U skladu sa poglavljem 7 Povelje UN okončan je rat, i nakon pet godina stvoreni su uslovi za mir. Zbog toga je Dejtonski sporazum morao da sadrži brojne specifičnosti i odstupanja od međunarodnih standarda: Bosna i Hercegovina stvorena je kao konfederalna država, sastavljena od tri konstitutivna naroda i dva entiteta, i zato odlukama Evropskog suda nije moguće menjati ili poništavati osnovne odredbe Dejtonskog sporazuma.
Kada je u pitanju Dejtonski sporazum, on svojom sadržinom predstavlja obavezujuće „rezerve” za primenu Evropske konvencije (“lex specialis”), jer je stvorio konfederalnu državu sastavljenu od tri konstitutivna naroda i dva entiteta sa preciznim granicama i razgraničenjima, entitetskom imovinom i drugim entitetskim pravima.
Evropska Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ima prioritet nad svim zakonima, ali ne i prema odredbama Aneksa 4 Dejtonskog sporazuma (Ustav BiH), koje nije moguće menjati ili stavljati van snage odlukama Evropskog suda za ljudska prava.
Odluke Evropskog suda za ljudska prava, koje se odnose na navodne povrede aktivnih ili pasivnih biračkih prava i na stvaranje jedinstvene izborne jedinice u konfederalnoj Bosni i Hercegovini – nije moguće primeniti i bez pravnog su značaja.
ADVOKATSKA
KANCELARIJA
RADIĆ
Zaista je tužno i žalosno, da se državni organi Republike Srbije i Republike Srpske NE POZIVAJU na komentare gospodina Blagojevića iz Republike Srpske i gospodina Radića iz Republike Srbije. Umesto da to koriste u prepisci sa Savetom bezbednosti, oni ČUTE??!! Još je tužnije, što im direktnu podršku ne pružaju advokati i institucije koje bi MORALE da se i po ovom pitanju izjasne.