Težnja za luksuzom u svakodnevnom životu postala je za jedne kompenzacija za težak rad i eksploataciju, a za druge – sredstvo realnog odvajanja od nižih slojeva i stvaranja fiktivne slike bliskosti sa višim slojem.
Pri tome, nove forme luksuza su relativno brzo prelazile na nivo svakodnevnog života ili su ga imitirale.
Štaviše, nastao je i oblikovao se mehanizam raskošizacije svakodnevnice to jest, u većoj ili manjoj imitacija života viših slojeva od strane, pre svega, srednjeg.
Glavni translator ovog procesa postala je moda.
AUTOR: Andrej Fursov
Kako primećuje naš izuzetni stručnjak za probleme mozga Sergej Saveljev, kod Evropljana se tokom poslednjih hiljadu i po godina može zapaziti proces smanjivanja mozga, povezan sa zapadnoevropskom evolucijom koja predstavlja žestoku socijalnu selekciju zasnovanu na konformizmu. A što je čovek više „komforan“ manji je polimorfizam, manji je mozak. Meni, istina, nije sasvim jasna jedna stvar. Selekcija zasnovana na konformizmu u Evropi ne traje hiljadu i po godina, već možda, 500-600 (od Inkvizicije) i posebno poslednjih 200 godina, kao što su u svojim radovima pokazali Fuko i Šene.
Savremena zapadna svakodnevnica rezultat je dvesta i tristagodišnje politike „knuta i medenjaka“. „Knut“ predstavlja sistem represivnih institucija prisutnih u svakodnevnom životu koji je tako dobro opisao Mišel Fuko: policija, sud, zatvor, klinika, ludnica – i koje se, kao samoobrazujući elementi svakodnevnice, pojavljuju upravo u kapitalističkoj epohi.
„Do nastupanja modernity nije postojala ne samo psihijatrija, sa svojim dijagnozama i metodama lečenja – nije postojao ni zločin kako ga danas razumemo, postojali su prosto „divlji ljudi“ i problem zaštite od njihovih napada.
Iščitavajući Fukoa i prisećajući se knjiga koje je pre njega objavio Šaš, a takođe i drugi, manjeg kalibra: psihijatrija se samo pretvara da je medicina, tačnije, daleko je od nje i pre svega nije medicina već je u njoj mnogo zajedničkog sa policijom i kaznenim sistemom“. Andrej Ignjatjev
Nadzorne i kaznene institucije represivnog vaspitanja su celu drugu polovinu XVII, ceo XVIII i celu polovinu XIX veka odbacivali ljudski materijal koji se socio-kulturno, psiho-fiziološki i ponašanjem nije uklapao u sistem „Kapital plus Država“. Rezultat? Na primer, već od 1800. krivulja zločina u Zapadnoj Evropi je krenula nadole. I – uz mala odstupanja i skokove – tako se kreće do danas. Glavni rezultat je stvaranje „običnog“ čoveka kod koga je kontrola od strane spoljašnjih represivnih struktura svakodnevnog života intrenalizovana i koji kontroliše svoje psiho-fiziološke impulse.
Širok je čovek, trebalo bi ga suziti, govorio je Dostojevski (kroz Mitju Karamazova). Kapitalistički sistem, bar u svom istorijskom, civilizacijskom jezgru ostvario je maštu velikog ruskog pisca, stvorivši određeni tip čoveka. Ili bar model ličnosti koja daje ton i određuje kodeks ponašanja u savremenom zapadnom društvu: racionalno deluje, poštuje zakon, minimalno je agresivna; u svakom slučaju dok se nalazi u „gravitacionom“ polju svog sistema i njegovih institucija. Došlo je do internalizacije socijalne kontrole. Ona se pretvorila u samokontrolu. „Samokontrolišući čovek“ i jeste „sužen čovek“..
Postoji hornajansko (Karen Hornaj, rođena Danijelzen, 1885-1952, poznati američki psihoanalitičar nemačkog porekla, prim.prev.) analitičko istraživanje elizabetanske i viktorijanske kulture. Hornaj naziva neurozu „ličnom religijom“ koja uključuje jurnjavu za slavom i Nadu koja je prati, zahteve, gordost i mržnju prema sebi. Ona nudi nagodbu sa sudbinom koja obećava nagradu za određenu veru; akcije, gestove, rituale i crte karaktera. Veliki deo Starog Zaveta proslavlja nagodbu sa sudbinom „poklonika savršenstva“, pri kojoj je čovek angažovan u ispunjavanju niza razrađenih rituala i naredbi pod pljuskom pretnji i obećanja. U Novom Zavetu glavni sporazum je drugačiji. Ne pokornost zakonu, već smer ka smirenju – praštanju, veri i ustupcima – doneće nagradu. Dr Bernard Periš, Univerzitet Florida, direktor Međunarodnog udruženja Karen Hornaj
No, svaki je dobitak i gubitak. Druga strana samokontrole je – nervoza. Širenje nervnih bolesti u Zapadnoj Evropi u poslednjoj trećini XIX veka, formiranje nekoliko „tihih virova“, tradicionalnih zona samoubistava, nastanak psihoanalize, sve je to druga strana trijumfa samokontrole, sužavanja čoveka.
„Medenjak“ je mogućnosti da se imitira raskoš elite u svakodnevnom životu. To je mogućnost raskošizacije svakodnevnice, buržoazizacije svakodnevnog života neburžoaskih grupa bez njihove buržoazifikacije. To je „medenjak“, „šargarepa“ kapitalizma. Iako su mnogi segmenti stanovništva dobili ovu „šargarepu“, nisu je dobili celu, već delimično, izgnječenu, no svejedno, oni su pristali i na pasiranu „socijalnu šargarepu“.
Težnja za luksuzom u svakodnevnom životu postala je za jedne kompenzacija za težak rad i eksploataciju, a za druge – sredstvo realnog odvajanja od nižih slojeva i stvaranja fiktivne slike bliskosti sa višim slojem. Pri tome, nove forme luksuza su relativno brzo prelazile na nivo svakodnevnog života ili su ga imitirale. Štaviše, nastao je i oblikovao se mehanizam raskošizacije svakodnevnice to jest, u većoj ili manjoj imitacija života viših slojeva od strane, pre svega, srednjeg. Glavni translator ovog procesa postala je moda.
Evropa je posredstvom „knuta i medenjaka“ odgajila „poslušnog čoveka“ – tako poslušnog da mi, Rusi, to ne možemo ni da zamislimo. Video sam nemalo takvih poslušnih zapadnjaka, politički korektnih specijalista na međunarodnim konferencijama. Uzgred, i kod nas njihov broj raste – a može li drugačije biti u uslovima kada je kriterijum naučnosti indeks citiranosti i tržišna dobit od naučne delatnosti?
Da li je dovoljno 200-600 godine za fiziološke promene? Moguće. U najmanju ruku nesumnjivo je da se prosečan zapadni Evropljanin i Amerikanac neretko ponašaju kao poslušni bio-roboti, i da je njihovo socijalno ponašanje biomehanika onog tipa koja je potrebna vlasti. Migraciona kriza je demonstrirala ovo sa „kristalnom jasnoćom“. Slično finale belih Evropljana, parafraziraću Visockog, tragično je i dosadno. Uzgred, mi imamo dovoljno i svojih problema – a duvaju vetrovi koji unose nemir.
Preveo: Aleksandar Mirković
IZVOR: https:/ /dzen.ru/a/Y6IW5RBqv3JP2txg
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/sta-skriva-fatamorgana-zapadnog-blagostanja/
