ПРИГОЖИНОВ  ЛЕТ

Пише:М.Антонић:

Да ли је Пригожинов азил у Беолурусији порука Америци –речунајте на нас ?!

Да ли је патриотизам  крвоприлиће међу патриотима   због тога што је неко  већи а неко мањи патрота ?

Да ли  ће Америка „чувати“ и припремати  Пригожина за повратак у Москву  као што је то случај „чувања“ проповедника  Фетулаха  Гулена  који је окривљен за покушај државног удара 15. јула у Турскјој?

Окончан  је „Пригожинов  плес“ за Москву! Реакције су и нормалне и чудне! Једна од њих,она из Вашингтона понајвише говори. Као прво из разлога што се Вашингтон,коначно  огласио и то тако што је  недавну  једнодневну побуну  плаћеничке  Вагнер групе окарактерисао да  она указује на „пукотине” у Путиновом режиму“.

Коментар је  школски  пример тобож незаинтересоване стране, што најмање  приличи  великој светској сили. А и шта би друго. Морали су, јер и овако већ уприличена  уздржаност  је веома читљива. То да  Пригожинова побуна указује на „пукотине“ у Путиновом режиму покушај је да се што је више могуће остане по страни, како коментарима тако и активностима,а да се каже све. Та чињеница да се Америка „не меша „ у  дешавања у и око Вагнера докаузје управо супротно.

Ћутање збиља злата вреди !

У том смислу приметно  је и да је  Вашнигтон   своје  виђење  овог догађања дао након што је био сигуран да је Вагнер “на сигурном.”  Такав однос не може а да нас не наведе на питање логике здрвог разума. Да ли  и зашто је утисак да  азил Пригожина у Белорусији, за Америку делује као да је то „сигурна кућа “?!

Можда зато што су знали  да Пригожин жели баш Белорусију .Некако  логично делује да то у систему вредновања  Русија није могла да одбије јер  повлачње конвоја за Русију је од изузетног значаја.   Такво поравнање  смањило је видљивост и  предвидљивост  даљег  развоја догађаја. Зато  нам постигнуто решење делује  кусо. А у ствари је веома дубоко!Можда  и зато што  је  у питању човек  на чија се камелеонска својства  Белорусија и Русија нису рачунале,али баш на та својства  господина Пригожина  има ко да рачуна.

Нпр.Вашингтон!

Реалан основ за  активирање камелеонских својстава Пригожина  у  кухињи из Вашнгтона   произизали  и  из чињенице да је господин Пригожин тренутно највреднија роба  специјалне војне опереције Русије.

Друго. Информације које говре да је  Вагнер групу основао  Дмитриј Уткин који је  до 2013.године био  командант 700. одвојеног одреда специјалних снага 2. одвојене бригаде специјалних снага ГРУ (Главне управе Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације) стациониране у Псковској области. Његов  Одред је учествовао у два чеченска рата. Иначе је  2016. године виђен на посебном пријему у Кремљу за војнике одликовани за посебно херојство .Од јуна 2017. Уткин је под америчким санкцијама, а на листи америчког Министарства финансија стоји да је „повезан са Вагнеровом приватном војном компанијом“.

И треће најважније. Да ли ће  више вредети све то што Пригожин  има и зна од тога што је заједно са Уткином  под санкцијама. Санкције Америке углавном и служе за трговину уценама,па ће се и ту брзо наћи задовољавајући интереси.

Зато долазак Перигожина у азил у Белорусију треба гледати као на слање поруке Америци-  рачунајте на  нас(уосталом  председник Русије је јавно рекао да и борци који  не остану у Русији а  не потпишу  уговор са  Русијом могу да оду у Белорусију). Наравно за очекивати је да ће поделе унутар групе Вагнер бити јер врло је дискутабилна теза господина  Пригожина да су они патриоте које су кренуле да  бране Русију (питање је од кога да ли  исто од патриота  или можда већих од њих  ). И та његова теза скупо ће га коштати што се тиче лојалности бораца. Но, како год. Једно је сигурно. Пригожин ће, са или без бораца,у Белорусији  имати  више маневарског простора.  

