PREDLOG ADVOKATSKE  KANCELARIJE RADIĆ  MINISTARSTVU PROSVETE

PREDLOG ADVOKATSKE  KANCELARIJE RADIĆ  MINISTARSTVU PROSVETE

PREDLAŽEMO Nacionalnom prosvetnom savetu da obustavi dalje izjašnjavanje u vezi sa predloženim izmenama Zakona o udžbenicima i Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja – do imenovanja novog ministra prosvete i dok se ne obezbede uslovi na koje je ukazalo nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.


Prema javno dostupnim informacijama, na sastanku održanom 26.6.2020. predsednik Aleksandar Vučić se dogovorio sa rukovodstvom Republike Srpske o usaglašavanju predmeta Priroda i društvo, Istorija, Geografija, Likovno, Muzičko.
Šest meseci kasnije, gostujući u TV programu 27.2.2021. godine,  predsednik Vučić je zatražio od države Srbije da izdaje identitetske udžbenike. Istoga dana predlog je podržao Ministar prosvete Branko Ružić, i već tokom aprila Ministarstvo je dostavilo kabinetima Predsednika Republike i Predsednika Vlade Ane Brnabić predlog izmena Zakona o udžbenicima. Od tada  pa do danas kabineti nisu obavestili javnost: šta se desilo sa ovim predlogom.
Ipak, indirektno razjašnjenje dao je kabinet Predsednika Vlade. Naime, kabinet je istog meseca (februara 2021.) usvojio plan da do kraja decembra 2021. godine izradi tekst Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a zatim ga je iznenada dostavio Skupštini na usvajanje 26. aprila 2021. godine. Ovim krovnim zakonom, stvoreni su uslovi za poništavanje nacionalnog identiteta, tradicije, kulture, porodice, rečnika, gramatike, pravopisa, šifrarnika funkcija, zanimanja i sl.
Hitnim usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti onemogućeno je usvajanje izmena Zakona o udžbenicima u vezi izrade i izdavanja identitetskih udžbenika, i na taj način identitetsko povezivanje sa Republikom Srpskom.
Prema izjavi dobijenoj od Ministarstva za evropske integracije, usvajanje tog Zakona uopšte nije bila obaveza Srbije prema EU.
U nastaloj situaciji, za očuvanje „osnovnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja“ iz tač.16), čl.8. Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja (razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika, tradicije, kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina itd.) najveću odgovornost imaju: ministar prosvete – kao donosilac i potpisnik svih odluka, kao i njegovi najbliži saradnici: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i posebno Nacionalni prosvetni savet.
Stupanjem na snagu Law on Gender Equality, koji je nepotrebno i loše preveden kao Zakon o rodnoj ravnopravnosti, u našem pravnom poretku nasilno su se pojavili nepoznati i po nacionalni identitet sudbonosni i štetni novi pojmovi: „žena“, „muškarac“, „rod“, „rodni identitet“, „rodna ravnopravnost“, „rodno osetljiv jezik“, „rodno senzitivan jezik“ itd. Primena tih pojmova obezbeđena je novčanim i zatvorskim kaznama, kao i aktivnostima nekoliko stotina saveta, komisija i tela za rodnu ravnopravnost. Takođe, i organizacije sa više od 50 zaposlenih lica moraju da zaposle lice zaduženo za praćenje ostvarivanja ovog Zakona.
Do 1. juna 2021. godina, kada je prestao da važi Zakon o ravnopravnosti polova:
Žena“ je bila ženskog pola, pripadala je ženskom rodu, i pol joj je upisan u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, na osnovu nalaza lekara.
Muškarac“ je bio muškog pola, pripadao je muškom rodu, i pol mu je upisan u matičnu knjigu rođenih takođe po rođenju, na osnovu  nalaza lekara.
A od 1. juna 2021. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti:
Žena“ i „muškarac“ više se ne razvrstavaju po polu, već sami odlučuju kog su roda ili rodnog identiteta. Pol i rod se razlikuju i sada svako lice može da se izjasni da je žena, da je muškarac, da je ponekad žena, da je ponekad muškarac, da je trans, da je fluidan, da je neutralan, da je jedan od više desetina oblika međupola ili interseksa itd.
Na dan usvajanja Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, Vlada je 14.10.2021. godine, na svome sajtu objavila Saopštenje u kome navodi: „Vizija koja se ostvaruje Strategijom je rodno ravnopravna Republika Srbija u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta ravnopravni, imaju jednaka prava itd.“
