Прича о борби Давида против Голијата

Као представник групе грађана која се бави заштитом животиња и заштитом животне средине, предала сам полицијској станици Чукарица представку о прскању шуме на Ади Циганлији од 1. до 3 рени бунара инсектицидима (тада сам мислила да је то уперено против животиња). Прскање се вршило свакодневно од 1. јуна до краја августа конфидором (то сам накнадно открила). Надлежно лице које је примило представку 29.09.2015 је рекло да ће је проследити еколошкој инспекцији града Београда. Полиција Чукарице није то учинила. Обзиром да сваког дана боравим у шуми најмање 4-5 сати (храним псе, вране, гугутке, а ако наиђем на болесно младунче јежа, корњаче, птице или птића који је испао из гнезда, лечим и враћам у природу). Очевидац сам људи који су третирали терен токсичним материјама, што сам и пријавила МУП-у. Никада поводом ниједне пријаве или кривичне пријаве тужилаштву (осим након нестанка пса Духа када сам била позвана у Суд) нисам позвана, саслушавана, нити је покренута икаква процедура. За сваки свој исказ као очевица спремна сам да идем на полиграф. Од 1. септембра па све до данас читава површина Аде Циганлије, а не само шума је свакодневно третирана белом токсичном материјом, што се може видети на фотографијама (за сада имам негде око шест стотина и сваки дан фотографишем када приметим последице драстичног кршења закона, било какве неправилности и сл.). На приложеним фотографијама се види присуство беле материје по стаблима, иверју, лишћу, гранчицама по тлу, на површини савске воде, на зеленилу у околини рени бунара, на зеленилу поред пешачке и бициклистичке стазе, око тушева на плажи, поред пешчаних одбојкашких терена, на понтонским мостићима сплавова, на Чукаричкој (Макишкој) страни као и на Новобеоградској страни Аде Циганлије. Све ово говори да се ради о својеврсном хемијско-биолошком рату против посетилаца овог прелепог београдског мора.

