„Бабо“, осамнаеста по реду књига Милорада Улемека Легије је „планула“. За само 15 дана продаје (нема је ни у једној књижари јер књижари не желе да продају књиге овог аутора) продато је 500 примерака. Ако продаја настави тим темпом продавци, а то су углавном интернет продавнице, www.crveneberetke.com и www.sedmasila.rs кажу да би „Бабо“ могао достићи редак рекорд: велик тираж у кратком року.
Станимир Вујић, уредник издања каже да је продаја добра јер је тема до сада нетакнута и као илустрацију наводи речи аутора који је у овом издању написао:
„Од свих књига, које сам до сада написао, ова књига је најтеже потекла из мене. Она је проживљено и истинито сведочење о догађајима који су се десили пре више од две деценије, а који су у мени, као flashback-ови, будили веома јака осећања, која су, у великој мери, била подстакнута и мојом емотивном везаношћу за тај очев завичај, који сам посећивао у моме детињству. Реч је о подручју у близини Петрове горе, на коме је од давнина живео и опстајао српски живаљ, као и на подручју целе Крајине. Ту је живео и преживео усташке прогоне и клања. Књига сведочи о недавној, новој изложености српског живља злу које је насрнуло на њега са исте стране. Вујић, подсећа на запажање аутора:
Уочена је, такође још једна интересантна појава -књиге Милорада Улемека, почеле су да се штампају на дивље. Адвокати Милорада Улемека, недавно су ушли у траг копији издања „Крв, сузе и зној“ једном од издања које је такође добро и брзо породато а које је једна штампарија из Железника штампала на дивље и обавештавају читаоце да ће фалсификат лако преопознати који се завршава са страном бр.73 ,а оригинално издање има 168 страна. На питање зашто је Легија одједном постао актуелан, и читан, уредник Вујић каже. “Милорад Улемек је у свакој својој књизи говорио истину. У почетку читаоци нису у то вeровали. Сада у овим књигама „Прах и пепео“ и „Бабо“ те истине су се показале тачне. Једноставно време чини своје, неке ставри долазе на своје место и читаоци једноставно јуре ове књиге да спознају комплетну истину. Између осталих аутор је указујући на то подсетио читаоце:
„И, ето, Хрватска је данас држава у којој влада „демокрација“. То што није успело Павелићу и Хитлеру, успело је Туђману и Милошевићу. Многи ће се питати: зашто Милошевићу? Па, зато што су се Туђман и Милошевић за све око Крајине, и не само око ње, лепо договорили. Беше онај састанак у Женеви само три дана пре „Олује“.
