Priča o borbi Davida protiv Golijata

Kao predstavnik grupe građana koja se bavi zaštitom životinja i zaštitom životne sredine, predala sam policijskoj stanici Čukarica predstavku o prskanju šume na Adi Ciganliji od 1. do 3 reni bunara insekticidima (tada sam mislila da je to upereno protiv životinja). Prskanje se vršilo svakodnevno od 1. juna do kraja avgusta konfidorom (to sam naknadno otkrila). Nadležno lice koje je primilo predstavku 29.09.2015 je reklo da će je proslediti ekološkoj inspekciji grada Beograda. Policija Čukarice nije to učinila. Obzirom da svakog dana boravim u šumi najmanje 4-5 sati (hranim pse, vrane, gugutke, a ako naiđem na bolesno mladunče ježa, kornjače, ptice ili ptića koji je ispao iz gnezda, lečim i vraćam u prirodu). Očevidac sam ljudi koji su tretirali teren toksičnim materijama, što sam i prijavila MUP-u. Nikada povodom nijedne prijave ili krivične prijave tužilaštvu (osim nakon nestanka psa Duha kada sam bila pozvana u Sud) nisam pozvana, saslušavana, niti je pokrenuta ikakva procedura. Za svaki svoj iskaz kao očevica spremna sam da idem na poligraf. Od 1. septembra pa sve do danas čitava površina Ade Ciganlije, a ne samo šuma je svakodnevno tretirana belom toksičnom materijom, što se može videti na fotografijama (za sada imam negde oko šest stotina i svaki dan fotografišem kada primetim posledice drastičnog kršenja zakona, bilo kakve nepravilnosti i sl.). Na priloženim fotografijama se vidi prisustvo bele materije po stablima, iverju, lišću, grančicama po tlu, na površini savske vode, na zelenilu u okolini reni bunara, na zelenilu pored pešačke i biciklističke staze, oko tuševa na plaži, pored peščanih odbojkaških terena, na pontonskim mostićima splavova, na Čukaričkoj (Makiškoj) strani kao i na Novobeogradskoj strani Ade Ciganlije. Sve ovo govori da se radi o svojevrsnom hemijsko-biološkom ratu protiv posetilaca ovog prelepog beogradskog mora.

