Neonacisti se ne skrivaju, nisu poraženi, sve glasniji su.
Kukasti krstovi, medalje, zastave i ikonografija Hitlerovog rajha širom sveta mogu da se kupe na legalan način
Putnici u međugradskom vozu u Austriji pre dva dana bili su zaprepašćeni kada je na razglasu pušten snimak Hitlerovog govora. Umesto normalnih najava, moglo je da se čuje „Hajl Hitler” i „Zig hajl” preko sistema zvučnika u vozu koji putuje od Bregenca do Beča u Austriji.
Jedan putnik na liniji Bregenc – Beč rekao je za Bi-Bi-Si da su svi u vozu bili „potpuno šokirani”.
Incident je privukao pažnju medija nakon što se više putnika u vozu, uključujući rabina i jednog austrijskog poslanika, požalilo na Tviteru. Među putnicima je bio i 91-godišnjak koji je preživeo holokaust, navodi austrijski list Hojte.
Austrijski poslanik David Štegmiler je na Tviteru objavio kratak video snimak te objave i prokomentarisao: „Iz zvučnika odjednom, Hitlerov govor i skandiranje ‘Hajl. Bilo je prilično uznemirujuće.„
„Počelo je prilično ozbiljnom najavom”, rekao je bečki rabin Šlomo Hofmajster koji se tu zadesio kao putnik.
„Onda je odjednom počela da svira čudna muzika i neko je rekao nešto o alarmu, praćeno smehom. U tom trenutku je većina putnika u vozu shvatila da nešto mora da nije u redu… Kulminacija cele stvari je bila snimak Hitlerovog govora iz vremena Anšlusa 1938, uključujući povike „Zig Hajl”.
Sve je trajalo dvadesetak minuta, dodao je Hofmajster.
U Austriji je 2022. godine bilo 719 prijavljenih antisemitskih incidenata.
Uprkos ukupnom smanjenju prijavljenih incidenata, broj fizičkih pretećih incidenata, uključujući fizički napad, pretnje i namerno oštećenje imovine, ostao je na istom visokom nivou kao prethodne godine.
David Štegmiler, poslanik Zelene stranke, koji se isto zadesio u vozu, rekao je da je govor pušten preko interfona neposredno pre nego što je voz 661, stigao u Beč.
Osoblje voza nije bilo u stanju da zaustavi snimak i nije bilo u stanju da da sopstvena saopštenja.
Operaterka je rekla da je poslednjih dana bilo nekoliko takvih incidenata.
U saopštenju poslato medijima, Austrijske železnice (OEBB) kažu da se „jasno distanciraju od sadržaja”.
Klima uređaj i Adolf
Trenutno možemo da pretpostavimo da su te objave davali ljudi direktno u vozu preko interfona. Mi smo slučaj prijavili policiji”, saopštio je OEBB.
Jedan putnik je primetio da kada druge zemlje imaju tehničkih problema u vozu, to uključuje kvar klima uređaja a u Austriji je tehnički problem Hitler.
Opsesija Hitlerom ne jenjava nego raste. Upravo poslednjih godina su izašle mnoge Hitlerove biografije renomiranih istoričara.
Kad god se u Nemačkoj objavi nova Hitlerova biografija, to je uvek događaj. I tiraži su zavidni.
Više detaljnih Hitlerovih biografija objavljenih poslednjih godina nudi drukčija gledišta. Kao standardno delo važi dvotomna Hitlerova biografija Britanca Jana Keršoa, objavljenja 1998/2000, u kojoj je taj istoričar u centar postavio sadejstvo Hitlera i nemačkog naroda. Hitler je mogao da radi to što je radio zato što mu je narod „izašao u susret” pripremajući sa svoje strane tlo za nacionalsocijalističku ideologiju – to je teza ovog autora.
