Sukob u Ukrajini aktivirao je i podrivačku delatnost stranih tajnih službi, ali i ukrajinskih šovinističkih organizacija protiv Ruske Federacije. Najsloženije je u pograničnim regionima Rusije. Upravo tu registrovan je i porast kriminalnih radnji, povezan sa pokušajima prebacivanja u Rusiju oružja, eksploziva i municije, narkotika… Takođe, zabeleženo je i sve više klasičnih kriminalnih radnji čiji su izvršioci građani Ukrajine. No medijsku pažnju najviše privlači delatnost ukrajinskih ekstremističko-šovinističkih organizacija
Specijalno odeljenje „R“ je zaživelo, a u njegov sastav ušlo je 150 saradnika i nepoznat broj agenata
Ideja je bila da se stvori večna antiruska organizacija, svojevrsna „ptica Feniks“ ili antiruski društveni perpertuum mobile
Interesantno je da i je svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič podržao stvaranje odeljenja „R“, a obezbedio je i potreban novac za rad pomenute organizacije, pri čemu je finansiranje bilo dvojno – iz budžeta, a u slučaju vanrednih okolnosti, tj. nemogućnosti isplata iz budžeta, prelazili su na samofinansiranje, za šta je takođe obezbeđen novac i tehnike dolaska do njega. Drugim rečima, odeljenje „R“ treba da deluje i posle svih smena vlada i društvenih promena – večno
PIŠE: Zoran Milošević
Ukrajinska društvena organizacija „Bratstvo“, koja razvija nacističku i ideologiju Stjepana Bandere, dala je sledeći oglas: „Bratstvo“ tokom leta organizuje za rusku omladinu Dona, Tereka, Kubanja, ali i Voronježa, i Brjanske oblasti, kao i drugih regiona Rusije hrišćansko-vojni kamp (prvi stepen u Harkovskoj oblasti, a drugi u brdima Karpata). Učesnici će pod rukovodstvom iskusnih instruktora učiti organizaciju akcija građanske neposlušnosti, suprotstavljanje antiustavnim dejstvima policije i ruske Federalne službe bezbednosti, metode vrbovanja sledbenika, metode operativnog rada, metode agitacije i propagande. Osim toga, učesnici će proći i seminar iz teorijskih osnova ruske autonomije, kurs iz teologije Ruske autonomne crkve, pri čemu će biti i mnogo zabave, sporta i taktiče obuke. Prema podacima ukrajinskog portala naso.org.ua, oko 40 mladića iz Rusije (iz raznih ruskih nacionalističkih organizacija) prijavilo se za ovaj kamp.
Da je đavo odneo šalu, tj. da su podrivačke delatnosti Ukrajine u Rusiji postale važne, govori činjenica da je ovaj problem nedavno razmatran i na sednici Saveta Federacije. Na istu je bio pozvan u šef rostovskog Centra za borbu protiv ekstremizma da izvesti Savet o situaciji u regionu i merama koje policija preduzima, jer je jugozapad Rusije najugroženije područje.
Polovinom marta 2016. godine ruski mediji su izvestili o hapšenju u Rostovu na Donu sedamnaestogodišnjaka, građanina Ukrajine, koji je pokušao da izvede teroristički napad. Novinare je o tome obavestio načelnik Centra za borbu protiv ekstremizma Ministarstva unutrašnjih poslova Rostovske oblasti, potpukovnik policije Artur Metcger. Kasnije su obelodanjeni i drugi detalji oko pokušaja mladog Ukrajinca. Uhapšen je u decembru 2015. godine jer je u stanu koji je unajmio ručno napravio bombu većeg razornog dejstva, te je proučavao grad kako bi odabrao metu za diverziju. Protiv mladića je pokrenut krivični postupak po članu 205 Krivičnog zakona RF (Terorizam). Ova informacija je važna jer su posle nje svetlo dana ugledale i druge, a sve svedoče o pokušajima Ukrajinaca da napadnu neki objekat u Rusiji. Ruski javni izvori govore da je bilo oko 16 pokušaja napada, ali da su organi reda sve sprečili.
