Šef Svetskog ekonomskog foruma u Davosu Klaus Švab i generalni sekretar UN Antonio Gutereš potpisali su Sporazum o ubrzanju sprovođenja Agende 2030 (Agenda 2030).
Suština ove „Agende…“ je stvaranje globalne „ekonomije zajedničke potrošnje“. Ovo je, u stvari, komunistička ekonomija, dovedena do njenog ružnog minimalizma. UN su se upregnule u sprovođenje ovih globalističkih planova.
Vest o tome je prošla nezapaženo, kao da se nije ni dogodila. Međutim, ipak je našla svoje skromno, ne u realnom značenje, mesto na stranicama sekundarnih američkih medija. Čelnik Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu, ne pominje se noću, Klaus Švab i generalni sekretar UN Antonio Gutereš potpisali su sporazum o ubrzaoj implementaciji Agende 2030 (Agenda 2030). Prvi „partnerski“ sporazum između SEF-a i UN potpisan je još u junu 2019. godine. Sada se Švabu činilo da nešto ide praznim hodom i da je potrebno partnerstvu dati novi zamah. Kuda se Švabu žuri i zašto zove u pomoć UN?
Nećete imati ništa. Sve na pozajmicu
Zatim je 2019. zvanično objavljeno da će partnerstvo pokrivati oblasti kao što su finansiranje Agende 2030, klimatske promene, zdravstvo, saradnja u oblasti digitalnih tehnologija, rodnoj ravnopravnosti, odnosno promociji seksualnih perverzija. Ovo je samo po sebi odvratno, ali za sadašnju svetsku elitu je poezija. Ali u svakom slučaju, sve ove fraze su dim. Prava suština „Agende…”, skrivena iza magle zvaničnog saopštenja, jeste stvaranje globalne „ekonomije zajedničke potrošnje”, sistema totalne svetske centralizacije vlasti koja utiče na sve aspekte ljudskog života.
Agenda 2030 je deo inicijative poznate kao „Četvrta industrijska revolucija“ i koju je Švab predstavio na forumu u Davosu 2015. Svoje ideje o ovoj „revoluciji” Švab je razvio u inicijativi „Veliko resetovanje” (Great Reset), koja je 2020. godine predstavljena kao izlaz iz globalne ekonomske krize izazvane pandemijom.
Šta to Švab piše
„Četvrta industrijska revolucija promeniće ne samo ono što radimo, već i to ko smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja koja sa njim dolaze: naš osećaj privatnosti, naše ideje o imovini, naše obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo se radu i igri, i kako razvijamo naše karijere“.
I dalje…
„Svet više neće biti isti, kapitalizam će dobiti drugačiji oblik, imaćemo potpuno nove vrste svojine pored privatne i državne. Najveće multinacionalne kompanije će preuzeti veću društvenu odgovornost, aktivnije će učestvovati u javnom životu i snositi odgovornost za opšte dobro.“
Lepo, ali nejasno? U stvari, to su planovi za izgradnju komunističke privrede, dovedeni do ružnog minimalizma. To ne daje nikakva prava za obične ljude. Švab i cela međunarodna globalistička elita sanjaju o zajedničkom društvu u kome ljudi žive u stambenim zgradama sa zajedničkim kuhinjama, zajedničkim kupatilima i malo ili nimalo privatnosti. Sve nekretnine bi bile iznajmljene ili pozajmljene. Šef SEF-a zapravo kaže:
Nećete imati ništa!
Elementi ove ekonomije već se usađuju svuda, pa i u Rusiji. Na primer, pogledajte na praksu zajedničkih automobila.
Globalisti žele da izgrade društvo u kome nema slobode, gde čovek postaje rob radeći na zemlji u vlasništvu globalističke elite. Pri tome, čoveku nikada neće biti dozvoljeno da poseduje ovu zemlju. Štaviše, u ovom „društvu svetle budućnosti“ svako kretanje čoveka, a posebno njegove troškove, pa i one najmanje, kontrolisaće elita putem elektronskog novca. I upravo će ona utvrditi ispravnost ili neispravnost ponašanja osobe koja će izgubiti pristup svom elektronskom novcu, a samim tim i hrani u slučaju neposlušnosti onima na vlasti.
