То значи да у некој мери и то, додуше не превише, утиче на гасне аранжмане. Друга ствар је да би са високом ценом гаса Русија себи ослабила позиције у Србији, јер би то искористила опозициона и прозападна пропагандна машинерија. То би био мотор за пронато кампању.
Одлука руске власти да нам изађе у сусрет је пре свега однос државе према држави а тек потом владајуће гарнитуре у Москви према власти у Београду. Но на крају може бити и реална процена да би после Вучића добили у Београду власт која би била много мање склона ближим односима са Русијом. Нарочито је наша грађанска опозиција склона искључиво прозападној геополитичкој оријентацији јер се нада доласку на власт преко западних амбасада.
Често они који настоје да огаде Русе Србима говоре «како Русија има овде интересе». Наравно свака држава а нарочито оне веће и моћније имају своје профилисане краткорочне и другорочне интересе на неком простору. То је откривање топле воде. Оно што је битно да српски и руски интереси у највећем делу данас поклапају (било је ситуација у историји када нам се нису поклапали, али су много чешће ситуације када јесу) и да је то изузетно битно у подршци коју Русија даје Србији. На жалост интереси и циљеви Запада предвођеног Америком се не поклапају са српским интересима а неретко су им супротстављени. Свако нормалан би волео, па чак и најгорљивији русофили, да се интереси Србије и Америке поклапају колико се поклапају интереси Србије и Русије. Но на жалост то данас није тако.
Ако ствари сагледавамо реално нећемо бити ни русофилски ни американофилски настројени већ ћемо гледати шта је у интересу нашег народа и државе. На жалост наши западњаци па и русофили су често склони да занемаре наше интересе за рачун силе којој су склони (без обзира да ли је реч о «заљубљености» или о личном интересу). У овој ситуацији се интерес Србије и Русије поклапају. Србији је потребна подршка да буде неутрална и да не уђе у НАТО а то је и интерес Русије.
Ми често видимо колико је нама Русија потребна, али нисмо ни свесни колико смо ми Русији значајни. Као једини русофилски народ у Европи и као једина држава у Европи (осим проруске Белорусије и БиХ због Републике Српске) која није увела санкције Србија је потребна Русији. Руска елита и руска власт се осећају изоловано како због санкција тако и због кампање која се води против Путина и Русије. Руску власт и елиту јако погађа антируска пропаганда а Србија и њено проруско расположење је најјачи аргумент да Русија није «бед гај» како је Запад приказује и неретко сатанизује. Руска елита као и друге словенске елите има комплекс ниже вредности у односу на Запад и јако их погађају антируски стереотипи у западним медијима и култури. Стога Србија (реална или митска) у руској јавности има потенцијал да буде слично оном што је Русија (како реална тако и митска) у српској јавности.
Извор: https://balkanfokus.rs/vestacka-konfuzija-oko-dogovora-vucica-i-putina-oko-cene-gasa/