EKSTREMISTI MEĐU IZBEGLICAMA
Suština je da je sa rekom izbeglica iz Ukrajine u Rusiji ušlo i na desetine provokatora i ekstremista, spremnih na svakovrsne kriminalne i zločinačke radnje. Radi se o diverzantima, obučenim za terorističke napade, ali i o političkim agitatorima koji seju mržnju prema ruskom rukovodstvu i narodu. Njihova delatnost se posebno umnožila početkom suđenja Ukrajinki Nadeždi Savčenko, inače oficiru ukrajinske vojne avijacije, pilotu helikoptera. Nju je uhapsila ruska policija na teritoriji Rusije (Voronježka oblast), gde se prijavila kao izbeglica. Optužena je za organizaciju i učešće u ubistvu ruskih novinara Igora Karneljuka i Antona Vološina. Donjecki gradski sud Rostovske oblasti je 21. marta 2016. doneo presudu po kojoj je Nadežda Savčenko kriva, jer je navodila artiljerijsku vatru ukrajinske armije, što je dovelo do smrti pomenutih novinara.
Posle presude u RF su počele da dolaze tzv. grupe podrške Savčenkovoj, pri čemu su domaće tajne službe zapazile da su se manje bavili podrškom, a više proučavanjem terena.
Ovome treba dodati da je od 2014. godine i državnog udara u Ukrajini, te otpočinjanja borbenih dejstava za Donbasku i Lugansku republiku, u Rusiju prebeglo više od milion stanovnika ove države. Može se ipak reći da ukrajinski ekstremisti nisu našli plodno tle među izbeglicama. Za pokušaj izvođenja diverzantskih akcija uhapšeno je 16 građana Ukrajine – 12 muškaraca i četiri žene.
To je podstaklo državne organe Rusije da više pažnje obrate ovom problemu, pa su se time pozabavili i članovi Nacionalnog antiterorističkog komiteta Ruske Federacije. Oni su obelodanili da ukrajinski ekstremisti pribegavaju tzv. telefonskom terorizmu. Na primer, u Sank Peterburgu tokom leta 2015. godine aktivizirali su se telefonski teroristi, koji su obaveštavali javnost o tome da su bombe postavljene na nekim važnim objektima, tj. mestima gde građani masovno prolaze, pre svega popularni trgovački centri, što je izazivalo pometnju i strah. Policija je utvrdila da su svi pozivi koji upozoravaju na postavljene bombe bili lažni, ali i da su došli sa brojeva registrovanih u Ukrajini. Rezultat delovanja «telefonskih terorista» je velika materijalna šteta trgovačkih centara i restorana, a stvorila se u gradu i atmosfera panike.
INTERNET TERORIZAM
Ukrajinski ekstremisti su posebno aktivni na internetu, gde postavljaju različite agitaciono-propagandne informacije, ili pokušavaju da se bave vrbovanjem građana Rusije, kao i da organizuju ovim putem koordinaciju svojih pristalica. Kako bi sprečili delatnost ukrajinskih ekstremista u Rusiji, pravosudni organi su zabranili „Desni sektor“ i „Ukrajinsku narodnu skupštinu – Ukrajinsku narodnu samoodbranu“. Mediji su posebno ukazali na stanovnika Zelenograda Aleksandra Razumova, osuđenog na sedam godina zatvora. Razumov je 2014. godine stupio u redove „Desnog sektora“ i odmah započeo vrbovanje ruskih građana za ekstremističke radnje. Jula 2015. godine Maksim Kaliničenko, stanovnik Peterburga, osuđen je na dve godine i sedam meseci strogog zatvora, jer je u februaru i martu 2014. godine u ruskim ekstremističkim organizacijama „Ruski marš 2014“ i „Ruski desni sektor“ delio tekstove i slike kojima je pozvao na ekstremističku delatnost, nasilje i širenje nacionalne mržnje. Novembra 2015. godine stanovnik Surguta Oleg Novoženin je uhapšen pošto je na veb-portalima postavljao materijale koji su reklamirali zabranjeni ukrajinski „Desni sektor“ i nacistički bataljon „Azov“. Za ova dela dobio je godinu zatvora. Ovakvih slučajeva je bilo još, a iznenađenje je da je ukrajinski „Desni sektor“ našao nekoliko pristalica i u Republici Čiti.
