Недавно је на Технолошком факултету у Новом Саду, , одржан скуп и радионица на тему:„Унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима у Републици Србији трансфером знања од стране научно-истраживачких организација”.
Закони и подзаконски прописи у функцији безбедности хране
Пољопривредна газдинства у Србији, која се баве прерадом уљарица, суочавају се са изазовима као што су: избор, квалитет и начин руковања сировином. Осим тога, пољопривредним газдинствима недостаје: адекватна опрема, знање о технолошким процесима, знање о декларисању крајњих производа, као и познаваље закона и подзаконских прописа у области безбедности хране.
Пројекат „Унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима у Републици Србији трансфером знања од стране научно-истраживачких организација” намењен је пољопривредним газдинствима (ПГ) и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних стручних служби (ПССС). Тим који реализује овај пројекат, под руководством проф. Др Драгољуба Цветковића – руководиоца акредитоване Лабораторије за испитивање прехрамбених производа Технолошког факултета Нови Сад, одговара на дилеме које произвођачи хране имају када је у питању тумачење законских и подзаконских прописа везано за производњу и промет хране.
На питање: шта је циљ пројекта и као га остварити, проф. Др Драгољуб Цветковић одговара:
– Циљ прojeктa je унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима (ПГ) у Републици Србији и остваривање додатне вредности сарадњом са научно-истраживачком организацијом (НИО), тј. трансфером знања. Путем брошура, студије, скупова и медијске промоције пренеће се знања везано за предмет пројекта, како ПГ, тако и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних служби (ПССС), који имају важну улогу у даљем прeнoшeњу стечених знaњa и искустaвa у оквиру овог пројекта. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се сусрећу ПГ која се баве прерадом уљарица закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. ПГ кoje жeли дa сe бaви прoизвoдњoм хрaнe нa гaздинству, пoрeд пoштoвaњa Зaкoнa o бeзбeднoсти хрaнe, у зaвиснoсти oд врстe хрaнe кojу жeли дa прoизвoди, свoje пoслoвaњe трeбa дa усклaди сa Прaвилникoм o прoизвoдњи и прoмeту мaлих кoличинa хрaнe биљнoг пoрeклa, пoдручjу зa oбaвљaњe тих дeлaтнoсти, кao и искључeњу, прилaгoђaвaњу или oдступaњу oд зaхтeвa хигиjeнe хрaнe. Oвим прописима ближe сe прoписуjу услoви зa стaвљaњe у прoмeт мaлих кoличинa хрaнe, кoje сe кoличинe хрaнe смaтрajу мaлим кoличинaмa, врстa хрaнe, мeстo, oднoснo пoдручje нa кoмe мaлe кoличинe хрaнe мoгу дa сe стaвe у прoмeт, oбрaзaц пoтврдe и сaдржину eвидeнциje, кao и искључeњa, прилaгoђaвaњa или oдступaњa oд зaхтeвa o хигиjeни хрaнe кoja сe oднoсe нa oбjeктe: у кojимa сe прoизвoдe мaлe кoличинe хрaнe; у кojимa сe примeњуjу трaдициoнaлнe мeтoдe у oдрeђeним фaзaмa прoизвoдњe, прeрaдe и прoмeтa хрaнe; у кojимa сe пoслуje хрaнoм сa трaдициoнaлним кaрaктeристикaмa, кao и у oбjeктимa кojи сe нaлaзe у пoдручjимa у кojимa пoстoje пoсeбнa гeoгрaфскa oгрaничeњa.
Са Проф. др Ранком Романићем, сарадником на пројекту разговарали смо о значају теме.
– Привреда Републике Србије располаже и са одређеним бројем средњих и малих погона за прераду уљарица, тзв. „мини-уљара” који прерађују и велики број сировина, поред сунцокрета соје и уљане репице, од којих се неке гаје или су пореклом из Србије, а многе се увозе. За „мини-уљаре” треба истаћи неколико важних ствари: ови погони готово искључиво производе јестива нерафинисана (хладно пресована и девичанска) биљна уља и масти, споредне производе, пре свега погаче и разне друге производе на бази полазних сировина и споредних производа (семенке за грицкање, разна протеинска брашна, намазе на бази уљарица и слично); поједини од ових погона прерађују сировину само због производње сировог уља или споредних производа (као што су погаче, талог и слично); често су разлози овакве производње, искључиво као улаз у даљу производњу хране за животиње; на жалост тачни подаци о броју оваквих погона и количинама прерађених сировина и добијених производа у њима су веома тешко доступни.
