Tokom posete Budimpešti, papa Fracisko je potvrdio želju da se uključi u dijalog sa Kremljem i Moskovskom patrijaršijom i blagoslovio Mađarsku da igra ulogu lidera u Centralnoj i Istočnoj Evropi i branioca hrišćanskih vrednosti u Evropi u celini. Ovo je ozbiljan signal i kijevskom režimu i njegovim zapadnim „partnerima“.
AUTOR: Stanislav Stremidlovski
Kada je papa Francisko nameravao da poseti Mađarsku, neke zapadne diplomate su, kako primećuje jedna od rimokatoličkih publikacija, „sa strahom“ čekale nove javne izjave pape o ukrajinskom sukobu. Očigledno, ove diplomate su se plašile da ponovljanja ili širenja papine poznate fraze o „NATO lajanju na kapije Rusije“.
S jedne strane, papa nije opravdao ove „nade“. S druge strane, Francisko ne bi bio Francisko da nije saopštio neku intrigu.
Vraćajući se u Rim, on je novinarima u avionu rekao o kontaktima sa Kremljem i Moskovskom patrijaršijom kao i da „misija postoji, ali ona nije javna, kada bude objavljena, moći će da se kaže više.“
„Sa patrijarhom Kirilom sam razgovarao jednom nakon početka rata i to 40 minuta. Zatim, preko Antonija (predsednika odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije. – prim je. aut.), koji je dolazio kod mene, te preko njega održavam vezu sa Kirilom. Jedan od kanala ostaje ambasador (Aleksandar Avdejev. – prim. aut.), koji , na žalost, sada odlazi, a radi se o ozbiljnoj, stručnoj i uravnoteženoj osobi“, citira TASS pontifeksa.
Papa je najavio i da namerava da se sastane sa patrijarhom Ruske pravoslavne crkve. Prema njegovim rečima, „sastanak sa Kirilom, koji je trebalo da održimo u Jerusalimu (u junu prošle godine. – prim. aut.), odložen je zbog rata, međutim, on treba da se održi”.
Još dva važna znaka.
Francisko je u Budimpešti održao sastanak sa mitropolitom Ilarionom, koji je bio na čelu Odeljenja za spoljne poslove 2009-2022, a sada predvodi budimpeštansku i mađarsku eparhiju Ruske pravoslavne crkve. Pontifeks sa sobom u Mađarsku nije poveo prefekta Dikasterie za unapređenje hrišćanskog jedinstva, kardinala Kurta Koha, nekada vodećeg partnera mitropolita Ilariona. Podsetimo, prošle godine Koh je optužio patrijarha Kirila za „jeres“ zbog njegovog stava o ukrajinskom sukobu.
Tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, Francisko je davao dvosmislene izjave koje su zbunile mnoge sekularne i rimokatoličke stručnjake koji su pokušavali da utvrde stav pape na osnovu binarne crno-bele logike. Papina poseta Budimpešti, njegove reči i postupci dodaće „hranu” takvim analitičarima.
Francisko je održao „veoma naglašen proevropski govor” pozivajući da Mađarska postane centar evropske obnove, što je paradoksalno s obzirom da je Evropa ovde po strani, primećuje rimokatolički portal „ACI Stampa“.
Ali to zavisi od toga odakle posmatrač gleda. Za pontifeksa, srednja i istočna Evropa postaju tačka okupljanja, most koji povezuje Evropu i Aziju.
U ovoj viziji, Ukrajina se ispostavlja kao periferija, pošto je sadašnji vladajući kijevski režim opsednut SAD i UK, koje su distancirane od evropskog regiona. Ali Ukrajina i dalje ima šansu da se vrati kući ako se ponovo oseti kao element evroazijskog prostora i fokusirajući se na evropske i azijske partnere u pitanju mirnog rešenja i određivanja svoje geopolitičke budućnosti.
Do sada, međutim, to nije naročito vidljivo.
Tokom dana kada je papa Franja boravio u Budimpešti, došlo je do razmene uvreda između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijartoa. Zelenski je optužio Budimpeštu da podržava Moskvu i rekao da zemlja NATO-a „ne bi trebalo da savetuje Ukrajinu da li da ide ili ne“ u alijansu. Sijarto je odgovorio da nije na ukrajinskom predsedniku da odlučuje da li se Mađarska ponaša ispravno kao članica NATO-a i podsetio da je mađarski narod već platio veoma visoku cenu za sukob u Ukrajini, „gde je stradalo mnogo zakarpatskih Mađara”.
Izbor vremena Zelenskog za njegov ispad ne izgleda slučajan.
Ovo je i pokušaj da se baci senka na Vatikan, koji je mađarski premijer Viktor Orban, uz Budimpeštu, nazvao jedinim članovima „lagera mira” u Evropi. Očigledno je i da je kijevski režim nezadovoljan papinim susretom sa mitropolitom Ilarionom, kome je Ukrajina uvela sankcije i namere Franciska da nastavi dijalog sa patrijarhom Kirilom, koji je na crnoj listi Velike Britanije, Kanade i Češke.
„Dok papa Francisko i Orban predstavljaju različite verzije hrišćanstva, oni su neobičan par koji deli neku vrstu sinergije po pitanju Ukrajine i njenog rata sa Rusijom“, primećuje američki katolički portal ‘Crux‘. „Obojica pozivaju na saosećanje prema žrtvama rata, posebno prema ukrajinskim izbeglicama, ali nijedan od njih ne veruje u izolaciju Rusije i ne smatraju se pouzdanim saveznicima Zapada“.
Poslednja izjava ima opravdanje sa sekularne tačke gledišta, ako posmatramo SAD kao vojno-političkog lidera Zapada, koji nameće svoju viziju Evropljanima.
Međutim, za rimokatolicizam, Evropa je bila i jeste otadžbina, a rimski pontifeksi su poslovali sa Budimpeštom i Moskvom mnogo pre nego što je „Mejflauer“ prešao Atlantski okean i iskrcao prve naseljenike u Severnu Ameriku.
Stoga papa Francisko ne odbija dijalog sa Kremljem i Moskovskom patrijaršijom i blagosilja Mađarsku kako za liderstvo u Centralnoj i Istočnoj Evropi, tako i za ulogu branioca hrišćanskih vrednosti u Evropi u celini. Stav Vatikana još nije u stanju da prihvati kijevski režim, politički orijentisan ka američko-britanskoj periferiji, a crkveni – ka istoj perifernoj Konstantinopoljskoj patrijaršiji. Sve je to, naravno, privremeno.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://regnum.ru/news/world/3802320.html