Pre i posle Jana Keršoa, razni drugi biografi iz Nemačke i inostranstva su postavljali svoja sopstvena težišta. Još 1973. se nemački publicista Joahim Fest suočio sa Hitlerom, posvetivši mu obimnu knjigu koja je dugo važila kao standardno delo. Po objavljivanju je odmah postala bestseler. Kasnije je ustanovljeno da sadrži mnoge greške, a Fest se sasvim malo i marginalno bavio holokaustom.
Istoričari i danas raspravljaju o ulozi Hitlera
Hitlerov „Majn Kampf” se štampa i prodaje širom sveta. Prvog januara 2016., 70 godina posle smrti Adolfa Hitlera, delo je postalo javno vlasništvo, i više izdavača je pripremilo novo izdanje dopunjeno komentarima, kritikama i analizama onoga što je napisano. U jevrejskim zajednicama nova publikacija „firerovog” manifesta se smatra podsetnikom na zločine inspirisane knjigom. Premašen je tiraž od sto miliona primeraka. A u tom pafletu piše: Čovek je borbena životinja, nacija je borbena jedinica, stremiti miru je greh, inteligencija je nebitna, Jevreji su zlo, Sloveni su nesposobni da vladaju sobom, Nemci su stvoreni da vladaju svetom…
Knjiga je Hitlera pretvorila u milionera, a do kraja Drugog svetskog rata štampana je u 12 miliona primeraka. Čak se i delila tek venčanim parovima.
Tragično je da danas i među nekim Srbima vlada jagma za tim autobiografskim manifestom Adolfa Hitlera.
Firer Bandera
Kijev optužuju da se naslanja na ideologiju Bandere, sledbenika Hitlera.
Srpskoj javnosti je lik Bandere uglavnom nepoznat ili je predstavljen mitom o Banderi kao fašisti. Za mnoge Ukrajince on je nacionalni heroj, borac za ideju nezavisnosti, ideolog і teoretičar ukrajinskog nacionalnog pokreta prve polovine XX veka. Pojam „banderovac” koristi se za sve ukrajinske patriote, bez obzira na njihov stav prema Banderi. On je naročito popularan među stanovništvom zapadne Ukrajine, a nakon raspada SSSR-a za mnoge zapadne Ukrajince njegovo ime postalo je simbol borbe za nezavisnost Ukrajine. Zapad ga karakteriše kao kontroverznu ličnost, a među stanovništvom istočne Ukrajine, kao i Rusije i delimično Poljske, preovlađuju oni koji se prema njemu odnose negativno, optužujući ga za fašizam, terorizam, radikalni nacionalizam i kolaboracionizam.
Rodna kuća i hodočašće
Neonacisti se i ne skrivaju, sve glasniji su. Kukasti krstovi, medalje, zastave i ikonografija Hitlerovog rajha širom sveta mogu da se kupe gotovo na legalan način.
Kuću u Austriji, u kojoj je rođen diktator nacističke Nemačke pretvaraju u policijsku stanicu. Očekuje se da će radovi na zgradi u gradiću Braunau, na granici sa Nemačkom, koštati oko pet miliona evra i biti završeni ove godine. Zgradu su posećivali neonacisti, bila je meta hodočašća a austrijske vlasti žele da osiguraju da se to neće ponavljati u budućnosti. Vlada Austrije je kupila tu zgradu 2016. nakon dužeg sudskog spora jer drukčije nije mogla da joj promeni namenu. Na kući više nema obeležja koja ukazuju da je tu rođen nacistički vođa. Kamen ispred zgrade na kojem piše „Fašizam nikada više” biće premešten u muzej u Beču.
Razni neonacistički pokreti, grupe pa čak i stranke s takvom ideologijom postoje i deluju svuda po svetu, agresivni su i osiljeni i opsesivni, a borba protiv njihovog uticaja nije baš uspešna. Opsesija je često opasna po život.
IZVOR: https://www.politika.rs/scc/clanak/552916/austrija-hitler-nasledje-nacizam
