Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel priznao je da bi rat u Ukrajini mogao da ubrza korak Kine da razvije alternative trenutnoj infrastrukturi međunarodnog plaćanja u kojoj dominiraju dolari, izvestio je Blumberg početkom marta. Slične ocene daju i evropski finansijski stručnjaci.
Predsednik SAD Džo Bajden najavio je „novi svetski poredak“ koji će nastati kao rezultat ukrajinske krize.
Svet je na „prelomnoj tački“ koja se ponavlja svake tri do četiri generacije, rekao je američki predsednik na sastanku lobističke organizacije Business Roundtable u utorak. Prema rečima šefa Bele kuće, poslednji put je čovečanstvo prošlo takvu tačku 1946. godine – tada su, prema Bajdenu, posle rezultata Drugog svetskog rata „SAD uspostavile liberalni svetski poredak“. Sada Vašington mora da odredi i ishod svetskih procesa, izrazio je nadu predsednik.
„Postojaće novi svetski poredak i mi ga moramo voditi, moramo ujediniti ostatak slobodnog sveta“, citira RenTV američkog predsednika.
U Moskvi se čak delimično slažu sa vlasnikom Bele kuće. Naravno, ne u prognozama o povratku globalne dominacije Sjedinjenih Država, već u činjenici da će se kao rezultat ukrajinskog sukoba razviti novo prestrojavanje snaga u svetu.
„Ovo je sudbonosni trenutak, ovo je epohalni trenutak u modernoj istoriji, jer odražava bitku, u najširem smislu te reči, oko toga kako će izgledati svetski poredak“, rekao je prošle nedelje Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije.
Japanski premijer Fumio Kišida zalaže se za reformu Saveta bezbednosti UN i u suštini poziva na ukidanje Saveta bezbednosti UN gde Rusija i Kina imaju pravo veta. Po mišljenju tokijskih političara, upravo neutralizacija kineskog i ruskog uticaja treba da postane ključ globalne bezbednosti. Perspektiva da ostane na poziciji mlađeg partnera globalnog hegemona – SAD, japanskom lideru ne predstavlja problem.
Kada u sadašnjoj situaciji Bajden govori o „novom svetskom poretku“, ali kojim i dalje dominiraju Sjedinjene Države, on se „možda nada restauraciji starog, ali bez učešća Rusije ili čak na ruševinama našeg otadžbine“, napominje generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov.
„Bajden veruje da se takav sistem još uvek može ponovo stvoriti“, dodao je ekspert.
„Amerika teži unipolarnom svetu“, izjavio je ministar Lavrov u intervjuu za RT prošlog petka. „To uopšte neće biti ’globalno selo‘, biće to ’američko selo‘, možda američki salon gde svi plešu uz melodiju najjačih.
O tome da će razvoj situacije u Ukrajini umnogome promeniti odnos između zemalja – i da se neće promeniti na bolje za Amerikance, otvoreno govore lideri samih Sjedinjenih Država. Ovo uključuje činjenicu da dolar može izgubiti svoj status globalne obračunske jedinice i rezervne valute.
Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel priznao je da bi rat u Ukrajini mogao da ubrza korak Kine da razvije alternative trenutnoj infrastrukturi međunarodnog plaćanja u kojoj dominiraju dolari, izvestio je Blumberg početkom marta. Slične ocene daju i evropski finansijski stručnjaci. Pošto je Rusiji za kaznu oduzet pristup deviznim rezervama, svi svetski igrači su dobili izuzetno važan signal – ne možete računati na sigurnost svojih rezervi ako su uskladištene u dolarima. Ovo mišljenje je izneo isti Blumbergov investicioni analitičar u Credit Suisse Zoltan Požar.
„Nije slučajno što je Bajden to rekao na sastanku sa predstavnicima poslovne zajednice, koji ne razumeju šta dalje. Ovde se američkim biznismenima objašnjava kako da se ponašaju i šta da rade. U svakom slučaju, jasno je da će se mnogo toga promeniti“, rekao je Dmitrij Drobnicki, američki stručnjak. Ali, dodao je, jasno je da je „era globalizacije i uloge dolara kao jedine svetske valute završena. Stoga će globalni zapadnocentrični svet biti zamenjen lokalnim centrima moći, predviđa Drobnicki.
Može se pretpostaviti, da već se definišu konture ovih novih geopolitičkih „velikih prostora”.
„Što se tiče Kine, Peking će pokušati da uvuče bar značajan deo pacifičkog regiona u svoju zonu uticaja“, predviđa izvor. Logično je pretpostaviti da Peking koristi ekonomske instrumente za konsolidaciju svog uticaja, od Azijske banke za infrastrukturne investicije (čiji su partneri saveznici SAD kao što su Južna Koreja, Filipini, pa čak i Australija) do raznih projekata Puta svile.
Rusija, prema Drobnickom, pokušava da izgradi sopstvenu sferu interesa.