Кривичну пријаву против Жарка Шормаза, директора ЈКП Ада Циганлија за кривично дело злостављање и убијање животиња и а кривично дело загађивање животне средине предала сам 02.09.2015г. Та пријава још стоји у фиоци. Након предаје писмене пријаве г. Вучић Александру – председнику владе Р. Србије у вечерњим и ноћним сатима је почело прскање отрова испред моје зграде (на живој огради, кућици за пса, испод отирача за ципеле испред и у самој згради). Напомињем да непосредно после прскања 20-30 мин. у ваздуху се задржава карактеристичан мирис, почиње да штипа слузокожу носа усне дупље, ждрела, једњака, плућа. Осећа се трњење ових делова тела, почиње несносан свраб по рукама, ногама и трупу. Чешање изазива интерзивно крварење, јавља се осип по кожи (на фотографија су уочљиве исте тачкасте форме на мојој кожи и на телу животиње – пса). Пошто се три ноћи за редом један ауто који се великом брзином удаљава одмах након што се појави тежак интензиван мирис (смрад) ја сам четврте ноћи позвала полицијску станицу Чукарица око поноћи 29.10.2015, патрола МУП-а је дошла пред моју зграду после 30-так минута, прегледала је зелену ограду, кућицу за пса, погледала фотографије и рекла да ће позвати специјалну јединицу полицију за хемијско-биолошко деловање. То возило смо чекали испред моје зграде око пола сата. Ја сам очекивала неко возило припадника МУП-а, дошло је возило хитне помоћи (када сам ја питала зашто хитна помоћ, они су ми рекли да морам да дам изјаву о ефектима токсичних материја). Возилом су ме пребацили до зграде тако што су возило паркирали тик до улазних врата неке зграде и ја сам ушла у ходник и они су ми рекли да ту чекам. Пошто сам била уморна (физички сам активна интензивно 4 сата дневно – радим као тренер) и пошто сам пуно поверење у органе јавног реда и мира) мирно сам стајала и чекала до тренутка када сам пошла према тоалету. Тог тренутка је двоје људи изашло из једне просторије (мушкарац и жена) и позвали су ме да уђем у исту просторију. Жена (Др. Сања Калуђеровић) ме је питала за име, презиме, место и датум рођења. Затим ме је питала колико имам година а ја сам рекла педесет. Она ме је питала зашто себи дајем година више него што имам (мени је тада требало још четири месеца да напуним 50 година, а ушла сам у педесету годину већ у фебруару 2015), нисам ништа одговорила а у себи сам помислила ова не зна математику или се прави да не зна. Тада сам запазила да је била растресена и да је понављала речи неповезано, заплитала језиком, нервозно гестикулирала рукама, неочешљане и раштркане косе. Обзиром да сам дипломирани професор физичке културе и да водим изузетно здрав живот (режим исхране, посебан режим личног дневног тренинга, одсуство зависности од било ког опијата – цигарете, алкохол, дрога) мени је деловавала као алкохоличар у припитом стању или зависник од опијата. Онда ме је питала да ли знам где се налазим. Одговорила сам да не знам (стварно нисам ни знала) а онда ме је она информисала да се налазим у психијатријској болници Др. Лаза Лазаревић. Обзиром да већ годинама доживљама страшан прогон, претње, малтретирања, увреде, подметачине, праћење, прислушкивање, сачекуше то ме није зачудило само ме је по ко зна који пут погодило у смислу како у животу пролазе појединци који су здрави, поштени, борбени, одлучни, истрајни, морални и неподмитљиви. Онда ме она упитала: “и шта ви кажете на то?”. “На шта?” питала сам ја. Она ме је затим питала и констатовала “зашто се ви толико дајете, не треба толико да се дајете.” на шта сам ја одговорила питањем “коме да се дајем?”, а она је одговрила “па заштити животиња и заштити животне средине”. “Знају све о мени полиција им је сарадник” помислила сам ја. “Па зар у томе има нечег лошег?” питала сам ја.”, “Па не али треба више да гледате себе.” а онда је рекла “ево ми имамо колегу који воли животиње, па се упознајте“. “Немојте да будете као Давид против Голијата”. “Па Давид је из праћке убио Голијата и то из првог покушаја” одговорила сам и питала сам је “зар не знате ту библијску причу?” нашта је она заћутала. Онда је почела да инсистира да би требало да примим инекцију што сам ја одбијала. Када сам видела да је упорна у намери да ми дају инекцију ја сам рекла “овде ме је полиција довела на превару, без мог знања, воље, и жеље, поседујем неколико стотина фотографија о томе шта се дешава на Ади Циганлији и имам подршку породице, пријатеља и очевидаца са А.Ц., пријавићу вас за све то“. Онда је она рекла “можете да подигнете кривичну пријаву против Н.Н. лица”. “Не” рекла сам ја “тачно знам против којих лица ћу да предам пријаву“. Одмах је одустала од инекције и откуцала извештај и рекла “можете сад да идете“. Од 03:30х ујутру до 4:10х била сам на улици и чекала аутобус. Кривичну пријаву предала сам истог дана тј. 29.10.2015 што Вам подносим на увид. Напомињем да сам 26.10.2015 упутила допис председнику Владе Србије а да сам 29.10.2015 на превару одведена на психијатријску клинику. Од еколошке инспекције града Београда добила сам извештај да не могу да изађу на терен јер Ада Циганлија није заштићено подручје а мора да буде по основу – извошна зона, рени бунари; зелени појас шуме и заштићена гљива – споменик природе. У републичкој еколошкој инспекцији прво је дошло до грешке у писарници а затим да имају пуно предмета и да не знају када ће наш доћи на ред. Све до данас нико ништа није предузео овим поводом. Што се тиче одговора Жарка Шормаза све је ноторна лаж јер су његове канцеларије веома далеко од круга од осам километара око језера. Управа се налази поред веслачких клубова на Сави. Под број два складиште у коме се налазе тоскичне материје итекако постоји, једнако као и што постоји његова воља, жеља и истрајност за убијањем живог света (дрвеће, животиње, људи) плански организовано, систематски, постепено убијањем на дуге стазе. Он превиђа чињеницу да је иза себе оставио толико трагова, доказа, чињеница који су необориви и неуништиви. Такође не знам са којим правом ми шаље допис на кућну адресу јер сам ја извештаје о њему подносила званичним институцијама. То може да се протумачи као демонстрација подршке, као показивање да иза себе има политичку подршку, затим може да буде метод заплашивања или позив на подмићивање. Шта год да је ја са убицама и зликовцима не комуницирам. Ево сада Вам шаљем још фотографија. На попречном пресеку стабала која су била премазана белом токсичном материјом виде црвена поља и линије налик крварењу. Обзиром да су жива бића како тек стабла пате.

У нади да ће те нам помоћи искрено Вас поздрављам, Снежана  Рајковић, 062/ 87 166 95 [notification type=”alert-info” close=”false” ]Документи[/notification]

Град Београд Снежани Рајковић

Служба начелника Градске управе

ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА-Секретаријат за инспекцијске послове

КАБИНЕТ ПРЕМИЈЕРА

Јавно предузеће “Ада Циганлија”, ПРЕДМЕТ: Допис Снежане Рајковић-заштита животне средине

Представка- Полицијска станица Чукарица и кривичне пријаве