Аутор:Александар Мојашевић:Ванредни професор Правног факултета у Нишу.
Направи себи као навику две ствари:
помажи, или бар не чини никоме штету.
Хипократ
Замислите да сте главни актер у ријалити програму под називом „Опака болест”. Услов да учествујете у њему јесте да се не осећате добро и да испољавате неке чудне и понављајуће симптоме за које се не зна прави узрок. Постоји сумња на одређене болести, од којих су неке и оне које могу потенцијално опасно угрозити Ваше здравље и живот.
Следите инструкције „главног доктора” који Вас прима, бодри и даље усмерава. Видно уплашени, улазите у импровизовану лекарску ординацију, коју чине лекари различитих специјализација, упознајете све њих и полако крећете са основним лекарским прегледима. Узимају Вам крв, остављате узорак урина, а публика Вас помно прати на великом видео-биму и поред малих екрана и навија за Вас или против Вас.
У исто време организовано је и клађење од које болести заиста болујете, па онај/она из публике ко погоди, добија главну награду: бесплатан лекарски преглед! Претходно се публици додељује листа болести од које потенцијално болујете на бази испољених симптома и свако може да заокружи ону болест за коју сматра да је највероватнија. Стручно знање овде не игра никакву улогу, јер су у публици све лаици, они који немају претходно стечено медицинско знање или вештине. Дакле, пука срећа игра главну улогу, или можда претходно сопствено искуство са одређеним болестима.
Након обављених основних лекарских прегледа и разговора са „главним лекаром”, идете на мало комплексније дијагностичке процедуре, попут скенера или магнетне резонанце, а све у сврху установљавања од чега Ви стварно болујете. Када обавите ове сложеније процедуре, опет Вам узимају крв и шаљу узорке на додатне анализе, онако како се то ради у „озбиљним” медицинским установама.
Све време Вашег боравка у имагинарној ординацији, симптоми се не повлаче и Ваша сумња у вези са тим „која Вас је судбина задесила” и даље траје и не јењава. Нервоза расте у Вама и у публици. За то време неко из публике, у жељи да се забави, баца коцку од шест бројева, при чему сваком броју претходно приписује неку болест са листе понуђених. Наш „коцкар” добија број три, који показује да је у питању нека бенигна болест, те управо њу заокружује на листи, очекујући главну награду од организатора ријалити програма.
Тензија расте у очекивању коначног тренутка када ће „главни доктор” саопштити од чега Ви заиста болујете. Он излази на бину, публика вришти са стране, музика добија своју драматичну ноту! Сви су крај малих екрана и помно прате шта ће бити саопштено: нека опака или, пак, уобичајена и излечива болест! Вест коначно бива саопштена: ОПАКА БОЛЕСТ! Вас обузима језа, у секунди читав живот вам пролази кроз главу и изненада губите свест!
Није прошло ни месец дана, а Ви се будите у болничкој соби праве лекарске установе. Знате да ће Вам тог дана саопштити главну вест: колико Вам је „времена” преостало! Помало помирени са судбином, али и изморени од бројних медицинских и дијагностичких процедура, уз одређену дозу „пилула за лилуле”, излази пред Вас озбиљно медицинско особље и саопштава Вам да Ваша првобитна дијагноза, добијена у ријалити програму, није тачна! Истовремено добијате адекватан третман Ваше бољке и прослеђује се наредба организатору ријалити програма да се „коцкару” додели главна награда! Коцкар је био у праву!
Нажалост, недавно сам био жив сведок овакве ријалити ујдурме. Било ко да је од случајних пролазника бацао коцку, већа је вероватноћа да би погодио од чега болесник заиста болује него лекар који је, након „детаљне дијагностике“, поставио „тачну“ дијагнозу опаке болести!
Понесен овим искуством, кренух да проучавам материју. И гле чуда, установих да ово није усамљени случај, него да је, рецимо, једној пацијенткињи тумачен снимак скенер апарата и дат детаљан опис жучне кесе, а да она уопште и нема жучну кесу! Дакле, ово је тек бисер!
Па онда да наведем и примере где се површном дијагнозом предлажу одређене терапије, да би се после (наравно, одласком код другог, све чешће приватног лекара) установило да оне уопште и нису биле потребне.
Механизам би се могао описати овако:
погрешна дијагноза (читај: површна) → погрешна терапија (читај: мора да се интервенише) → штетне последице (читај: „куку мајко“)
Јатрогеност на делу!
А ако хоћете да се баш забавите, покушајте телефоном да закажете неки ванредни преглед Вашег детета у нашем Дому здравља! Дом здравља постаће „Дом забаве“ са игром „глувих телефона“.
Зато, прво, постављам питање цене погрешно или непотпуно спроведених дијагностичких процедура и последично погрешних интервенција. Зна се ко сноси одговорност ако нису испоштовани сви медицински стандарди у дијагностици или терапији, као ни правни стандард пажње доброг стручњака, али џаба вам одговорност и накнада штете, када штетне последице могу бити кобне! Да се не деси, што би наш народ рекао, да на путу до истине, прерано „поцепате крштеницу“.
А онда, постављам и питање организације рада у нашим здравственим установама. Иако су приметна одређена побољшања, узрокована, пре свега, применом информационе технологије, свеприсутни проблем координације људских ресурса и даље је ту! Овај проблем генерише високе трошкове, а пре свега, губитак времена и енергије (а то значи и здравља) корисника здравствених услуга!
И за крај, постављам два начелна питања која произилазе из оваквих искустава:
1. Која је цена снижавања критеријума, професионалних и етичких стандарда у нашим лекарским установама? Можда је оно рефлекција пада вредносних критеријума у целом друштву, али је здравствени систем, по природи ствари, на њега нарочито „осетљив“ и не би смео у том домену да се дешава!
2. Колико кошта људска и стручна непажња приликом обављања сложених послова у здравственом сектору, финансираном од стране пореских обвезника, који с правом очекују квалитетне услуге, као у свакој нормалној држави?
Негативни случајеви које сам описао можда су ретки, и верујем да је више позитивних, као што начелно верујем у савесност наших лекара (уз велики опрез у сваком конкретном случају), али њихова „реткост“ не може да оправда њихову озбиљност и драстичност. Јер, сваког појединачног пацијента брине само једно: његово/њено здравље, те с правом може да постави ова питања!
Извор: https://www.јuznevesti.com
