(Objavljeno:30.12.1990.god.EKSPRES )
Zemaljski dani teku:
* Demokratija i fer-plej profesora dr Ratka Markovića *Srbi kao problem Stjepana Mesića pred stranim novinarima.
Teku ovi zemaljski dani, a evo i godine. Vek se, bre, bliži kraju, a mi? Neutešni i sami.
Ima li nade za Tebe Srbijo? Ima li nade za budućnost tvoju, narode ratnički i gejački, na čiju savest svaljuju sve krivice, na čija pleća navaljuju sve tovare, na čiju adresu upućuju sve prigovore, koga pred svetom i pred Bogom ogovaraju, panjkaju -psuju…
Ti, međutim, traješ!
Bravo, profesore
Protekle nedelje završeni su prvi višestranački izbori u zemlji Srbiji. Rezultati su već svima znani. Pobedili su socijalisti, ali ni opozicija nije ostala kratkih rukava. I ne bismo više o tome. Ne bismo ni o svim onim rečima koje su izgovorene u gnevu, u porazu, u ljutnji. A, u ljutnji se kaže štošta.
Hteli bismo da skrenemo pažnju na jedan gest koji se autoru ovih redova čini gestom izvan svake sumnje.
Naime, profesor doktor Ratko Marković, jedan od tvoraca srpskog Ustava, profesor Pravnog fakulteta, no sopstvenoj izjavi „propali" poslanički kandidat, podneo je ostavku na mesto u Glavnom odboru SPS-a. Jer, kaže profesor, demokratija znači viši oblik odgovornosti i onaj ko izgubi na demokratskim izborima mora da snosi i određene konsekvence. Demokratija podrazumeva i fer–plej. To ne treba da piše ni u jednom partijskom statutu ili zakonu, ali bi moralo da se podrazumeva. Ovo što sam ja uradio morali bi da urade i mnogi drugi stranački lideri ili kandidati koji su na izborima izgubili."
Treba li reći još nešto, sem: Bravo profesore! Da li je završen čas?
Problemi „dopredsednika“
Da li ova država Jugoslavija, posle plebiscita u Sloveniji i usvajanja hrvatskog Ustava još postoji, pitanje je za diskusiju, ali da još ima potpredsednika i da se on zove Stjepan Mesić sasvim je izvesno.
E, taj isti gospodin Mesić je pre neki dan pred stranim i domaćim novinarima izjavio i sledeće: „Problem Srba u Hrvatskoj ne postoji. Knin je nastao onog trenutka kada se shvatilo da se ne može rešiti problem Kosova. Nekome je odgovaralo da se otvori novo krizno žarište u zemlji."
Nije dakle bitno što je srpski narod u Hrvatskoj novim Ustavom proglašen za narod drugog reda, nije bitno ni to što mu se priznaju manja prava nego da je nacionalna manjina, nije važno što se na taj isti srpski narod šalju odredi specijalaca, što mu se upada u crkve, što se nipodaštava njegova prošlost i sadašnjost, što mu se zlokobno maše „šahovnicama". Sve to, dalke, gospodine Meisću ne bi bio problem, zar ne? Pa ni to što se broj pripadnika tog istog naroda uporno smanjuje i gasi, makar i uz pomoć statističkiih manipulacija.
I još je rekao gospodin Mesić: „Ko su Srbi, mali balkanski narod u Evropi, a smatraju da su najveći."
Odlično ste im rekli, gospodine Mesiću u svom iskrenom i nadasve samokritičnom nastupu. Ali, trebalo je bar stranim i neobaveštenim novinarima da kažete i koju o tome kako je taj „mali balkanski narod" oslobađao vašu „užu" domovinu u dva svetska rata. Trebalo je da ih obavestite, gospodine potpredsedniče, kada ste ga već ogovarali, kako su pripadnici vašeg, europejskog naroda, ovaj isti „mali balkanski narod" u prošlom ratu „proređivali" i smanjivali" kroz Jasenovac, Gradišku i razne jame diljem vaše »lijepe".
Što stranim novinarima ne rekoste kako je taj isti „mali balkanski narod", svaki put opraštao i svojom iracionalnom, slovenskom dobrotom, od poraženih i gubitnika, narod vaše „uže" domovine prevodio u tabor pobednika?
Imate li hrabrosti, gospodine potpredsedniče, da tom „malom balkanskom narodu" pogledate otvoreno u oči, a da ne pocrvenite?
Pošto sumnjamo da to možete, onda nastavite da ogovarate. Drugo Vam, uostalom, ništa i ne preostaje. Toliko ćemo vam, i ovoga puta oprostiti!
Ističu i poslednji dani i sati ove burne godine. Već sutra, posle ponoći, načećemo i poslednju deceniju ovoga veka. Dani nespokojstva i nemira, koje smo pregurali u ovoj godini, preseliće se u sećanja. I nestati u tami vremena. Srećna ti Nova godina, Srbijo!
Miroslav Marković