„Ukrajinska specijalna operacija je demonstracija da Moskva u svojoj zoni uticaja neće tolerisati pravila koja nije uspostavila Rusija, a još više neprijateljska prema njoj. Još ne znamo kakva će biti konfiguracija ovog regiona“, rekao je Drobnicki.
Dodajmo da su ranije eksperti ocenili ulogu Moskve u zaustavljanju jermensko-azerbejdžanskog rata i operaciju ODKB za pacifikaciju Kazahstana kao jednu od manifestacija ruske prijave za ulogu vodećeg geopolitičkog igrača u Severnoj Evroaziji.
Prema Drobnickom, najjasnije se može zamisliti budući geopolitički pol saveznika SAD. „Sami Amerikanci su to naveli“, objasnio je ekspert. „Ovo je deo zapadne Evrope, Kanade i Australije. Amerikanci bi veoma voleli da tamo vide Japan i izgrade neku vrstu odnosa sa Indijom, što, po svemu sudeći, neće uspeti. Južna Koreja je veliki znak pitanja. Ali značajan deo Evrope tu nije uključen“, primetio je ekspert i dodao da još nije jasno šta će biti sa ostacima Evrope, Indije, Latinske Amerike i najbogatijih zemalja Bliskog istoka.
Drobnicki je podsetio na radove američkog politikologa Iana Bremera, koji je napisao da velike organizacije poput G20 i G7 više ne igraju nikakvu ulogu, a umesto njih će postojati „velika nula“ – neki drugi oblici društvenog organizovanja. U jednom od mogućih scenarija, SAD i Kina prekidaju odnose, nakon čega počinje „svet regiona“. „Sada smo svedoci pojave klasičnog sveta u regionu prema Bremeru. Pojaviće se velike regionalne aglomeracije koje će imati svoju valutu, interna pravila trgovanja“, siguran je sagovornik.
Istovremeno, sasvim je očigledno koje će oblasti sveta biti zone konfrontacije, kažu stručnjaci. Prvo, rusko rukovodstvo je krajem 2021 – početkom 2022. godine jasno naznačilo da neće tolerisati prisustvo Sjedinjenih Država i njihovih satelita na postsovjetskom prostoru, uključujući i njegov evropski deo. Drugo, i SAD i Kina pođednako traže dominaciju u azijsko-pacifičkom regionu.
„Ukrajinski sukob će postati katalizator mnogih globalnih trendova. S jedne strane, formiranje multipolarnog sveta, sa druge, borba Sjedinjenih Država za očuvanje ostataka nekadašnje hegemonije. Ova dva trenda se sada sudaraju. Oni su ušli u otvoreni sukob ne samo u Ukrajini, iako su ukrajinska polja postala glavno poprište sukoba. Moguće je da će se uskoro otvoriti novi frontovi ovog okršaja, na primer, u jugoistočnoj Aziji oko ostrva Tajvan. To će biti rezultat američko-kineskih kontradikcija“, predviđa Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centar za evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta.
Konture budućeg sveta još nisu jasne, ali ono što se sa sigurnošću može reći jeste kolaps unipolarnog svetskog poretka koji SAD pokušavaju da izgrade od kasnih osamdesetih godina prošlog veka, kažu stručnjaci. U tom smislu, aktuelna dešavanja u Ukrajini nisu toliko „prelomna tačka“ koliko najživopisnija manifestacija dalekosežnih procesa.
„Ovo što se sada dešava u Ukrajini je rezultat sistemskih protivrečnosti koje su rasle u poslednjih 30 godina, rezultat kategoričkog odbijanja Sjedinjenih Država da integrišu Rusiju u evropski bezbednosni sistem, svojevrsnog indirektnog efekta širenja NATO-a“, rekao je Suslov.
Zapad je stvorio „NATO-centričan” sistem bezbednosti u Evropi, istovremeno potiskujući Rusiju iz nje i uvlačeći Ukrajinu u nju, dodao je ekspert.
„Ovo se dogodilo uprkos upozorenjima da je to egzistencijalna pretnja za Rusiju. Da je problem samo u Ukrajini, specijalne operacije ne bi bilo. Ali mi se ne bavimo lokalnim, unutarukrajinskim procesima, već panevropskim i globalnim. Sukob je ušao u otvorenu fazu“, objasnio je Suslov.
Istovremeno, naglasio je Kortunov, očigledno je da se nagriza hijerarhija koja je postojala u svetu.
„Čak ni tradicionalni američki saveznici, na primer, iz zemalja Persijskog zaliva, više nisu toliko disciplinovani u vezi sa zahtevima Vašingtona. Što je još važnije, promene u globalnom finansijskom sistemu, dedolarizacija, sada će se ubrzati. Ukrajinska kriza će ubrzati udaljavanje od onoga što se može smatrati ostacima unipolarnog sveta. I malo je verovatno da će Bajden ili bilo koji drugi američki lider to moći da zaustavi“, rezimirao je Kortunov.
(Informer)
