(Објављено:30.12.1990.год.ЕКСПРЕС )
Земаљски дани теку:
* Демократија и фер-плеј професора др Ратка Марковића *Срби као проблем Стјепана Месића пред страним новинарима.
Теку ови земаљски дани, a ево и године. Век се, бре, ближи крају, a ми? Неутешни и сами.
Има ли наде за Тебе Србијо? Има ли наде за будућност твоју, народе ратнички и гејачки, на чију савест сваљују све кривице, на чија плећа наваљују све товаре, на чију адресу упућују све приговоре, кога пред светом и пред Богом оговарају, пањкају -псују…
Ти, међутим, трајеш!
Браво, професоре
Протекле недеље завршени су први вишестраначки избори у земљи Србији. Резултати су већ свима знани. Победили су социјалисти, али ни опозиција није остала кратких рукава. И не бисмо више о томе. Не бисмо ни о свим оним речима које су изговорене у гневу, у поразу, у љутњи. A, у љутњи се каже штошта.
Хтели бисмо да скренемо пажњу на један гест који се аутору ових редова чини гестом изван сваке сумње.
Наиме, професор доктор Ратко Марковић, један од твораца српског Устава, професор Правног факултета, no сопственој изјави „пропали" посланички кандидат, поднео je оставку на место у Главном одбору СПС-а. Јер, каже професор, демократија значи виши облик одговорности и онај ко изгуби на демократским изборима мора да сноси и одређене консеквенце. Демократија подразумева и фер–плеј. To не треба да пише ни у једном партијском статуту или закону, али би морало да се подразумева. Ово што сам ja урадио морали би да ураде и многи други страначки лидери или кандидати који су на изборима изгубили."
Треба ли рећи још нешто, сем: Браво професоре! Да ли je завршен час?
Проблеми „допредседника“
Да ли ова држава Југославија, после плебисцита у Словенији и усвајања хрватског Устава још постоји, питање je за дискусију, али да још има потпредседника и да се он зове Стјепан Месић сасвим je извесно.
Е, тај исти господин Месић je пре неки дан пред страним и домаћим новинарима изјавио и следеће: „Проблем Срба у Хрватској не постоји. Книн je настао оног тренутка када се схватило да се не може решити проблем Косова. Некоме je одговарало да се отвори ново кризно жариште у земљи."
Није дакле битно што je српски народ у Хрватској новим Уставом проглашен за народ другог реда, није битно ни то што му се признају мања права него да je национална мањина, није важно што се на тај исти српски народ шаљу одреди специјалаца, што му се упада у цркве, што се ниподаштава његова прошлост и садашњост, што му се злокобно маше „шаховницама". Све то, далке, господине Меисћу не би био проблем, зар не? Па ни то што се број припадника тог истог народа упорно смањује и гаси, макар и уз помоћ статистичкиих манипулација.
И још je рекао господин Месић: „Ко су Срби, мали балкански народ у Европи, a сматрају да су највећи."
Одлично сте им рекли, господине Месићу у свом искреном и надасве самокритичном наступу. Али, требало je бар страним и необавештеним новинарима да кажете и коју о томе како je тај „мали балкански народ" ослобађао вашу „ужу" домовину у два светска рата. Требало je да их обавестите, господине потпредседниче, када сте га већ оговарали, како су припадници вашег, еуропејског народа, овај исти „мали балкански народ" у прошлом рату „проређивали" и смањивали" кроз Јасеновац, Градишку и разне јаме диљем ваше »лијепе".
Што страним новинарима не рекосте како je тај исти „мали балкански народ", сваки пут опраштао и својом ирационалном, словенском добротом, од поражених и губитника, народ ваше „уже" домовине преводио у табор победника?
Имате ли храбрости, господине потпредседниче, да том „малом балканском народу" погледате отворено у очи, a да не поцрвените?
Пошто сумњамо да то можете, онда наставите да оговарате. Друго Вам, уосталом, ништа и не преостаје. Толико ћемо вам, и овога пута опростити!
Истичу и последњи дани и сати ове бурне године. Већ сутра, после поноћи, начећемо и последњу деценију овога века. Дани неспокојства и немира, које смо прегурали у овој години, преселиће се у сећања. И нестати у тами времена. Срећна ти Нова година, Србијо!
Мирослав Марковић
