Nedavno je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, , održan skup i radionica na temu:„Unapređenje kvaliteta, bezbednosti i tehnologije prerade uljarica na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji transferom znanja od strane naučno-istraživačkih organizacija”.
Zakoni i podzakonski propisi u funkciji bezbednosti hrane
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, koja se bave preradom uljarica, suočavaju se sa izazovima kao što su: izbor, kvalitet i način rukovanja sirovinom. Osim toga, poljoprivrednim gazdinstvima nedostaje: adekvatna oprema, znanje o tehnološkim procesima, znanje o deklarisanju krajnjih proizvoda, kao i poznavalje zakona i podzakonskih propisa u oblasti bezbednosti hrane.
Projekat „Unapređenje kvaliteta, bezbednosti i tehnologije prerade uljarica na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji transferom znanja od strane naučno-istraživačkih organizacija” namenjen je poljoprivrednim gazdinstvima (PG) i savetodavacima poljoprivrednih stručnih službi (PSSS). Tim koji realizuje ovaj projekat, pod rukovodstvom prof. Dr Dragoljuba Cvetkovića – rukovodioca akreditovane Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda Tehnološkog fakulteta Novi Sad, odgovara na dileme koje proizvođači hrane imaju kada je u pitanju tumačenje zakonskih i podzakonskih propisa vezano za proizvodnju i promet hrane.
Na pitanje: šta je cilj projekta i kao ga ostvariti, prof. Dr Dragoljub Cvetković odgovara:
– Cilj projekta je unapređenje kvaliteta, bezbednosti i tehnologije prerade uljarica na poljoprivrednim gazdinstvima (PG) u Republici Srbiji i ostvarivanje dodatne vrednosti saradnjom sa naučno-istraživačkom organizacijom (NIO), tj. transferom znanja. Putem brošura, studije, skupova i medijske promocije preneće se znanja vezano za predmet projekta, kako PG, tako i savetodavacima poljoprivrednih službi (PSSS), koji imaju važnu ulogu u daljem prenošenju stečenih znanja i iskustava u okviru ovog projekta. Sagledavanjem trenutnih poteškoća sa kojima se susreću PG koja se bave preradom uljarica zaključuje se da bi se značajan broj problema mogao prevazići primenom transfera znanja od strane stručnih lica. PG koje želi da se bavi proizvodnjom hrane na gazdinstvu, pored poštovanja Zakona o bezbednosti hrane, u zavisnosti od vrste hrane koju želi da proizvodi, svoje poslovanje treba da uskladi sa Pravilnikom o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla, području za obavljanje tih delatnosti, kao i isključenju, prilagođavanju ili odstupanju od zahteva higijene hrane. Ovim propisima bliže se propisuju uslovi za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrsta hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, obrazac potvrde i sadržinu evidencije, kao i isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane koja se odnose na objekte: u kojima se proizvode male količine hrane; u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane; u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama, kao i u objektima koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.
Sa Prof. dr Rankom Romanićem, saradnikom na projektu razgovarali smo o značaju teme.
– Privreda Republike Srbije raspolaže i sa određenim brojem srednjih i malih pogona za preradu uljarica, tzv. „mini-uljara” koji prerađuju i veliki broj sirovina, pored suncokreta soje i uljane repice, od kojih se neke gaje ili su poreklom iz Srbije, a mnoge se uvoze. Za „mini-uljare” treba istaći nekoliko važnih stvari: ovi pogoni gotovo isključivo proizvode jestiva nerafinisana (hladno presovana i devičanska) biljna ulja i masti, sporedne proizvode, pre svega pogače i razne druge proizvode na bazi polaznih sirovina i sporednih proizvoda (semenke za grickanje, razna proteinska brašna, namaze na bazi uljarica i slično); pojedini od ovih pogona prerađuju sirovinu samo zbog proizvodnje sirovog ulja ili sporednih proizvoda (kao što su pogače, talog i slično); često su razlozi ovakve proizvodnje, isključivo kao ulaz u dalju proizvodnju hrane za životinje; na žalost tačni podaci o broju ovakvih pogona i količinama prerađenih sirovina i dobijenih proizvoda u njima su veoma teško dostupni.
Ono što se, ipak, sa velikom sigurnošću može reći jeste da su količine na ovaj način prerađenih uljarica i dobijenih proizvoda daleko manje u odnosu na navedene kapacitete industrije ulja Srbije i navedenih fabrika ulja.
Zelena patrola je dobila odgovore od Prof. Dr Ranka Romanića na sledeća pitanja:
Kako ovaj projekat doprinosi bezbednosti hrane?