(spisak 74 džendera ili rodna identiteta nalazi se u prilogu)
Na taj način, od 1. juna 2021. postale su suvišne i diskriminatorske diskusije o tome, da li je neko psiholog ili psihološkinja, da li je žena ravnopravna sa muškarcima, da li je žena dovoljno vidljiva itd. Sada je, pod pretnjom novčanih i zatvorskih kazni, zagarantovana ravnopravnost svih rodnih identiteta: bioloških žena koje se izjašnjavaju da su i dalje žene, žena koje se izjašnjavaju da su sada muškarci, žena koje se izjašnjavaju da su fluidne, da su neutralne, da su trans, da su međupol itd.
Deci“ se verovatno više neće utvrđivati pol pri rođenju već će ona sama, tokom odrastanja, možda već od četvrte godine i bez saglasnosti roditelja, moći da se izjasne kom rodu ili rodnom identitetu pripadaju. U tom cilju  Ministarstvo prosvete je već, zajedno sa UNICEF-om, UN Women, UN DP i drugim organizacijama izdalo „Priručnik za prevenciju rodno zasnovanog nasilja” sa podnaslovom: „Ljudi se ne ređaju kao muško ili žensko, već uče da budu dečaci i devojčice koji će odrastati i postati muškarci i žene“.
Rodno osetljiv jezik“ je obavezan, bez obzira što ne postoje rečnici, gramatika, pravopis, šifrarnici profesija, zanimanja i sl.
Rodno senzitivan jezik“, sudeći po članu 10. Zakona, predstavlja jednu od sedam posebnih mera namenjenih ostvarivanju i unapređivanju rodne ravnopravnosti koje utvrđuju i sprovode organi javne vlasti i poslodavci. Ove posebne mere, sve dok se ne postigne cilj zbog koga su uvedene, posebno se sprovode prema pripadnicima “rodno osetljivih društvenih grupa”, u koje spadaju “rodni identiteti (čl.6. tač.2). Zakona).
Prirodni muškarac i žena, kao 2 od 74 trenutna rodna identiteta, ravnopravni su sa drugim rodnim identitetima, bez bilo kakve dikriminacije. Ako bi se davala bilo kakva  prednost, pogodnost, ravnopravnost i veća vidljivost  osobama koje se izjašnjavaju da su žene, činila bi se diskriminacija prema ostalim rodovima ili rodnim identitetima, kažnjiva novčano i kaznom zatvora.
Prema članu 37. Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Ministarstvo prosvete moralo bi do sledeće školske godine da promeni sve udžbenike, druga nastavna sredstva, školsku lektiru i sl. kako bi se primenio rodno osetljiv jezik. Pored toga, u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima i licencama i sl. morala bi se ostvariti ravnopravnost svih rodnih identiteta.
Prema dopisu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Br.. 030-01-00001/2022-01/235 od 28.12.2022. godine:
Uvođenje rodno osetljivog jezika zahteva izvesno usaglašavanje potrebne regulative od strane nadležnih organa i institucija (rečnici, gramatike, pravopis, kodeksi šifara za obrazovne profile, kodeksi šifara za profesije odnosno zanimanja i sl.) kako bi se stvorili uslovi za korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom“.
Za razliku od rodno osetljivog jezika iz člana 6. Zakona, član 10. Zakona uvodi i „rodno senzitivan jezik“ kao jednu od 7 posebnih mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Ove posebne mere, sve dok se ne postigne cilj zbog koga su uvedene, mere određuju i sprovode organi vlasti i poslodavci posebno prema pripadnicima „rodno osetljivih društvenih grupa“, u koje spadaju „rodni identiteti“ (čl.6. tač. 2). Zakona).
Za razliku od pojmova i obaveza utvrđenih Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, posebno iz čl.37. i 44. Zakona još uvek su važeći postojeći propisi:
Članovi 10, 15. i 20. Ustava, kao i član 2. osporenog Zakona rodnoj ravnopravnosti, kojima se garantuju stečena prava (u pogledu upotrebe jezika i sl.).
Čl.129. Krivičnog zakonika, koji predviđa novčanu kaznu i kaznu zatvora do jedne godine za svakoga, ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma (a to su Ustav i oko 30 propisa koji predviđaju obaveznu upotrebu srpskog jezika i ćirilice) uskrati ili ograniči građaninu da pri ostvarivanju svojih prava ili obraćanja organima i organizacijama upotrebi jezik ili pismo kojim se služi.
Zakon o zabrani diskriminacije, koji predviđa oblike diskriminacije roda i rodnog identiteta (čl.20.), a kao težak oblik diskriminacije (čl.13.) predviđa izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu jezika, rodnog identiteta ….