Ova hapšenja u Rusiji su pokazala da ukrajinske ekstremističko-šovinističke grupacije u Rusiji imaju sledbenike ne samo među izbeglicama već i među autohtonim stanovništvom Ruske Federacije. Potencijalni sledbenici „Desnog sektora“ u Rusiji su po pravilu iz levo-ekstremističkih, desno-ekstremističkih i liberalnih vanparlamentarnih organizacija. Iako između njih postoje velike ideološke razlike, ipak imaju i jednu zajedničku crtu – mržnju prema ruskoj državi, koja ih po pravilu vodi na antirusku stranu.
ZLOKOBNO BRATSTVO
Ipak, tokom 2015. i 2016. godine ruskim vlastima najviše brige zadaje ukrajinska društvena organizacija „Bratstvo“. Ko nju zapravo vodi? Istraživači su došli do Dmitra Korčinskog (Poljaka, rimokatolika), poznatog ne samo kao rusofoba već i kao bivšeg rukovodioca ukrajinske šovinističke organizacije UNA-UNSO, koja je imala zadatak iskorenjivanja svega ruskog u Ukrajini, pri čemu je „Bratstvo“ organizovao zajedno sa Jurijem Šuhevičem, sinom poznatog banderovskog dželata Romana Šuheviča.
Jurij Šuhevič se već početkom raspada SSSR-a javnosti predstavio kao rusofob, a poznat je po krilatici „Krim će biti ukrajinski ili bez ljudi!“ No to je bio početak. Potom su se ukrajinski šovinisti listom priključili čečenskim separatistima, posebno najekstremnijem Džoharu Dudajevu, koji je ubijao Ruse i Ruskinje tako što ih mučio, a potom im odsecao glave. Iako je predsednik „Bratstva“ Korčinski napisao 1998. godine da je učestvovao u ratu na strani Čečena a protiv Rusa i da je tom prilikom klao i streljao zarobljene ruske vojnike, protiv njega nije pokrenut krivični postupak u Ukrajini. Korčinski je i autor krilatice: „Ne postoje Rusi – postoje samo Moskalji!“ (pogrdan naziv za Ruse u Ukrajini).
Sada se Korčinski i mladi Šuhevič bore da pridobiju ruske nacionaliste, smatraju da su etnički Rusi ugroženi od drugih nacija u samoj Rusiji i, prema tome, žele raspad Ruske Federacije. Na taj način ruski nacionalizam se pretvara u neprijatelja samih Rusa. Međutim, pošto za ove ideje nemaju podršku unutar Rusije, potrebno je stvarati kadrove. U tome je i smisao njihovog „Hrišćanskog“ kampa za obuku. Upravo su Ukrajinci osmislili „Rusku demokratsku republiku“, tačnije, to je uradio advokat Jevgenij Arhipov (živi u Rusiji), gde je bio predsednik sada već zabranjene „Saborne Ukrajine“. Pomenuti advokat i njegova „Saborna Ukrajina“ proslavili su se i predlogom da moskovskom aerodromu treba dati ime ukrajinskog šoviniste Stepana Bandere.