„Mini-uljare” i poljoprivredna gazdinstva koja se bave preradom uljarica susreću se sa raznim poteškoćama počev od neadekvatnog procesa prizvodnje jer ne poseduju opremu koja odgovara procesu, nedovoljnih ulaganja u opremu, nedostatka znanja o procesu proizvodnje. Čest problem kod malih prizvođača je i neadekvatno deklarisanje proizvoda. Sagledavanjem trenutnih poteškoća sa kojima se ovo proizvođači zaključuje se da bi se značajan broj problema mogao prevazići primenom transfera znanja od strane stručnih lica. Nedostaci u procesu priozvodnje direktno se manifestuju na kvalitet finalnih proizvoda, a unapređenje samog proizvodnog procesa uz savete stručnih lica omogućilo bi kontinuiran monitoring i sprečavanje nastanka uzroka većine problema, kako sa aspekta kvaliteta, tako i sa aspekta celokupne bezbednosti proizvoda.
Kako projekat doprinosi zaštiti životne sredine?
Proizvodnja jestivih nerafinisanih ulja – hladno presovanih i devičanskih sama po sebi izgleda veoma jednostavna. Ulje se iz pripremljene sirovine izdvaja isključivo mehaničkim postupcima, bez ikakve upotrebe rastvarača i bilo kakvih drugih hemijskih agenasa, pa je kao takva ekološki veoma prihvatljiva. Takođe, u ovoj proizvodnji nastaje mali broj sporednih proizvoda, pre svega pogača, talog i sl., koji se veoma lako zbrinjavaju, prerađuju u druge proizvode, i gotovo nikad ne predstavljaju „otpad”. Sam proces proizvodnje je takav da je količina nastalih raznih efluenata poput otpadne vode i slično, u procesu proizvodnje minimalna, ili uopšte ne postoji.
Kako uzima u obzir adaptaciju na klimatske promene?
Promena klime dovodi do pojave ekstremnih klimatskih događaja, kao što su suše, poplave, toplotni talasi, uragani, koji utiču negativno na poljoprivrednu proizvodnju. Među posledicama klimatskih promena, suša predstavlja jednu od najznačajnijih pretnji gajenim biljkama, uključujući i uljarice, utičući na njihov rast, razvoj i produktivnost, pre svega ulja, ali i biljnih proteina. Zbog toga stručnjaci, selekcioneri i oplemenjivači danas već nastoje da stvaraju sorte i hibride uljarica koje su otporne na ovakve negativne klimatske uticaje. Pri tome ne bi smeli da se naruše prinos, i kvalitet ulja i proteina. To znači da će rezultati ovog projekta upravo omogućiti, preko stečenih saznanja o kvalitetu uljarica koje se prerađuju veoma korisne informacije pri oplemenjivanju. To je najčešća mera kojom se ublažava uticaja ekstremnih klimatskih pojava i poboljšava adaptabilnost uljanih biljnih vrsta na različite, klimatskim promenama izazvane stresne uslove gajenja.
U okviru skupa promovisana je i studija koja je rezultat aktivnosti u okviru projekta koji je finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Uprava za agrarna plaćanja, za 2022-2023. godinu.
Skup je završen radionicama: Elektronska podrška za unapređenje bezbednosti i kvaliteta hrane proizvedene na poljoprivrednim gazdinstvima i Predstavljanje sajta e-gazdinstvo.rs.
Učesnici skupa su izrazili nadu da će se slične aktivnosti i projekti realizovati u budućnosti, jer… Priprema i prerada sirovina od kojih se proizvodi ulje postaje sve više važna jer je potrebna sve veća količina ulja za ljudsku ishranu, a takođe i za tehničke namene. Dok veliki objekti mogu nadoknaditi inferiornost sirovina postupkom prerade, u malim uljarama kvalitet sirovine je presudan, jer direktno utiče na kvalitet ulja. S druge strane, rukovanje sirovinom nakon žetve veoma zavisi od vrste sirovine.
Tehnologija nije sama sebi cilj. Opravdana je kada čini mogućim poboljšanje hrane koju priroda nudi na bilo koji način, bilo u količini, ceni, kvalitetu ili nekom drugom kriterijumu koji omogućavaju njenu upotrebu ili prilagođavanje našem današnjem načinu života.
Projekat finansira: Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nosilac ovog jednogodišnjeg projekta je Tehnološki fakultet Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu (TFNS) u saradnji sa Institutom za kvalitet piva, vina i drugih prehrambenih proizvoda (IKPIV) iz Novog Sada.
Fotografije sirovina i proizvoda: Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda Tehnološkog fakulteta Novi Sad
Tekst i fotografije sa skupa: Zelena patrola
