Nebojša Jevrić
Piše: Nebojša Jevrić
Čitav dan je Šerpica cepao orahovinu.
Pet metara je iscepao.
Upeklo sunce u Sremskim Lazima,srpskom selu u vojvođanjskoj ravnici
Odavno je pogodio posao i uzeo pare.
Sad kao da je radio za džabe.
Nije bio skup radnik ali pogodi , posao uzme pare i umesto da uradi ode u kafanu.
Pa ga ti posle ganjaj. Izbegavao je da uradi pogođeno koliko je mogao.Radio je samo kad više nije imao kud.
Došao je u vozom bez voznog reda iz neke bosanske vukokoljine.
Stigao je među poslednjim i dobio najmanju kuću u selu.
Omalen i grbav. Ali jak.
Gustih obrva i niska čela. Kosmat i po leđima.
Žena mu je od Kupresa za glavu viša od njega. Prevareni poverioci su dolazili na kraju kod nje i mitili je nebili ga naterala da posao završi.
Dece toliko da im ni imena nije svima znao.
Dan vruć, Šerpica umoran. Zaželeo se ladne pive.
Uđe u kafanu svi piju, niko ga za sto ne priziva. Niko da ga pićem počasti. Svima dužan.
Sedne sam za sto,al konobar ne da pivu na crtu.
Šerpica je gost visokog stepena rizika.
„Nemaš para! Nema pića.“
„Ko nema, ima Šerpica ima hiljadu maraka. Nemačkih“
U kafani nasta smeh. Svi se Šerpici smeju.
I poslednji mulci iz sela.
„E sad će te viđet“ i skoči ljut ko ris.
Vešt je drvodelja još kao dečak bio. Od orahovine odeljao pušku. Cijev ofarbao u crno. Kad je vidiš nemoš poverovat da nije prava.
Pope se na tavan i skide pušku. Sa žice pokupi ženinu čarapu i dunu putem prema Starim Jankovcima.
Išao je pored puta skrivajući pušku umotanu u šatorsko krilo.
Pred pumpom navuče čarapu i baci krilo.
„Ovo je pljačka. Otvaraj kasu“
Prodvac, prestrašen diže prvo ruke i poče da cvili.
„Nemojte pucat gospon, imam male hlapce, prosim vas gospon“
„Broj pare. Hoću hiljadu maraka da mi odbrojiš“
Potrajalo je dok je preplašeni pumpadžija odbrojao hiljadu maraka.
Ruke su mu se tresle a znoj slivao niz čelo.
„Uzmi kljućeve od auta i vozi u Prevlaku.
Stari Jankovci i Prevlaka su Hrvatska a Sremska Laza Srpsko selo između njih.
Vozi nesretni pumpadžija a Šerpica sa puškom iza njega.
Kad su bili kroz Sremsku Lazu pred Šerpičinom kućom naredi mu da stane.
„Slobodan si vozi dalje.“
Vozio bio on dalje ali od straha ne ume da upali. Jedva jednom krenu.
Šerpica ostavi pušku i čarapu, obuče ukopno odelo i pravac u kafanu.
„Ko nema hiljadu maraka viknu i stavi pare na sto. Da vidimo ko se Šerpici smejao. Daj ovde pet piva. Ne pet deset. Sad će Šerpica da pije a vi da gledate.“
Šerpica u odelu, novim cipelama – istina sa đonom od kartona.
Pio je na eks. Kod devetog glava poče da mu pada i krenu kući.
Pevao je staru pesmu iz zavičaja:
„Svima sam se osvetio samo ocu nisam,
On je meni jebo majku a nisam“
U zoru interventna ekipa sa pancirima i dugim cevima Mupa iz Vinkovaca opkoli kuću .
Pare, pušku i čarapu nađoše kraj kreveta. Šerpica je spavao obučen snom pravednika.
