ОПЕРАЦИЈА   АМЕРИЧКИ   ЗАГРЉАЈ

Пише: Милорад Антонић:

Тумачења политичких аналитичара да је Америка направила „заокрет“ у америчкој политици у корист Србије, а на штету Куртија је поражавајућа.

Курти је добио јасан задатак да по сваку цену изазове рат који ће у одређеном тренутку Америка зауставити  и  тако поручити и свету и нама да је спречила крвопролиће. Потом следи:Нобелова награда за мир, нови Курти, признање тзв.државе Косово, Србија у загрљају Америке и порука у тв споту „да није било нас не било ни вас“!

У последње време из медија, не само у Србији, политички аналитичари нас убеђују да је на политичкој сцени присутан  заокрет Америке у односу према Србију што, како они отворено говоре, подразумева кажњавање Куритија и тзв.државе Косово.

Тако Политика пише:  “САД ограничавају сарадњу и кажњавају Косово због распиривања етничких тензија што је довело до сукоба у којима су повређени припадници мировних снага НАТО и српски демонстранти, пише Фајненшел тајмс. Подсећајући на дешавања на северу Косова протеклих дана, лист преноси изјаву амбасадора САД у Приштини Џефрија Ховенира да акције приштинских власти предузете у петак како би се обезбедио приступ јавним зградама „нису биле координиране са САД”.,види више: https://www. politika. rs/ scc/ clanak/ 555622/Amerika-ogranicava-saradnju-i-kaznjava-Kosovo-zbog-rasplamsavanja-tenzija .

Колико је чудно да овај лист не препознаје  намеру  „заокрета“,толико  није чудно што  Балканс  Аљазеера пише са намером  да што више поверујемо у подметнуту обману.

Подсећања ради „Балкланс  Аљазеера“ пише: „Ко је губитник, а ко добитник најновије политичке кризе на Косову чији се крај још не назире? Чак су и главни спонзори косовске независности, Сједињене Америчке Државе и премијер Албаније Еди Рама, упутили пацке косовском премијеру Албину Куртију због неких потеза које је повукао послије локалних избора на сјеверу Косова, што је био повод да Александар Вучић поново нагомила војску на граници Косова којег Београд, али и многи други, прије свих Русија и Кина, не признају као државу.

У Београду се све гласније говори о наводном америчком “заокрету” у рјешавању дугогодишњег српско-албанског конфликта и појачаној дози разумијевања за ставове Александра Вучића који упорно понавља како је формирање заједнице општина са српском већином предуслов за наставак дијалога са приштинском страном без обзира хоће ли Косово представљати Курти или неко други”,пише у тексту ‘Заокрет’ у америчкој политици: Курти у немилости САД-а?„ https:// balkans. alјazeera.net/opinions/2023/6/15/ko-se-preigrao-na-kosovu-kurti – u- nemilosti-amerike

У учвршћење  заблуде уклапа се и изјава бившег председника Србије Бориса Тадића који је на ТВ Н1, после посете Вашингтону изјвио  да се „може очекивати заокрет политике Сједињених Држава према Србији у односу на Трампову администрацију.“

Или изјава из амбасаде САД у Србији, у којој се већ наглашава да учешће војске Србије  у мултинационалној војној вежби  „Платинасти вук“ са НАТО, показује да је Србија „одабрала Запад „!

Наравно да потези као што је избацивање тзв.државе Косово из учешћа у недавној  војној вежби  „Дефендер Еуропе 2023“,или оптужба тзв. државе Косова од стране амбасадора САД  у Приштини да је  створила  „ову кризну атмосферу на северу“,а да је амбасадор САД у Србији Кристофер Хил похвалио Србију као „конструктивног партнера“, па предлог санкција Куртију итд.итд….,учвршћују веровање у истинитост закорета.

Код народа ми је то и разумљиво али не и код разних политичких аналитичара и сличних зашто ствари и догађаје не називају правим именом?!

Дакле, медијски простор  пун је, набоја о преокрету политике Америке и општег расположења у Србији по систему „Богу хвaла да је тако“. Разлог за такву врсту „олакшања“може бити чињеница да су активности, акције и политичке одлуке Америке и њеног гледања кроз прсте тзв.држави Косово а на штету Србије превришла сваку меру. Али са друге стране за нас  то је мач са две оштрице јер ми смо народ који  болује од тога да волимо да нас  неко воли, (та болест кад жарко желиш да се некоме,поготво јачем  моћном, допаднеш ,код нас је веома,веома присутна и ваљало би се позабавити терапијом против те болести),па то примамо здраво за готово, преувеличавамо и радујемо се као куче на коску. Ваљда је то тако код народа који је вековима био оно што је морао бити а не оно што јесте. Али такво понашање не приличи политичким аналитичарима као тумачима стварности.

Тако гледано изгледа  као и на Западау, на Балкану  ништа ново. И није први пут.  

Више пута  су нас обузимала таква стања у претходним  временима, па смо сада  поново у  фази изневерених осећања и то што нас неко обмањује, а ми то не видимо и што је постало нормално најмање је важно. Горе од тога што је такав лажан осећај постао храна за главу и душу. Мало дубље промишљање могло би да нас уведе у разумније  расуђивање. Макар за почетак толико да на „хорско певање аналитичара у медијима“ покушамо бар изразити неверицу и лакше докучити реалност. Народ би сигурно успео у томе, да није хора политичких аналитичара и песме,која се слободно може назвати „Амерички загрљај“о томе како Вашингтон кажњава тзв. државу Косово и Куртија. Наравно као свако хорско певање ту је и оркестар, пре свега   кабинет високог представника ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност Јосепа Бореља који објављује предлог пакета мера усмерених против Владе тзв. државе  Косово и премијера Аљбина Куртија, па све додатно оснажују убеђења и виђења политичких аналитичара о томе како је Америка стварно решила да стане на реп Куртију.

