У складу са поглављем 7 Повеље УН окончан је рат, и након пет година створени су услови за мир. Због тога је Дејтонски споразум морао да садржи бројне специфичности и одступања од међународних стандарда: Босна и Херцеговина створена је као конфедерална држава, састављена од три конститутивна народа и два ентитета, и зато одлукама Европског суда није могуће мењати или поништавати основне одредбе Дејтонског споразума.
Када је у питању Дејтонски споразум, он својом садржином представља обавезујуће „резерве” за примену Европске конвенције (“леx специалис”), јер је створио конфедералну државу састављену од три конститутивна народа и два ентитета са прецизним границама и разграничењима, ентитетском имовином и другим ентитетским правима.
Европска Конвенција о заштити људских права и основних слобода има приоритет над свим законима, али не и према одредбама Анекса 4 Дејтонског споразума (Устав БиХ), које није могуће мењати или стављати ван снаге одлукама Европског суда за људска права.
Одлуке Европског суда за људска права, које се односе на наводне повреде активних или пасивних бирачких права и на стварање јединствене изборне јединице у конфедералној Босни и Херцеговини – није могуће применити и без правног су значаја.
АДВОКАТСКА
КАНЦЕЛАРИЈА
РАДИЋ
Заиста је тужно и жалосно, да се државни органи Републике Србије и Републике Српске НЕ ПОЗИВАЈУ на коментаре господина Благојевића из Републике Српске и господина Радића из Републике Србије. Уместо да то користе у преписци са Саветом безбедности, они ЧУТЕ??!! Још је тужније, што им директну подршку не пружају адвокати и институције које би МОРАЛЕ да се и по овом питању изјасне.