„Ovom i drugim odlukama garantujemo duhovnu nezavisnost Ukrajine.“(Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine.)
Pretresi, hapšenja i pritvaranja se nižu jedan za drugim. Na vratima mnogih crkava stoje najave „Dragi parohijani! U vezi sa najnovijim događajima, otkazuju se svi obredi krštenja koje obavljaju sveštenici Ukrajinske pravoslavne crkve!
Možete se prijaviti za ponovno krštenje u PCU (raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine) kod tamošnjeg sveštenika“.
Drugim rečima, događa se nasilno „pokrštavanje“ ljudi „sa neadekvatnom nacionalnom krvnom grupom“.
Krijući se iza patriotskih slogana, aktivisti svih boja i angažovane nacističke grupe blokiraju pravoslavne crkve, ne puštaju parohijane unutra i otimaju crkvenu imovinu.
Oni koji pokušavaju da spreče otvoreno krivično bezakonje bivaju žestoko prebijeni.
Nakon državnog udara 2014. godine, kada je novi ukrajinski režim konačno zauzeo antiruski kurs, neprijateljima pravoslavlja su se odvezale ruke.
Osećajući da su nekažnjivi i osećajući podršku Kijeva, raskolnici iz „Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevske patrijaršije“ počeli su metodično da otimaju crkve koje pripadaju Ruskoj pravoslavnoj crkvi
AUTOR: Viktor Mišćenko
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je 1. decembra 2022. godine saopštio da je Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) doneo odluke o merama protiv Ukrajinske pravoslavne crkve – Moskovske patrijaršije (UPC – MP). Među njima su i uputstva da se parlamentu podnese predlog zakona o zabrani „verskih organizacija povezanih sa centrima uticaja u Ruskoj Federaciji“ i da se pojača rad na borbi protiv ruskih specijalnih službi u UPC. Takav korak zapravo stavlja pod zabranu delatnost crkve na teritoriji Ukrajine.
Samu zemlju sve ovo vodi ka još jednom raskolu, ovoga puta verskom.
U proleće 2022. godine, Vrhovna rada Ukrajine je predstavila predlog zakona o zabrani delovanja kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, oduzimanju njenih nekretnina i druge imovine. Tada ovaj zakon nije usvojen, ali nacionalisti i njihovi gospodari ne razmišljaju da se povuku. Antislovenske snage, ne bez razloga, smatraju pravoslavlje jednom od glavnih karika koje spajaju bratske narode istočne Evrope. U igru su ušle druge metode. Na sajtu predsednika Ukrajine se čak pojavila peticija kojom se zahteva potpuna zabrana delovanja UPC. Do 28. novembra peticiju za zabranu Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije prikupila je 25.000 potpisa i sada je, prema zakonu, dobila status obaveznog razmatranja kod predsednika Zelenskog. Dakle, Kijev pokušava da bar nekako „legalizuje“ svoje postupke, predstavajući ličnu „listu želja“ kao volju naroda Ukrajine.
MEDIJI UKRAJINE PROPAGANDIM METODAMA DISKREDITUJU PREDSTAVNIKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Istovremeno, u medijima se pokreće silovita kampanja za diskreditaciju predstavnika crkve. Otvorena mržnja i pristrasne izjave ukrajinskih političara stvaraju neophodnu informativnu klimu. Pretresi, hapšenja i pritvaranja se nižu jedan za drugim. Na vratima mnogih crkava stoje najave „Dragi parohijani! U vezi sa najnovijim događajima, otkazuju se svi obredi krštenja koje obavljaju sveštenici Ukrajinske pravoslavne crkve! Možete se prijaviti za ponovno krštenje u PCU (raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine) kod tamošnjeg sveštenika“. Drugim rečima, događa se nasilno „pokrštavanje“ ljudi „sa neadekvatnom nacionalnom krvnom grupom“. Krijući se iza patriotskih slogana, aktivisti svih boja i angažovane nacističke grupe blokiraju pravoslavne crkve, ne puštaju parohijane unutra i otimaju crkvenu imovinu. Oni koji pokušavaju da spreče otvoreno krivično bezakonje bivaju žestoko prebijeni.