Да је другачије,и да је код њега већи и искренији  осећај патриотизма према Русији   него код оних са којима је намерио  да се обрачуна  и оних на чије понашање има замерке( ако то као  проблем уопше постоји),  прави и искрени  патриота не би тако брзо одустао од  своје борбе подстакнуте искреним патритоским осећањима. Искрен осећај патриотизнма  не познаје тако брзо одустајање , остављајући патриотизам ,такорећи, на  цедилу. Заправо, какав је патриота онајкоји одустаје   од намере да  очисти непатриоте, спасе Русије и сл?  Све то  упире прстом на питање? Ако је код овог прекаљеног борца патриотизам први на лествици вредности онда је логично питање – А шта је тако  вредно добио па је одустао?! Слободу? Слободу од чега ?! Па  да није можда нешто  згрешио што се не зна?!

                                                            Пригожинов  плес

Само тако може да се разуме његов патритозам и  његова лака одлука   да прекине велику патриотску мисију.  Колико је велика та патриотска  мисија толико је дуго и трајала.  Посебно што је питање колико су важне патриотске мисије   које имају за циљ убијање  патриота ,али по нечијој процени мање важних, који исто  мисле али другачије раде јер ,нпр.немају одређене услове. Макар и да су мање петриоте од њега намера да крвопролићем  докаже како је он већи и бољи  патриота од њих  најмање је  особина правих патриота.

Шта друго осим да су му  разлози јефтини. Требала му је „покривалица“.

Цео тај Пригожинов плес личи на  већ опробани  рецепт по коме Америка чува  и неиспоручуије Турској проповедника Фетулаха Гулена који је окривљен за покушај државног удара 15. у Турској. А зашто би га и испоручила кад он тамо ради боље и више против Турске него да је у Турској ! У овом случају Пригожин  је себи подигао цену и свестан тога оправдано се нада  да ће,  по рецепту  западне демократије, једног дана  на крилима  Вашингтона долетети  у Москву као кандидат за председника Русије.                                                   

Нека је и тако како кажу да су господин Лукашенко и госодин Пригожин  познају дуги низ дгодина, нека је и тако да  је Пригожин  чекао да авион са његовом породицом слети  на сигурно место у Турску али није тако  да је човек, ратник и војник задовољан тиме што је авион слетео у Турску и  породица смештена на сигурно одмах одустао од  уцене и намере да уради то што је наумио.

Није тако јер војник тог ранга не може бити сигуран  да ће друга страна, ако је то уопше била опција, у којој види кривца а тиме и свог поротивника,  седети мирно и да неће пратити његову породицу . Како то да  одједном верује онима којима није веровао и које оптужује за лоше стање у врху војске. То све указује да ништа није готово.

Војно политичка игранка, такав је утисак оставила ова побуна којој  је,  мимо мањка патритозма у војном врху Русије, повод и освета за све то што  борцима Вагнера на ратишту   нису давали довољно  муниције,што војно рукводство Русије не ради свој посао како треба,то што су   Вагнерови борци веће  патриоте  од свих осталих је опробан рецепт  система завади па владај. На тој основи да је неко већи а неко мањи патриота свака нација се може завадити.И није први пут.

И још нешто. Да ли је некима од вас лакнуло када сте чули вест да је господин Пригожин одустао од  крвавог похода на Москву? Верујем да  јесте.Али размислите како ће Вам бити када чујете да је господин Пригожин напустио Белорусију и нестао у непознатом поравцу. Чињеница да ће  нас једног дана  обузимати дилема да можда јесте  можда није Пригожин  отишао у Америку и да  сарађује са њима, изгледаће нам као  привид и немогућа мисија јер нелогично је да би  један патриота то урадио.

Као штом је сада нелогично.Зашто би патриота убијао патириоте ?

Али једну  ствар треба имати на уму.Господин  Пригожин је од тренутка када је напустио Русију незапослен човек.  Он више нема где да ратује. Али много зна.

А то можда баш некоме треба!

Тако да  Пригожинов лет у најскорије време може бити сасвим  известан јер ако Пригожин заиста јесте главни човек у Вагрнеру, он  је, наводним пучем који је као војни тактичар можда и сам компоновао, себи подигао цену и обезбедио  место у  стратегији Америке за слабљене  Русије изнутра.