Piše: prof. dr Kosta Čavoški
Nedavno je Aleksandar Vučić, ne trepnuvši, izjavio pred nepoverljivim i ogorčenim predstavnicima kosmetskih Srba da on ima pisane garancije generalnog sekretara Atlantskog pakta da snage bezbednosti samozvane države kosmetskih Arbanasa neće stupiti na tle severnog Kosova. Nije, naravno, znatiželjnim novinarima pokazao ova pisana jemstva niti je njihov faksimil objavio u štampi, pošto izgleda smatra da mu svako, pa čak i neverni Toma iz Bajčetine, mora verovati na reč. Otuda nije jasno da li te garancije sadrže samo očekivanja generalnog sekretara Andersa Fog Rasmusena da čizma kosmetskih Arbanasa neće kročiti u severni deo Kosovske Mitrovice, ili i pretnju da će avioni Atlantskog pakta bombardovati ustanove samozvane vlade u Prištini ako se Arbanasi drznu da to učine.
Kako Aleksandar Vučić u svojoj blagorodnoj naivnosti izgleda veruje da su takva jemstva pouzdana i sigurna i da njega niko niti hoće niti može prevariti, slobodni smo da ga podsetimo, ako je u međuvremenu zaboravio, kako su njegovi znatno poznatiji prethodnici bili prevareni, a oko 300.000 Srba prognano sa svojih vekovnih ognjišta. Novembra 1991. specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Sajrus Vens predložio je plan kojim bi Republika Srpska Krajina bila demilitarizovana, a potom bi je – dok bi se vodili politički razgovori – štitile mirovne snage UN (Unprofor), raspoređene na čitavoj teritoriji Krajine. Slobodan Milošević je ovaj plan prihvatio, dok ga je Milan Babić odbacio, zbog čega je navrat-nanos uklonjen sa položaja predsednika Republike.
Iako su pripadnici Unprofora poticali iz različitih zemalja, svi oni su, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN, imali neodstupnu obavezu da brane i odbrane Republiku Srpsku Krajinu od vojne agresije Hrvatske. Nisu, međutim, protekle ni četiri godine da bi se obistinilo da ni odluka Saveta bezbednosti UN nije nikakvo jemstvo elementarne sigurnosti naših sunarodnika u Krajini. Kada je 1. maja 1995. hrvatska vojska napala Zapadnu Slavoniju, Unprofor ne samo da je nije zaštitio, nego su njegovi komandanti obaveštavali hrvatski generalštab o položajima srpskih jedinica i njihovoj bojnoj gotovosti, dok je Savet bezbednosti UN reagovao jednim bednim predsedničkim saopštenjem koje nema nikakvu pravnu obaveznost. Isto se ponovilo i 4. avgusta 1995. kada je hrvatska vojska napala Kninsku Krajinu, a da se ovoga puta SB ni na koji način nije oglasio.
Ključni činilac u ovom prljavom i pogubnom poslu bio je američki diplomata Ričard Holbruk, koji je sa Slobodanom Miloševićem uglavio usmeni sporazum da on prepusti Republiku Srpsku Krajinu hudoj sudbini, a da potom u Dejtonu novembra 1995. ubogalji i Republiku Srpsku, da bi se zauzvrat ukinule sankcije SR Jugoslaviji. Na posletku je Ričard Holbruk dao Slobodanu Miloševiću usmena jemstva da će Haški tribunal odustati od gonjenja Radovana Karadžića ako ovaj napusti položaj predsednika Republike Srpske, dok je Madlen Olbrajt uveravala Biljanu Plavšić da će Radovan Karadžić biti aboliran ako napusti Republiku Srpsku. Ubrzo se pokazalo da su sva ova jemstva – od odluke Saveta bezbednosti, do neodoljivih uveravanja Ričarda Holbruka i Madlen Olbrajt – bili gnusna obmana srpskog naroda u Krajini i prevara neopreznog i lakovernog Slobodana Miloševića, pa se postavlja pitanje da li bi on u sve to verovao da je znao da će završiti u Hagu i tamo biti izložen sudskom ubistvu.
Kako su, dakle, u diplomatiji prevare ne samo dopuštene, naročito u slučaju balkanskih domorodaca, nego i dokaz diplomatske sposobnosti, Aleksandru Vučiću već sada savetujemo da navodna jemstva Andersa Fog Rasmusena odmah obesi mačku o rep. Jedino pravo jemstvo bila bi Vučićeva javna pretnja, koja bi se morala obistiniti, da će srpska vojska i policija zaštititi naše državljane i sunarodnike ako oružane snage kosmetskih Arbanasa stupe na tle severnog Kosova. A kad se to, ne daj Bože, ipak dogodi, a snage Atlantskog pakta ne mrdnu repom, uvažene američke i evropske diplomate će, govoreći o Vučićevoj naivnosti i gluposti, još dodati: toliki čovek, a tako mala pamet!
(Izvor GEOPOLITIKA BR.64 :JUN-JUL 2013. u prodaji )