Dolazi do potpunog apsurda – nedavno je internetom kružio snimak na kojem žena moli „nove” sveštenike da joj dozvole da obavi sahranu njenog sina, vojnika Oružanih snaga Ukrajine, koji je poginuo u frontu, kod Bahmuta. „Aktivisti“ PCU, u pratnji predstavnika teritorijalne odbrane, upali su u hram i nasilno proterali parohijane. Ljudi su uplašeni, ne razumeju šta se dešava, a u međuvremenu represivna mašina nastavlja da radi, metodično meljući tuđe sudbine.
Progon pravoslavnih u zapadnim regionima Ukrajine prestao je da bude nešto neobično. Nakon državnog udara 2014. godine, kada je novi ukrajinski režim konačno zauzeo antiruski kurs, neprijateljima pravoslavlja su se odvezale ruke. Osećajući nekažnjivi i osećajući podršku Kijeva, raskolnici iz „Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevske patrijaršije“ počeli su metodično da otimaju crkve koje pripadaju Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Agresivnija crkvena politika je omogućila da se Pravoslavna crkva skoro potpuno nestane u zapadnoj Ukrajini. Ali ono što je zbog istorijskih trenutaka i lokalnog mentaliteta uspešno funkcionisalo na zapadu zemlje, doživelo je poraz istoku zemlje. O tome svedoče prazne crkve raskolnika u Harkovskoj oblasti.
UMESTO PRAVOSLAVLjA – GRKO-KATOLICIZAM (PRIZNAVANjE PAPE I POTČINjAVANjE VATIKANU)
Međutim, sada su se otvorena diskriminacija i progoni od strane kijevskih vlasti prebacili i na istočni deo zemlje, gde se ogromna većina – 76 odsto vernika – smatra tradicionalnim pravoslavljem. Tako su 9. decembra službenici SBU – Službe nacionalne bezbednosti izvršili pretrese u 14 crkava i manastira u Harkovu, od kojih se u nekima nalaze važne pravoslavne svetinje. U ovoj fazi, zadaci rukovodstva Ukrajine su jasni: identifikovanje pristalica sporazuma sa Rusijom među sveštenicima i represija protiv njih, uzimanje crkve pod punu kontrolu raskolnika, uz naknadno korišćenje sveštenika za svoje potrebe. Nakon toga, prema planu marionete Zelenskog, pravoslavlje u Ukrajini treba da bude potpuno uništeno, a njegovo mesto će zauzeti unijatizam.
Međutim, današnji otpadnici samo nastavljaju posao započet pre mnogo vekova, još od dana krstaških ratova. Pravoslavlje je postalo kost u grlu Zapada zbog ciljeva tadašnjih „svetskih elita“, koje su na razne načine pokušavale da svoj uticaj prošire dalje na Istok.
Za borbu protiv ruskog pravoslavlja i litvanskog paganizma, prema povelji Tevtonskog reda osniva se Orden mačonosaca. Godine 1147., a na inicijativu Bernarda Klairovskog, duhovnog učitelja i mentora pape Eugena III, objavljen je krstaški rat protiv baltičkih Slovena, praćen „natio deleatur “ – istrebljenjem naroda.
Na Zapadu su dugo su pamtili pokušaj da izvedu ondašnje „evropske integracije“ iz 1242. Godine, jer su pprošale pod led Čudskog jezera. A 1264. godine, umoran od „neukrotivosti“ divljih suseda, papa Urban IV je čak Ruse, Litvance i Tatare svrstao među neprijatelje hrišćanske vere. Prolazili su vekovi a želja da se slovenski varvari „potčine“ samo je jačala.
