Небојша Јеврић
Пише: Небојша Јеврић
Читав дан је Шерпица цепао ораховину.
Пет метара је исцепао.
Упекло сунце у Сремским Лазима,српском селу у војвођањској равници
Одавно је погодио посао и узео паре.
Сад као да је радио за џабе.
Није био скуп радник али погоди , посао узме паре и уместо да уради оде у кафану.
Па га ти после гањај. Избегавао је да уради погођено колико је могао.Радио је само кад више није имао куд.
Дошао је у возом без возног реда из неке босанске вукокољине.
Стигао је међу последњим и добио најмању кућу у селу.
Омален и грбав. Али јак.
Густих обрва и ниска чела. Космат и по леђима.
Жена му је од Купреса за главу виша од њега. Преварени повериоци су долазили на крају код ње и митили је небили га натерала да посао заврши.
Деце толико да им ни имена није свима знао.
Дан врућ, Шерпица уморан. Зажелео се ладне пиве.
Уђе у кафану сви пију, нико га за сто не призива. Нико да га пићем почасти. Свима дужан.
Седне сам за сто,ал конобар не да пиву на црту.
Шерпица је гост високог степена ризика.
„Немаш пара! Нема пића.“
„Ко нема, има Шерпица има хиљаду марака. Немачких“
У кафани наста смех. Сви се Шерпици смеју.
И последњи мулци из села.
„Е сад ће те виђет“ и скочи љут ко рис.
Вешт је дрводеља још као дечак био. Од ораховине одељао пушку. Цијев офарбао у црно. Кад је видиш немош повероват да није права.
Попе се на таван и скиде пушку. Са жице покупи женину чарапу и дуну путем према Старим Јанковцима.
Ишао је поред пута скривајући пушку умотану у шаторско крило.
Пред пумпом навуче чарапу и баци крило.
„Ово је пљачка. Отварај касу“
Продвац, престрашен диже прво руке и поче да цвили.
„Немојте пуцат госпон, имам мале хлапце, просим вас госпон“
„Број паре. Хоћу хиљаду марака да ми одбројиш“
Потрајало је док је преплашени пумпаџија одбројао хиљаду марака.
Руке су му се тресле а зној сливао низ чело.
„Узми кљућеве од аута и вози у Превлаку.
Стари Јанковци и Превлака су Хрватска а Сремска Лаза Српско село између њих.
Вози несретни пумпаџија а Шерпица са пушком иза њега.
Кад су били кроз Сремску Лазу пред Шерпичином кућом нареди му да стане.
„Слободан си вози даље.“
Возио био он даље али од страха не уме да упали. Једва једном крену.
Шерпица остави пушку и чарапу, обуче укопно одело и правац у кафану.
„Ко нема хиљаду марака викну и стави паре на сто. Да видимо ко се Шерпици смејао. Дај овде пет пива. Не пет десет. Сад ће Шерпица да пије а ви да гледате.“
Шерпица у оделу, новим ципелама – истина са ђоном од картона.
Пио је на екс. Код деветог глава поче да му пада и крену кући.
Певао је стару песму из завичаја:
„Свима сам се осветио само оцу нисам,
Он је мени јебо мајку а нисам“
У зору интервентна екипа са панцирима и дугим цевима Мупа из Винковаца опколи кућу .
Паре, пушку и чарапу нађоше крај кревета. Шерпица је спавао обучен сном праведника.
