Piše:Mišo Vujović
Nagledasmo se svega. Najviše njega i njegovih plastičnih operacija karaktera. Već ni njemu nije lako da upamti u šta se je sve, “silom” prilika i milom navika, prometao. Očito da mu je to kurvanje sa samim sobom pričinjavalo zadovoljstvo kao pokvarenom trgovcu kada stalnoj mušteriji uvali sumnjivu robu.
A šta je vama građani Crne Gore uvalio ovaj čovek koji jedino ime i prezime nije menjao?
Uvalio vam je ku**c da se oko njega glođete. Uvalio vam mržnju i raspolućenost jednog bića, ukrao vam je istoriju i pamćenje. Mobilisao vam je decu za “državni posao” pa se sada nemilosrdno istrebljuju po svetu. U magli duvanskog dima i kokainskog praha nestale su cele porodice, a zavisnost od njega se graničila sa ovisnošću od opijata koji su mu bili dostupni u izobilju.
“Vuče ko usisivač, a izdržljiv je ko pastuv”, govorila je folk diva devedesetih.
Od njega je jedino izdržljiviji narod koji ga sa nepodnošljivom podnošljivošću i dalje podnosi. Mada im je svašta pod nos stavljao. Od truleži leševa koji mu i danas ispadaju iz ormara do ukokoćenih belosvetskih korumpiranih protuva čiji ga nezasiti digestivni trakt i danas drži na sceni.
O tome šta je sve narod izdržao potrebna su tri veka analize multidisciplinarne!
Pročitah negde da je izjavio : “Sloboda govora postoji ali ne i sloboda nakon izgovorene reči”.
Aferim efendijo. Eto raji slobode.
To kaže predsednik države u kojoj se za reč ginulo, bez reči streljalo, sa rečju na usnama umiralo, zbog reči masovno stradalo, za reč držalo, od reči živelo, rečju se obraz umivao ali i trajno garavio. Prljava reč se ničim ne pere. Nema otrova ubitačnijeg od reči.
Ako to kaže čovek koji je svojom rečju otrovao narod i obesmislio sve što je činilo integritet reči, to znači da će Brozova kožna kabanica poklonjena Jovu Kapi kao kompenzacija za verenicu,Titu Davorjanka a Jovu kabanica, ponovo postati simbol vlasti kao u posleratnoj Crnoj Gori.
To što je počeo Jovo Kapa i njegovi žbiri, nastavili su potomci neznanih junaka začeti u vreme italijanske okupacije, na Cetinju ih je po tvrdnjama Jova Kape, rođeno preko 600 otuda parola “viva vero Montenegro”, otuda je i Cetinje najveće uporište i osinjak konvertitske teskobe.
Elem,hrabrost aktuelnog predsednika da se ponovo kandiduje nije posledica njegove lične odvažnosti i kaprica već nova investicija, sigurna sloboda i povratak na velika vrata, što ga neće samo abolirati, već će anulirati i hipoteku straha skinutu na parlamentarnim izborima 30.avgusta 2020., što je najveća tekovina izbora. Prosuta je ogromna energija koja se, mesecima, kotrljala ulicama crnogorskih gradova.
Gospodar u jednoj izjavi preti u drugoj tvrdi da srpstvo u Crnoj Gori nije ugroženo. I to ga brine. S’ pravom. Naraštaji koji dolaze u sebi nose probuđene gene predaka svesni da se iza odbrane države, vešto maskira spašavanje kože velikog uzurpatora i njegovih desperadosa.
“ Žilav je on”, zamišljeno će Baja, urbani hajduk sa manirima britanskog lorda:
“Nije ni malo lako izaći na kraj s’ vladarom koji sarađuje sa okupatorom, a i okolnosti su se promenile. Ranije su kvislinzi primali apanaže od okupacionih snaga. Danas su okupacioni upravnici na platnom spisku kvinslinga”, primećuje ovaj iskusni analitičar ljudi sa obe strane propisanih normi života.
Često se setim bivšeg presedniha Urugvaja Hosea Mohike:
“ Za mene nisu obijači banaka kriminalci, već njihovi osnivači”.
Izvor: https://www.in4s.net/poslusnik-je-uvek-sluga-i-u-odelu-gospodara/
