Није све тако црно, само још да нађем бар мало сиве, за почетак

Није све тако црно, само још да нађем бар мало сиве, за почетак

Здраво,

Скоро мјесец дана је прошло од мог претходног писања и пуно се тога издешавало у овом периоду. Мама је завршила са зрачењем и то је био баш тежак период. Она инфекција у плућима је мучила стално, обилазили смо и инфектологе по болници, пила је пуно антибиотика и борила се са свим. Од тога је била слаба и буквално смо једва ишли на сваки третман. Једном чак нисмо ни отишли. Ја сам се таман спремала да у 11 дођу по мене, а онда ме само брат назвао и рекао како мама није добро, има низак притисак (76 са 62), па су звали одмах људе из породичне амбуланте која је срећом испод зграде и дошла је сестра и дала мами инфузију док сам се ја таксијем пребацила до њих.

Углавном, то је сада иза нас и тренутно смо у фази гањања контрола. Прво пулмолога да видимо је ли ријешена та инфекција, а онда и онколога да видимо шта и како даље. Докторица са радиотерапије рече да најмање 8 седмица не треба радити ЦТ, тако да ћемо са тим сачекати и у суштини, ово је сад (надам се искрено) један мирнији период.

Мама је мрву боље. Кашље још, уморна је и нема снаге. Али у односу на оно каква је била могу рећи да је боље. И пошто ме ово искуство научило да не планирам ништа у животу дуже од сат унапријед, само се надам да ће тако и остати. Јер сви планови даљи од сата су ми врло често пропадали и просто се не усуђујем мислити о неком периоду даље.

Ако мене питате како сам, рецимо да се и ја враћам у неки мирнији ритам. Био ми је скроз чудан осјећај кад сам након свега ишла пјешке до мојих, без лаптопа и потпуно необавезно. Нисмо требали у болницу и ишла сам само да их обиђем. То ходање улицом без журбе и без срклета ми је било скоро као надреално искуство. И први дан кад сам остала код куће да радим, без да журим ујутро до маме и онда у болницу ми је било као да не живим свој живот. И требало ми је неколико дана да се навикнем.

У овом периоду сам направила и неколико садржаја. Не знам зашто али предност сам дала видеима у односу на текстове. На видеа ме наговорио брат, а онда су ми неке колегице рекле да су скроз ок и да им се допада, па сам наставила са снимањем. А након завршетка са зрачењем сам написала и текст о том одјелу радиотерапије који је мени толико невјероватно и другачије искуство у односу на остали здравствени систем, да сам просто морала то подијелити јавно.

Ту ћу вам оставити линкове на те садржаје, а ако их погледате јавите како вам се чини и да ли ишта од свега овог има смисла. И јавите ако имате приједлог за тему о којој бих могла направити видео.  – Kako se ponašati kad ti neko blizak dobije tešku dijagnozu? – https://www.youtube.com/watch?v=bAPIsaxw-0s
– Kako se ponašati prema oboljelom – koliko često ga zvati, da li ići u posjetu i sl. – https://www.youtube.com/watch?v=vPt7OFkyak0
– Odjel radioterapije u KB Zenica je meni sinonim za ljubaznost i profesionalnost – https://cyberbosanka.me/odjel-radioterapije-u-kb-zenica-je-meni-sinonim-za-ljubaznost-i-profesionalnost/
– Kako sprijateljiti dvije mačke koje se ne poznaju? – https://www.youtube.com/watch?v=VVhctSC9PmQ Ја иначе имам жељу (или план?) да радим видеа на различите теме и то у форми разговора за људима. Нешто као емисија или подцаст, како год то звали. Само нисам још нашла начин како да то покренем, односно покушавам наћи начин за финансирање опреме и осталог. Додуше, нисам још ни издавање оне књиге успјела помјерити с мртве тачке јер или не стигнем због свих обавеза или ми мозак није у функционалном стању па се мучим с тим да њега упогоним у неку радну атмосферу. 

Неки дан сам срела мамину и татину познаницу која већ 10 година његује родитеље. Отац јој је у међувремену умро, па је само мајка која има 94 године с њом. Свјесна је и покретна само ако је она доведе до на примјер столице. И каже како јој је тешко и како је тражила помоћ за себе, али није нашла ништа. Једино што јој помогне су пријатељице које је саслушају кад им се изјада. И потпуно разумијем како се осјећа, мада сам ја само мрву у свему овоме и не могу ни замислити како је његовати некога 10 година. Само знам да се ни не прича о подршци коју би људи у таквим ситуацијама требали добити.

Психолози или психијатри до којих је тешко доћи кроз здравствени систем јер су пребукирани и нема их ни близу онолико колико би их требало да покрију све потребе. Ја бих вољела да могу постићи и то јер знам по себи да сам са главом никаква и стално ходам по ивици. Јер, како мој брат каже – једино што ме радује је што поново гледам омиљену серију и то је сва радост у животу коју имам. А ја онда контам у себи како немам чак ни тако нешто јер кроз све пролазим као на аутопилоту и мени је можда радост смоки – купим га себи повремено иако избјегавам прерађену храну и грицкалице, али њиме више храним душу и ту неку рупу у себи а не тијело. И пишем овако овдје јер ми је то начин на који олакшам душу. Само ми је жао што вас смарам и вољела бих да могу бити забавнија или кориснија. Јер мало ко у ствари има снаге и живаца да слуша (чита) туђу муку, зато што сви имају довољно својих проблема. 

Зато извините и хвала за стрпљење и сву подршку.

Јер тешко је кад немаш неких ствари којима се радујеш и које те “вуку” напријед. Ствари које ти чине живот љепшим или подношљивијим, како год. Ја препознам колико нисам добро по томе колико немам жваца за читање, зато што је мени читање скоро увијек нешто чему бјежим да ме смири или орасположи. А кад немам живаца да читам онда знам да сам потпуно празна и никаква. Ваљда буде боље. Или – ваљда у црном нађем нешто што је бар сивкасто 🙂

Поновићу ово опет јер је било оних који су се сјетили гдје им моја знања могу помоћи – ако знате да неком треба особа за писање текстова, за било шта што могу радити (уношење података, истраживање по интернету, прекуцавање текстова, шта год – јавите. Или било шта од овог што сам написала на блогу да радим –   https://cyberbosanka.me/kako-saradivati-sa-mnom/
И јавите ми ако ја вама могу помоћи на било који начин. Слободно и без устезања. 

Чувајте се и нека вас служи здравље. И читамо се <3
Подршка Ако вам се допада оно што радим и желите то подржати, за то постоје два начина

1. Донацијом у износу по жељи, на линку овдје или на рачун број 199-512-60731863-54 (Спаркассе банка)
2. Можете прослиједити овај емаил пријатељима 🙂

Желим вам угодну седмицу <3 

Хана
Podelite sa drugima:

Povezani članci