Nije tajna da su tokom Drugog svetskog rata neke rimokatoličke zajednice otvoreno podržavale naciste. To je naročito došlo do izražaja na okupiranim slovenskim prostorima. U Jugoslaviji je mučenju i fizičkom uništavanju bilo podvrgnuto ne samo pravoslavno sveštenstvo, već i prosto stanovništvo.
Diže se kosa na glavi, od metoda koje su nacistički saučesnici koristili ubijajići civile, a što su sve blagosiljali rimokatolički sveštenici, koji su i sami često bili na čelu kaznenih akcija i lično učestvovali u masakrima. Tada je, prema nekim procenama, pobijeno od 600.000 do 700.000 pravoslavaca, a gotovo dva i po miliona ljudi je nasilno „pokršteno” u rimokatoličanstvo.
POKRŠTAVANjE SRBA OD STRANE RIMOKATOLIČKOG SVEŠTENIKA TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA
Skoro sve pravoslavne crkve su uništene ili spaljene, ili potčinjene rimokatoličkoj crkvi. U riznicu Vatikana slile su se vrednosti vredne desetine miliona dolara koje su oduzete od naroda. Naravno, delegacije nacističkih saučesnika – ustaša bile su toplo primljene u rezidenciji papa.
ALOJZIJE STEINAC – NADBISKUP GENOCIDA – UKRAJINSKI UZOR
U borbi protiv pravoslavlja istakao se kardinal Alojzije Stepinac, koji će kasnije biti nazvan „Nadbiskupom genocida“. Njemu pripadaju reči: „Pravoslavlje je najveće prokletstvo Evrope, veće zlo od protestantizma! Nema morala, nema principa, nema istine, nema pravde, nema poštenja.” Potom se pojavio pred sudom i odležao „punih” pet godina, ali je rehabilitovan kao „mučenik komunizma”. A 1998. godine, prilikom posete Hrvatskoj, papa Jovan Pavle II proglasio je kardinala Alojzija Stepinca blaženim.
Scenario po kome funkcioniše savremeni Kijev dobro je poznat i upadljivo sličan „jugoslovenskom“. Današnji procesi otvaraju „Prozor overtona“, a ono što je juče izgledalo nezamislivo, sutra će postati norma, a prekosutra nešto što se nagrađuje i za šta se odaju počasti.
PROPAGIRANjE IZDAJE KAO MORALNOG ČINA
Ukrajinska šovinistička javnost i grupe već hvale nezakonite odluke vlasti, neki otvoreno nazivaju SBU „Slugom božje Ukrajine“ i pozivaju na odmazdu. Drugi predviđaju skori kraj pravoslavlja u Ukrajini: „Ukrajinske vlasti su konačno postavile kurs na zabranu delovanja UPC Moskovske patrijaršije. Ovde neće biti drame. Većina sveštenstva UPC odavno su postali izdajnici i spremni da konačno napuste patrijarha Kirila.
Oni koji se ne slažu biće eliminisani od strane SBU.
A Zapad? Zapad, kao i decenijama unazad, ne vidi ništa nenormalno. Organizacije za ljudska prava ćute, posmatrači zatvaraju oči.
Prema rečima ruskog politikologa Sergeja Markova: „Svi zagovornici verskih sloboda u Evropi i SAD prećutno podržavaju ove političke represije protiv Pravoslavne crkve u Ukrajini. Oni su spremni da podrže sve zločine protiv ruskog naroda i svaki teror nad stanovnicima Ukrajine, ako je protiv pristalica Rusije. Ali ćutati ne znači ne videti. Sin 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mlađi prokomentarisao je situaciju, kako kažu sa svog zvonika, ne zaboravljajući, naravno, finansijsko pitanje: ‘Zelenski oduzima crkve i hapsi sveštenike. Stoga je za demokrate on – superzvezda. Hajde da mu damo milijarde dolara više bez ikakve odgovornosti.“
S ruskog preveo Zoran Milošević
Izvor: https://naukaikultura.com/ukrajinska-borba-sa-pravoslavljem-za-navodnu-duhovnu-nezavisnost/
