Аутор: Душан Дојчиновић:
Била је заљубљена у свештеников Порше, а ја у њу…
Дошла је некако спонтано у мој живот, ускочила у моје мисли, као што је ускочила, у њену тесну сукњицу, лаковане ципелице, и лагани блејзер, са прслучетом.
Намазана шминком и пудером, намирисана опојним парфемом, мамила је и заводила лако.
Села је на сувозачево место, седиште у кожи, његовог новог Поршеа.
Рекла ми је “да му је то од водице”!
-Нови, Порше!? –
Био сам зачуђен…
-Па, да..!
-Баш сам се лепо провозала!…
Похвалила ми се … После доручка, у ресторану.
Њен круг, којим ју је провозао до предивног предела, лепог крајолика, где је природа, лепа, где птичице цвркућу, а љутићи и дивља нана опијају попут ње.
Вожња новим свештениковим Поршеом, био је повод за њен страствени блоwјоб.
-Волим кожу!
-Додир!
Да осетим, кожу…
-Мхммм.
Није била, двосмислена.
Мислила, је на кожно седиште…
Моје, мисли су биле прљаве…
-На задњем седишту, његовог аута, јелкице, и борови, падине брда, изнад града, су сакрили тајну од људи. Али, не и од мене…
Похвалила ми се, шапнувши ми на ухо, да је била задовољна као никада.
Али, да је опет то урадила без емоција, јер је била само заљубљена у његов нови ауто.
А ја у њу.
Плакао сам, док се она кикотала.
А, онда ми је отишла пред носом.
Као да ми је забола нож у леђа.
Тако сам се осећао, тада.
Видео сам у илузији, мене, и њу.
Лименке везане за браник његовог Поршеа.
И поруку, велику налепницу, на ауту,на енглеском :
“управо венчани!”
Али, то је била само мода,која је дошла са Запада, у град, као мини сукњице или дуге сукње ове сезоне, потом, шетање пудли, на кожном повоцу, или куповина клопе, на картицу, са колицима у оближњем маркету.
Рекла ми је да је то, на седишту његовог Поршеа, урадила без емоција, јер је била само заљубљена у његов нови ауто.
А ја, заљубљен у њу.
И шта ми је то требало да се заљубљујем у лаке женске, као увек.
Па и у њу!?
И да упадам по ко зна који пут, у љубавни троугао.
Она је била заљубљена, у његов ауто. А ја сам био заљубљен у њу.
И ту, нема бога.