Doktrinari
Kao što je „Cargrad“ već pisao, SEF je platforma na kojoj se izgovaraju i promovišu ideje društvenog inženjeringa koje nemaju nikakve veze sa dobrobitima čoveka. Golim okom se može videti da su Klaus Švab i globalističke snage koje stoje iza njega u licu transnacionalnih korporacija (TNK) doktrinari koji divljaju svetskom vlašću i uvode digitalne tehnologije u sve sfere ljudskog života, kako bi se sačuvala ova njihova dominacija.
Švab i Ko(mpanija) su rebrendirali koncept „Novog svetskog poretka“, koji svetska zajednica već snažno povezuje sa neograničenom vlasti „gospodara novca“ u finansijskoj i ekonomskoj oblasti, u oblasti kulture i religije – godine, u sveme – i imaju postojanu negativnu konotaciju. Stoga su izmišljeni koncepti „velikog resetovanja“ i „Četvrte industrijske revolucije“, koji zamenjuju koncept „Novog ekonomskog poretka“, a zapravo ništa ne menjaju.
Autori i promoteri „velikog resetovanja” – ovde je možda i novina – predstavljaju se kao pronalazači prodora i novog izlaza iz globalne ekonomske i socijalne krize, navodno korisnog za sve ljude. Oni sebe vide kao takve „očeve nacije“ koji svojom genijalnošću imaju pravo da celom svetu govore kuda da idu i kako da žive dalje.
U stvari, sve se svodi na to da TNK treba da zamene nacionalne vlade i da budu jedini gospodari sveta i života, da diktiraju svoju volju svim ljudima na planeti. To je, ponavljamo, moguće kroz transformaciju planete u elektronski koncentracioni logor, gde će svako kretanje čoveka, pa čak i njegove misli, svaka transakcija novca (naravno, elektronska) i njegova druga aktivnost biti pod digitalnom kontrolom.
A šta će tu Ujedinjene nacije?
Detaljno smo podsetili na suštinu globalističkih projekata, čiji je frontmen Švab, tako da nema sumnje šta će tačno Ujedinjene nacije da preduzmu da ubrzaju sve ovo. Možemo sa sigurnošću pretpostaviti da je brza i gotovo nepovratna promena globalne situacije, izazvana početkom ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini, bila razlog žurbe Švaba i Ko. Oni žure sa stvarima koje bi trebalo da dovedu do realizacije njihovih demonskih planova za uspostavljanje globalne dominacije ultraliberalne elite. Osim toga, jasno je da im nedostaje moralni resurs i geografska pokrivenost koju UN još uvek imaju.
Već sada je jasno da se UN od 2019. godine, barem zvanično, uklapaju u planove SEF-a. Postavlja se pitanje, zašto? Da li sve zemlje članice UN dele ideje globalista? Važno je da birokratija UN i praktično sve specijalizovane agencije UN u potpunosti dele ove ideje. I izgleda da ih dele i to nesebično. Za to postoji mnogo dokaza, koji se, nažalost, često prećutkuju i ne objavljuju u svetskoj liberalnoj štampi.
Nasuprot zdravoj logici
Kao tipičan primer onoga što su UN postale, možemo navesti „Globalni ugovor za bezbedne, uređene i regularne migracije“ koji je u decembru 2018. godine odobrila Generalna skupština UN. Ovaj Ugovor bukvalno poverava celom zapadnom svetu ulogu „primaoca” koji je, hteo to ili ne, dužan da primi imigrante na njihov prvi zahtev.