Посебан апсурд наводне промене кусра Америке и њеног заоштравања односа према Куртију је поистовећивање  таквог става са тзв.државом Косово. Јер у Америци све може да се мења али никако њихов однос према стратегији направљеној да буду најмоћнија сила света.                                 

                                 Чувај се америчке руке и сна

Дакле,  заокрет нам изгледа нормално, што је и циљ таквих поступака и америчких званичника и посредникау преговорима.Нормално  до те мере да смо прихватили наметнуто мишљење да  Курти ради на своју руку и да је отказао послушност Америци. Ок. Али заборављамо да је Америка створила  тзв.државу  Косво, а не Куртија. И зашто би она кажњавала Куртија, какав је њен интерес да га кажњава а он никако да је послуша. Резултат таквог односа је урушавање кредибилитета Америке а за Куртија  је то политичко самоубиство. Ко може, осим нас, да поверује у то као политичку реалност? Ако верујемо у заокрет Америке у који нас убеђују аналитичари па и одређени медији  онда можемо веровати и у то да можда у њиховим односима више нема интереса. А да га нема  Америка би нашла начина да „зажмури“ да Србија са мање од хиљаду својих војника сходно одредбама Резолуције 1244 уђе на територију Косова и решава нагомилане „проблеме“. Али то не пије воду. Јер Америка има свој интерес ! Америка добро зна да то Србија не би учинила  без подршке и на своју руку.Америка,без обзира што јој сукоб Србије са Косовом одговара, добро зна да би улазак наших војника на Косово захтевао  и дуже  ратовање и уз  потезање свих међинародних права и обавеза,па подршка која би засигурно стигла без обзира на тренутно стање ,а то подрзаумева и дуже излажење из рата. Америци то не одговара. Америци на Косову одговара кратак рат који она брзо може да оконча.

Дакле заокрет америчке политике не постоји. Не треба заборавити. Курти је ту као и сви пре и после њега, и  он у овој фази операције амерички загрљај и осмишљеног дефинитивног прерастања тзв.  државе Косово у државу Косово  само коцка тог финалног мозаика. Зато је улога Куртија да ради и све што  ради  по налогу  из Вашингтона. Ништа  што он предузима, а што ми називамо  његовом самовљом није његова воља. Тај налог је „потписала“  америчка рука у Вашнгтону.И тај налог  у пуној мери и пуном капацитету треба да изазове ратни сукоб Србије и тзв. државе Косова. Циљ је да између Србије и тзв.државе Косова  почне рат(за који ће, наравно,Србија бити крива ) а да се у одређеном тренутку као фактор мира умеша Америка и,гле чуда,  заустави крвопролиће. То  јој  у веома  пољуљаној  позицији моћи и утицаја у свету  порављаа рејтинг и отвара још неке   значајне потезе.

Тако ће америчка рука  као гарант мира ставити потпис на неки нови  Куманвски споразум, или неки нови Дејтон на коме ће Америка “казнити” Куртија јер ето и рат је изазвао својом самовољом и непослушношћу и поставити другог (тај ће, наравно, јер је то у интересу учвршћења Америке и њене моћи бити послушнији) који ће прихватити, све  почев од Берлнског споразума до предлога Шол- Макрон,Охридског,…Као знак добре воље за миром у овом делу Балкана тај „нови Курти“ али и остали око њега тада више не тзв.државе Косово прихватиће учешће у Отвореном Балкану,..итд.итд,а Америка ће показати свету и Европи како се стварају демократске државе.

Тај мали залогај за Америку има велику моћ. Пошто Америка  није нарочити љубитељ онемоћале ЕУ овим потезом заустављања рата,те именовањем „новог  Куртија“ и успостављањем демократије на Косову приоритет ће бити исказивање интереса за сарадњу са Србијом. Потом    ће такође убрзано  правити „нову ЕУ“ нарочито због тога што из правца Русије  и Кине ветар нешто јаче дува, па све то треба урадити што пре. Јер план који се неће допасти Америци а који већ сада суморно предвиђа  европска глобалистичка публикација Политицо је „да  моћна тројка десничарских конзервативних, национално оријентисаних држава , негатвино настројених према глобалистичком Европском парламенту и НАТО (Аустрија и Словачка, нису чланице блока , док  Мађарска , иако формално чланоца НАТО-а заузима незавсину и конфронтирајућу позицију),и комплементарно-позитивно према Русији“,види (https://sedmasila.rs/nova-austrougarska -nocna-mora-globalista/ .

Уз све то шеф Руског савета за међународне послове (РИАЦ) Иван Тимофејев  за Лента.ру. поручи да “Европске земље вероватно неће бити заинтересоване да се придруже БРИкС-у (БРИЦС) због њиховог непријатељства према Русији. Изузетак би теоретски могла да буде Србија”.

То убрзање решења очигледно је из свих досадашњих акција ,поготово од стране посредника  Америке,који то и   не крију. У право време и на правом месту  Америка ће тако послати јасну поруку свету да је зауставила крвопролиће на Балкану.

То је операција  амерички загрљај.

Тако се Србија отима из наручја Кине и Русије, а њен  народ ,који има корене у вазалском  опстајању због тога ће бити  захвалан Америци. 

Тај сендвич  је и са посебним шлагом. Нобелова награда за мир, нпр.Бајдену, а нама нови тв  спотови у којима  би уместо оне поруке „ви сте део света“ била порука  „да није било нас не би било ни вас“ !

Они мисле да тако загрљај дуже траје.