Krivičnu prijavu protiv Žarka Šormaza, direktora JKP Ada Ciganlija za krivično delo zlostavljanje i ubijanje životinja i a krivično delo zagađivanje životne sredine predala sam 02.09.2015g. Ta prijava još stoji u fioci. Nakon predaje pismene prijave g. Vučić Aleksandru – predsedniku vlade R. Srbije u večernjim i noćnim satima je počelo prskanje otrova ispred moje zgrade (na živoj ogradi, kućici za psa, ispod otirača za cipele ispred i u samoj zgradi). Napominjem da neposredno posle prskanja 20-30 min. u vazduhu se zadržava karakterističan miris, počinje da štipa sluzokožu nosa usne duplje, ždrela, jednjaka, pluća. Oseća se trnjenje ovih delova tela, počinje nesnosan svrab po rukama, nogama i trupu. Češanje izaziva interzivno krvarenje, javlja se osip po koži (na fotografija su uočljive iste tačkaste forme na mojoj koži i na telu životinje – psa). Pošto se tri noći za redom jedan auto koji se velikom brzinom udaljava odmah nakon što se pojavi težak intenzivan miris (smrad) ja sam četvrte noći pozvala policijsku stanicu Čukarica oko ponoći 29.10.2015, patrola MUP-a je došla pred moju zgradu posle 30-tak minuta, pregledala je zelenu ogradu, kućicu za psa, pogledala fotografije i rekla da će pozvati specijalnu jedinicu policiju za hemijsko-biološko delovanje. To vozilo smo čekali ispred moje zgrade oko pola sata. Ja sam očekivala neko vozilo pripadnika MUP-a, došlo je vozilo hitne pomoći (kada sam ja pitala zašto hitna pomoć, oni su mi rekli da moram da dam izjavu o efektima toksičnih materija). Vozilom su me prebacili do zgrade tako što su vozilo parkirali tik do ulaznih vrata neke zgrade i ja sam ušla u hodnik i oni su mi rekli da tu čekam. Pošto sam bila umorna (fizički sam aktivna intenzivno 4 sata dnevno – radim kao trener) i pošto sam puno poverenje u organe javnog reda i mira) mirno sam stajala i čekala do trenutka kada sam pošla prema toaletu. Tog trenutka je dvoje ljudi izašlo iz jedne prostorije (muškarac i žena) i pozvali su me da uđem u istu prostoriju. Žena (Dr. Sanja Kaluđerović) me je pitala za ime, prezime, mesto i datum rođenja. Zatim me je pitala koliko imam godina a ja sam rekla pedeset. Ona me je pitala zašto sebi dajem godina više nego što imam (meni je tada trebalo još četiri meseca da napunim 50 godina, a ušla sam u pedesetu godinu već u februaru 2015), nisam ništa odgovorila a u sebi sam pomislila ova ne zna matematiku ili se pravi da ne zna. Tada sam zapazila da je bila rastresena i da je ponavljala reči nepovezano, zaplitala jezikom, nervozno gestikulirala rukama, neočešljane i raštrkane kose. Obzirom da sam diplomirani profesor fizičke kulture i da vodim izuzetno zdrav život (režim ishrane, poseban režim ličnog dnevnog treninga, odsustvo zavisnosti od bilo kog opijata – cigarete, alkohol, droga) meni je delovavala kao alkoholičar u pripitom stanju ili zavisnik od opijata. Onda me je pitala da li znam gde se nalazim. Odgovorila sam da ne znam (stvarno nisam ni znala) a onda me je ona informisala da se nalazim u psihijatrijskoj bolnici Dr. Laza Lazarević. Obzirom da već godinama doživljama strašan progon, pretnje, maltretiranja, uvrede, podmetačine, praćenje, prisluškivanje, sačekuše to me nije začudilo samo me je po ko zna koji put pogodilo u smislu kako u životu prolaze pojedinci koji su zdravi, pošteni, borbeni, odlučni, istrajni, moralni i nepodmitljivi. Onda me ona upitala: “i šta vi kažete na to?”. “Na šta?” pitala sam ja. Ona me je zatim pitala i konstatovala “zašto se vi toliko dajete, ne treba toliko da se dajete.” na šta sam ja odgovorila pitanjem “kome da se dajem?”, a ona je odgovrila “pa zaštiti životinja i zaštiti životne sredine”. “Znaju sve o meni policija im je saradnik” pomislila sam ja. “Pa zar u tome ima nečeg lošeg?” pitala sam ja.”, “Pa ne ali treba više da gledate sebe.” a onda je rekla “evo mi imamo kolegu koji voli životinje, pa se upoznajte“. “Nemojte da budete kao David protiv Golijata”. “Pa David je iz praćke ubio Golijata i to iz prvog pokušaja” odgovorila sam i pitala sam je “zar ne znate tu biblijsku priču?” našta je ona zaćutala. Onda je počela da insistira da bi trebalo da primim inekciju što sam ja odbijala. Kada sam videla da je uporna u nameri da mi daju inekciju ja sam rekla “ovde me je policija dovela na prevaru, bez mog znanja, volje, i želje, posedujem nekoliko stotina fotografija o tome šta se dešava na Adi Ciganliji i imam podršku porodice, prijatelja i očevidaca sa A.C., prijaviću vas za sve to“. Onda je ona rekla “možete da podignete krivičnu prijavu protiv N.N. lica”. “Ne” rekla sam ja “tačno znam protiv kojih lica ću da predam prijavu“. Odmah je odustala od inekcije i otkucala izveštaj i rekla “možete sad da idete“. Od 03:30h ujutru do 4:10h bila sam na ulici i čekala autobus. Krivičnu prijavu predala sam istog dana tj. 29.10.2015 što Vam podnosim na uvid. Napominjem da sam 26.10.2015 uputila dopis predsedniku Vlade Srbije a da sam 29.10.2015 na prevaru odvedena na psihijatrijsku kliniku. Od ekološke inspekcije grada Beograda dobila sam izveštaj da ne mogu da izađu na teren jer Ada Ciganlija nije zaštićeno područje a mora da bude po osnovu – izvošna zona, reni bunari; zeleni pojas šume i zaštićena gljiva – spomenik prirode. U republičkoj ekološkoj inspekciji prvo je došlo do greške u pisarnici a zatim da imaju puno predmeta i da ne znaju kada će naš doći na red. Sve do danas niko ništa nije preduzeo ovim povodom. Što se tiče odgovora Žarka Šormaza sve je notorna laž jer su njegove kancelarije veoma daleko od kruga od osam kilometara oko jezera. Uprava se nalazi pored veslačkih klubova na Savi. Pod broj dva skladište u kome se nalaze toskične materije itekako postoji, jednako kao i što postoji njegova volja, želja i istrajnost za ubijanjem živog sveta (drveće, životinje, ljudi) planski organizovano, sistematski, postepeno ubijanjem na duge staze. On previđa činjenicu da je iza sebe ostavio toliko tragova, dokaza, činjenica koji su neoborivi i neuništivi. Takođe ne znam sa kojim pravom mi šalje dopis na kućnu adresu jer sam ja izveštaje o njemu podnosila zvaničnim institucijama. To može da se protumači kao demonstracija podrške, kao pokazivanje da iza sebe ima političku podršku, zatim može da bude metod zaplašivanja ili poziv na podmićivanje. Šta god da je ja sa ubicama i zlikovcima ne komuniciram. Evo sada Vam šaljem još fotografija. Na poprečnom preseku stabala koja su bila premazana belom toksičnom materijom vide crvena polja i linije nalik krvarenju. Obzirom da su živa bića kako tek stabla pate.

U nadi da će te nam pomoći iskreno Vas pozdravljam, Snežana  Rajković, 062/ 87 166 95 [notification type=”alert-info” close=”false” ]Dokumenti[/notification]

Grad Beograd Snežani Rajković

Služba načelnika Gradske uprave

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA-Sekretarijat za inspekcijske poslove

KABINET PREMIJERA

Javno preduzeće “Ada Ciganlija”, PREDMET: Dopis Snežane Rajković-zaštita životne sredine

Predstavka- Policijska stanica Čukarica i krivične prijave