Пише: Војин Грубач
Истраживања јавног мњења агенције Stars Up, ма колико испитивања јавности увијек, оправдано била под лупом сумње у вези тачности-дају неке интересантне тенденције којима се може вјеровати јер су очите, а могу бити и корисне.
Наиме, кључна тенденција коју показује то истраживање је политички стрмоглав ДПС-а и сателита који би на евентуалним, ванредним изборима освојили 34,8 одсто гласова што је мање од 36,2 одсто које би освојила садашња парламентарна већина која је у дужем континуитету у опадању.
Самим тим, забринута јавност Црне Горе може бити безбрижна и спокојна, што није био случај до избора у Подгорици јер су партије условне побједнице парламентарних избора правиле грађанима истински политички пакао, демонтрирајући: нечувене грешке у стратегији, непотребну политичку агресију, несувисле политичке „туче“ између себе, неосјетљивост на страх и гњев јавности која се, исправно, панично плашила новог повратка на власт злог политичког башибозука Ђукановића.
Дакле, партије побједнице избора 30. августа 2020. су јавности двије године приређивале таква негативна изненађења и “набацивале” такве количине стресова да је било крајње неизвјесно да ли је рушење Ђукановића 2020. било коначно или не.
Тим бригама, очајима, стресовима је дошао крај!
Ђукановић је готов, опасности више нема и потпуно је неважно да ли ће се Влада мандатара Лекића формирати или ће се догодити нови парламентарни избори. У свакој варијанти, неће бити проблема.
Свака варијанта има своје предности и недостатке.
Разлог да се коначно лишимо забринутости и напокон опустимо је очит.
Наиме, неспорни је факт да је стрмоглав ДПС-а и његових сателита много бржи од опадање моћи садашње парламентарне већине, што значи да је Ђукановићев режим разорен без икакве шансе да буде пријетња миру и стабилности државе.
Самим тим је даље оштро критиковање партија парламентарне већине, којима се у оштрој форми указивало на грешке у критичном периоду у претходне двије године, изгубило смисао.
Повратка Ђукановића више не може бити. Тај, несвакидашње охоли лик само може још пар мјесеци правити ситне пакости и опструкције што му је, изгледа, заложено у политичком карактеру, и ништа више.
Опет, морамо констатовати да је критика партија парламентарне већине у протекле двије године била правовремена помоћ, коју они нису успјели позитивно разумјети, проанализирати и исправно политички искористити.
Резултате негативног односа према критици, гдје су чак себи дозвољавали да критичаре проглашавају непријатељима, сада могу видјети на сопственом рејтингу који стагнира или клизи на доље.
Својом не баш мудром политиком, коју је пратила лоша процјена и нестрпљивост, створили су огромну масу разочараних апстинената која се већим дијелом, у критичном моменту прелила к новом политичком субјекту “Европа сад” што је радикално промијенило политичку сцену Црне Горе по свим векторима.
Ако је вјеровати агенцији Stars Up, “Европа сад” има 17 одсто подршке а њен евентуални, даљи успон увјерено гура ДПС и његове сателите у зону испод трећине гласачког тијела што може повући са собом корекцију или модернизацију Устава Црне Горе у складу са потребама грађана.
Дакако, тај успон може довести до радикалне промјене конституената Владе која ће се десити послије наредних парламентарних избора у којој се, скоро сигурно, неће наћи сви који су били против, сада срушеног, старог система Ђукановића.
Додуше, већ сада би се могла направити комбинаторика шта ће се десити у блиској и даљој будућности, али нема потребе за тим анализама.
Јер, не постоји смисао помагати онима који се још нису извинили јавности и оштрим критичарима њихове досадашње политике која је обиловала грешкама.
Тек када упуте извињење јавности и критичарима, схвате да су им некритички партијски аплаудери направили крупну штету, тада ће добити корисне сугестије од непартијске јавности и појединаца.
Прелетачи са синдромом јањичара као политички феномен
Осим тога, партије ће морати обратити пажњу и на неваспитане прелетаче из ДПС-а у њихове “побједничке редове”, кориговати им несувисло понашање које је на моменте излазило изван граница нормалног.
Као примјер може се навести јавно понашање једног грађанина, бившег чиновника у Влади Тарзана Милошевића који је нашао удомљење, из меркантилних разлога у једној од партија условних побједница избора 2020.
Наиме, тај лик је објективним критичарима партије у којој сада обитава а вјероватно је у њој, такође, у пролазу-преко социјалних мрежа упућивао примитивне увреде, па чак, што је смјехотресно, пријетио “ломљењем рука и нога”?!
Уопште гледано, ликови који машу таквим изјавама изгледа не схватају да се такве најаве углавном завршавају дијаметрално супротно од неадекватних жеља а уједно носе и крупне политичке штете партијама у којима “зимују до новог прољећа”.
То се може провјерити врло лако. Наиме, добри наш “Гроф”, који је “јунак” ове кратке приче, могао је своје сумњиве борилачке вјештине у одбрани “своје партије” показати у свом граду, у којем су тзв. комити пријетили новом врху руководства општине спомињући чак и могућност ликвидације.
Или, рецимо, отићи до Шавника гдје су партијски хулигани ДПС- а нападали и пребијали чланове изборне комисије из редова његове партије па се с њима сукобити.
Рецимо, пробати им, покушати “ноге и руке поломити”, а потом нам испричати како се све то завршило.
Елем, дотични лик не само да није “прстом мрднуо”, већ чак није дигао свој глас у знак политичке помоћи или саосјећања са својим шавничким супартијцима.
На томе бисмо завршили овај лагани примјер политичког хулиганства од стране оних који у политичком смислу пате од синдрома јањичара.
Таквих сада има и биће их још више у току очекиваних политичких “прешалтавања”.
А ради се о упечатљивом феномену, да они који су вјерно служили испод “Ђукановићевог шињела”, из личне користи, послије преласка у “побједничке дресове”- своје комплексе лијече борбом против оних који су се годинама и деценијама борили против тог “шињела” без икакве користи, показујући тиме своју накарадну политичку правовјерност.
Нова, 2023. година као нова политичка реалност
И на концу да подвучемо црту, све оно што је беспокојило грађане Црне Горе, а ради се о моћним, вулканским политичким турбуленцијама, остаће у прошлој, врло сложеној, опасној и тешкој 2022. години.
Црној Гори су и даље потребне све партије, организације и појединци који су се десетинама година борили против система политичког сатанизма на чијем је челу био вјечни предсједник ДПС-а.
Дакако, те партије су потребне у бољем издању од онога у којем су се приказивале последње двије године, с надом да ће у наступајућој 2023. пројављивати више такта, мудрости, уздржаности, али и више пажње обраћати на жеље, реакције и потребе јавности јер се ту крију будући политички успјеси или неуспјеси.
Црна Гора је опустошена држава с огромним ресурсима, које ваља паметно искористити да народ живи боље. Јер, одлично знамо, економија државе је основни национални интерес.
У сваком случају, грађани Црне Горе могу без старих политичких брига, опуштено и у весељу дочекати новогодишње, божићне, па опет новогодишње празнике, јер су својом одговорношћу и паметним реакцијама на политичке енигме, то заслужили.
Izvor: https://www.in4s.net/nova-politicka-godina-donosi-bezbriznost/