Arhipov je veoma interesantna ličnost, bio je među liderima ruske liberalne partije „Jabloko“ (2001–2003), svojevrsne fabrike antiruskih kadrova u Rusiji, ali i organizator antiruske nevladine skupine „Asocijacija advokata Rusije za ljudska prava“, članice međunarodne organizacije „Junajted“, sa sedištem u SAD, čiji je glavni cilj „borba sa svim vidovima nacionalizma i podrška migraciji“. Potom je branio oligarha Mihaila Hodorovskog, učlanio se u Demokratsku partiju sa sedištem u Moskvi, pa se obreo u partiji „Solidarnost“ Borisa Njemcova. No glavna misija Jevgenija Arhipova je stvaranje ruskog etnoseparatizma, jer samo tako Ukrajina može doći do teritorija koje su sada u sastavu Rusije. „Ukrajina je izgubila 70 odsto svojih etničkih zemalja… Dve trećine se nalaze u Rusiji.“ Ukoliko se na toj teritoriji razvije ideja da je stanovništvo diskriminisano, „Saborna Ukrajina“ može pružiti pravnu zaštitu i u Rusiji i u Belorusiji, piše ukrajinski portal odnarodyna.com.ua.
Ukrajinske šovinističke organizacije, dakle, očigledno pokušavaju da razviju separatizam u Rusiji. Na ruskoj društvenoj mreži „V kontakte“ (utvrđeno je da iza ovog profila stoji Korčinski i mladi Šuhevič), ali i na Fejsbuku postoji želja da se u Rostovu na Donu organizuje „Kozačka autonomija“, gde bi se govorio ne ruski već „kozački“ jezik. Takođe, ukrajinski ekstremisti podržavaju i odvajanje Sibira od Rusije podržavajući za sada manje poznatu organizaciju „Sibirski državni savez“, koji ima i svoj portal. Interesantna je i parola (autorstvo se pripisuje Korčinskom): „Ko nije sa nama, agent je (ruske) Federalne službe bezbednosti!“
Zbog toga neki analitičari veruju da nije moguće da su ukrajinske društvene organizacije šovinističkog smera autori ovih ideja, i iznose stav da se preko njih može otkriti rad tajnih službi, kako Ukrajine, tako i zapadnih država, na čelu sa SAD. Svoj stav obrazlažu pojavom knjiga „Treća Barbarosa“, i „Tajno odeljenje ’R’“. Naime, autori ovih knjiga tvrde da je tadašnji predsednik Viktor Juščenko, aprila 2005. godine, po savetu iz Vašingtona, stvorio tajno odeljenje u okviru vojne obaveštajne službe „R“. Zadatak organizacije poveren je, od tadašnjeg predsednika Ukrajine, L. Kosjakovu (živeo je u Dubaiju, kao vlasnik velike turističke firme). Septembra 2005. godine specijalno odeljenje „R“ je zaživelo, a u njegov sastav ušlo je 150 saradnika i nepoznat broj agenata. Ideja je bila da se stvori večna antiruska organizacija, svojevrsna „ptica Feniks“ ili antiruski društveni perpertuum mobile. Interesantno je da i je svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič podržao stvaranje odeljenja „R“, a obezbedio je i potreban novac za rad pomenute organizacije, pri čemu je finansiranje bilo dvojno – iz budžeta, a u slučaju vanrednih okolnosti, tj. nemogućnosti isplata iz budžeta, prelazili su na samofinansiranje, za šta je takođe obezbeđen novac i tehnike dolaska do njega. Drugim rečima, odeljenje „R“ treba da deluje i posle svih smena vlada i društvenih promena – večno.
Odlaskom Juščenka i Janukoviča sa vlasti odeljenje „R“, kako je i predviđeno, nije ugašeno. Naprotiv, pojačalo je delatnost, a ona je usmerena ka Rusiji. Međutim, odeljenje „R“ nije moglo da uradi ništa bez pomoći ljudi iz same Rusije. Zato su uključeni u projekat različite šovinističke ukrajinske organizacije, kako bi došli do kadrova koji bi dalje prenosili ideju razaranja Rusije. Zapravo misli se da su „Bratstvo“ i druge ekstremističke ukrajinske organizacije koje svoju destrukciju usmeravaju ka Rusiji delo Odeljenja „R“.
IZVOR: Pečat
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/ukrajinski-trojanski-konj-specijalno-odeljenje-r-vecna-antiruska-organizacija/