Оно што се, ипак, са великом сигурношћу може рећи јесте да су количине на овај начин прерађених уљарица и добијених производа далеко мање у односу на наведене капацитете индустрије уља Србије и наведених фабрика уља.
Зелена патрола је добила одговоре од Проф. Др Ранка Романића на следећа питања:
Како овај пројекат доприноси безбедности хране?
„Мини-уљаре” и пољопривредна газдинства која се баве прерадом уљарица сусрећу се са разним потешкоћама почев од неадекватног процеса призводње јер не поседују опрему која одговара процесу, недовољних улагања у опрему, недостатка знања о процесу производње. Чест проблем код малих призвођача је и неадекватно декларисање производа. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се ово произвођачи закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. Недостаци у процесу приозводње директно се манифестују на квалитет финалних производа, а унапређење самог производног процеса уз савете стручних лица омогућило би континуиран мониторинг и спречавање настанка узрока већине проблема, како са аспекта квалитета, тако и са аспекта целокупне безбедности производа.
Како пројекат доприноси заштити животне средине?
Производња јестивих нерафинисаних уља – хладно пресованих и девичанских сама по себи изгледа веома једноставна. Уље се из припремљене сировине издваја искључиво механичким поступцима, без икакве употребе растварача и било каквих других хемијских агенаса, па је као таква еколошки веома прихватљива. Такође, у овој производњи настаје мали број споредних производа, пре свега погача, талог и сл., који се веома лако збрињавају, прерађују у друге производе, и готово никад не представљају „отпад”. Сам процес производње је такав да је количина насталих разних ефлуената попут отпадне воде и слично, у процесу производње минимална, или уопште не постоји.
Како узима у обзир адаптацију на климатске промене?
Промена климе доводи до појаве екстремних климатских догађаја, као што су суше, поплаве, топлотни таласи, урагани, који утичу негативно на пољопривредну производњу. Међу последицама климатских промена, суша представља једну од најзначајнијих претњи гајеним биљкама, укључујући и уљарице, утичући на њихов раст, развој и продуктивност, пре свега уља, али и биљних протеина. Због тога стручњаци, селекционери и оплемењивачи данас већ настоје да стварају сорте и хибриде уљарица које су отпорне на овакве негативне климатске утицаје. При томе не би смели да се наруше принос, и квалитет уља и протеина. То значи да ће резултати овог пројекта управо омогућити, преко стечених сазнања о квалитету уљарица које се прерађују веома корисне информације при оплемењивању. То је најчешћа мера којом се ублажава утицаја екстремних климатских појава и побољшава адаптабилност уљаних биљних врста на различите, климатским променама изазване стресне услове гајења.
У оквиру скупа промовисана је и студија која је резултат активности у оквиру пројекта који је финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије – Управа за аграрна плаћања, за 2022-2023. годину.
Скуп је завршен радионицама: Електронска подршка за унапређење безбедности и квалитета хране произведене на пољопривредним газдинствима и Представљање сајта e-gazdinstvo.rs.
Учесници скупа су изразили наду да ће се сличне активности и пројекти реализовати у будућности, јер… Припрема и прерада сировина од којих се производи уље постаје све више важна јер је потребна све већа количина уља за људску исхрану, а такође и за техничке намене. Док велики објекти могу надокнадити инфериорност сировина поступком прераде, у малим уљарама квалитет сировине је пресудан, јер директно утиче на квалитет уља. С друге стране, руковање сировином након жетве веома зависи од врсте сировине.
Технологија није сама себи циљ. Оправдана је када чини могућим побољшање хране коју природа нуди на било који начин, било у количини, цени, квалитету или неком другом критеријуму који омогућавају њену употребу или прилагођавање нашем данашњем начину живота.
Пројекат финансира: Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Носилац овог једногодишњег пројекта је Технолошки факултет Нови Сад Универзитета у Новом Саду (ТФНС) у сарадњи са Институтом за квалитет пива, вина и других прехрамбених производа (ИКПИВ) из Новог Сада.
Фотографије сировина и производа: Лабораторије за испитивање прехрамбених производа Технолошког факултета Нови Сад
Текст и фотографије са скупа: Зелена патрола