Iz napred navedenih razloga, a polazeći od utiska da Ministarstvo, ZUOV, ZVKOV, obrazovne istitucije i javnost mogu imati probleme u vezi sa razumevanjem spornih pojmova, predložili smo Ministarstvu izmenu ili dopunu nekoliko članova u Zakonu o udžbenicima, Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja itd. Smatrali smo da je neophodna i obavezna saradnja sa merodavnim institucijama SANU (sa Institutom za srpski jezik SANU, Maticom srpskom, Odborom za standardizaciju srpskog jezika i Savetom za srpski jezik) i Nacionalnim prosvetnim savetom, koji okuplja brojne i merodavne stručnjake iz tih oblasti.
Odbijajući ponuđene predloge, u Izveštaju sa javne rasprave o Nacrtu zakona o udžbenicima, Ministarstvo navodi: „Primedba nije prihvaćena, imajući u vidu da predstavnik SANU-a jeste član Nacionalnog prosvetnog saveta, čime je obezbeđeno učešće predstavnika ove institucije u davanju mišljenja“.
Ovakva konstatacija Ministarstva je štetna, neprofesionalna, nezakonita, a pored toga je i netačna:
Dokazi:
– U dopisu br. 3152 od 24.06.2021. SANU izjavljuje da predstavnici koje imenuje SANU (npr. u Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti) „imaju potpunu slobodu i samostalnost u radu i nemaju obavezu da o svome radu izveštavaju SANU i da, po okončanju postupka, podnesu izveštaj sa raspoloživim spisima“. Na Trećem društvenom dijalogu “Kako do rodno osetljivog jezika”, održanom 21.6.2023. godine u Novom Sadu, predstavnik Ministarstva za ljudska prava  istakao je da predstavnici SANU nisu dolazili na sastanke Radne grupe, možda i zato što im je ta materija nepoznata. Ali, kako je istaknuto, mogli su da dolaze i prave beleške koje bi prosledili SANU na izjašnjenje.

– U dopisu od 18. jula 2022, SANU izjavljuje da je akademik Goran Stanković član Nacionalnog prosvetnog saveta imenovan od strane Vlade iz redova članova SANU od 2021. godine uz napomenu:
„SANU ne kontroliše svoje članove, posebno članove koji su birani u savetodavna tela pri raznim ministarstvima, tako što bi od njih zahtevala da joj dostavljaju sve materijale koji su im dati na uvid i izjašnjavanje, radi davanja nekih instrukcija. U slučaju da SANU zauzmu stav oko nekog ključnog strateškog zakonskog ili drugog dokumenta, o tim stavovima se obaveštavaju predstavnici SANU, koji nemaju vezani mandat, već svojom voljom odlučuju kako će se izjašnjavati o svakom pitanju.
Navedena pitanja koja se odnose na aktivnosti Nacionalnog prosvetnog saveta inače nemaju nikakve veze sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, SANU se nije izjašnjavala o „Predlogu standarda kvaliteta udžbenika“, niti se SANU na takav način izjašnjava o pojedinačnim aktima i dokumentima ministarstva“.
Nakon što je Ministar Ružić 7.5.2023. podneo iznuđenu i neopozivu ostavku, svaki akt Ministarstva bez njegovog potpisa ili sa faksimilom njegovog potpisa od toga dana je nevažeći.
PREDLAŽEMO Nacionalnom prosvetnom savetu da obustavi dalje izjašnjavanje u vezi sa predloženim izmenama Zakona o udžbenicima i Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja – do imenovanja novog ministra prosvete i dok se ne obezbede uslovi na koje je ukazalo nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.



ADVOKATSKA
KANCELARIJA
RADIĆ


UZ  PEREDLOG PRILOŽENI SU :
– Predlozi za izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja od 6.4.2023.,
– Predlozi za izmenu Zakona o udžbenicima,
– Dopisi SANU,
– Spisak 74 rodna identiteta

Podelite sa drugima:

Povezani članci