Evo doslovnih citata iz Ugovora:
„Ugovor ima za cilj smanjenje ranjivosti migranata i rizika sa kojima se migranti suočavaju u različitim fazama migracije, poštovanjam, zaštite i ispunjavanjem njihovih prava i pružanjem brige i pomoći.“
„Ugovor nastoji da stvori povoljno okruženje koje će omogućiti svim migrantima da obogate naše društvo kroz svoje ljudske, ekonomske i društvene sposobnosti i na taj način promovišu svoj doprinos održivom razvoju na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.“
„Moramo omogućiti migrantima da postanu punopravni članovi naših društava, istaći njihov pozitivan doprinos i promovisati njihovu integraciju i društvenu koheziju… Da bismo to postigli, obavezujemo se da ćemo olakšati i osigurati bezopasnuu, urednu i zakonitu migraciju za dobrobit svih.“
Šta je ovo ako ne stvarni poziv imigrantima da preplave Evropu i Severnu Ameriku? Ovaj dokument objektivno provocira migracioni tok u Stari svet. Samo nekoliko zemalja, uključujući Rusiju, kritikovalo je sporazum. A apsolutna većina, više od 150 zemalja, ćutke je sve progutala. Zašto?
Sve je pod kontrolom, gospodo!
Odgovor leži u činjenici da globalni dogovor o migracijama od početka do kraja odgovara „filozofiji“ osnivača Fonda otvorenog društva (Open Society Foundations) Džordža Soroša, koji aktivno „radi“ unutar zidina UN i koristi ovu vodeću međunarodnu organizaciju da otelotvori svoju „filozofiju“ u život. Evo šta se o migraciji kaže na zvaničnom sajtu „Fondacije za otvoreno društvo“:
U Evropi, mnogi naši partneri iz civilnog društva podižu svoj glas tražeći zajednički evropski pristup u skladu sa međunarodnim obavezama iz oblasti ljudskih prava. Takođe podržavamo zakonske mere kako bi se osiguralo da vlade ispune svoje obaveze prema međunarodnom pravu da se dostojanstveno odnose prema svim migrantima i da im daju azil kada to okolnosti zahtevaju.
Međutim, pitanje je kako Soroš osigurava da dokumenti UN budu u skladu sa njegovim idejama? Soroš ima odlučujući uticaj na vrh birokratije UN. Prema rečima Vejna Medsena, člana Američkog nacionalnog pres kluba, koji se bavi istraživačkim novinarstvom, sve organizacije u strukturi UN, uključujući i Visoki komesarijat UN za izbeglice, „su u centru globalnog plana Soroša, njegovih nevladinih organizacija, CIA i globalnih bankara da prekomponuju mapu sveta u skladu sa potrebama multinacionalnih korporacija, kao i Sjedinjenih Država i NATO-a“.
V. Medsen napominje da Soroš utiče na jednu od ključnih struktura UN – „Okvirnu grupu UN za koordinaciju preventivnih akcija“, koju čine predstavnici 22 odeljenja, agencije, fondova i specijalizovanih programa UN, koji „zajednički razrađuju međuagencijsku inicijativu za sprečavanje ili transformaciju sukoba“. Sve aktivnosti Okvirne grupe u UN finansiraju se Soroševim novcem“, kaže V. Medsen.
Pa šta s tim?
Ideje globalnih razmera ne mogu se realizovati bez organizacija i institucija čiji je rad globalne prirode, posebno bez UN. Stoga tamo pasu Soroš, Švab i drugi lideri trke za „svetlu digitalnu i obespravljenu budućnost“.
Danas primećujemo da se glas Rusije u UN ne čuje. Tačnije, čuju ga samo u samoj Rusiji i u nekim prijateljskim zemljama. Ali ovo nije glavna stvar. Glavno je da su se UN odavno pretvorile u oruđe globalista za promovisanje njihove agende, u odskočnu dasku za sprovođenje njihovih planova za izgradnju globalnog digitalnog koncentracionog logora, gde će TNK nesmetano vladati.
U međuvremenu, Rusija i dalje smatra UN platformom na kojoj može da rešava međunarodne probleme i promoviše svoje ideje. Međutim, u dogledno vreme, možda vrlo blizu, s obzirom na svetsku situaciju koja se brzo menja, Rusija neće imati drugog izbora nego da napusti UN. To je unapred određeno. Ili moramo pristati da živimo po pravilima satanskog „civilizovanog društva“ i kao poslušnost njemu da prekinemo našu vojnu specijalnu operaciju u Ukrajini, gde nam se suprotstavlja svo svetsko zlo.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: http://www.dal.by/news/89/08-05-22-3/
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/svab-i-soros-pustaju-novo-resetovanje-rukama-ujedinjenih-nacija/
