Фото: Wаллпаперс.цом
У новој студији објављеној у часопису Нејчр (Натуре), десетине научника је извијестило да је свијет већ пробио критичне климатске прагове, остављајући мање сигурног, настањивог простора за живот на Земљи.
Стручњаци указују на пријетње по здравље људи и планете, те позивају владе, компаније и креаторе политике да кризу схвате озбиљније, пишу свјетски медији.
Узнемирујући докази
Извјештај групе научника окупљених у Комисији за Земљу (Еартх Цоммиссион) износи узнемирујуће доказе да се планета суочава са растућим кризама доступности воде, оптерећења храњивим тварима, одржавања екосистема и загађења аеросолом, истиче Гардијан (Тхе Гуардиан), а преноси Радио Слободна Европа.
Студија, која је објављена у часопису Нејчр 31. маја је, наглашава Гардијан, најамбициознији покушај да се споје витални знакови здравља планете с индикаторима људског благостања.
“Досегли смо оно што називам тачком засићења односно горњу границу биофизичког капацитета Земљиног система да остане у свом стабилном стању. Приближавамо се преломним тачкама, видимо све више и више трајних оштећења система за одржавање живота на глобалном нивоу”, поручује један од водећих аутора студије, професор Јохан Рокшторм (Роцкстром), са Потсдамског института за истраживање посљедица климатских промјена.
Комисија за Земљу, коју су основале водеће свјетске истраживачке институције, жели да анализа буде научна окосница сљедеће генерације циљева и пракси одрживости, које се протежу ван тренутног фокуса на климу како би укључиле друге индексе, укључујући и еколошку правду.
Студија поставља низ “сигурних и праведних” мјерила за планету који се, објашњава лист, могу поредити с виталним знаковима људског тијела, гђе се умјесто пулса, температуре и крвног притиска, посматрају индикатори као што су проток воде, употреба фосфора и пренамјена земљишта.
Мјерила се темеље на синтези претходних студија универзитета и научних група УН-а, као што су Међувладин панел о климатским промјенама и Међувладина научно-политичка платформа о биоразноликости и услугама екосистема, написао је Гардијан, нагласивши да нова студија показује да је ситуација тешка у готово свим категоријама.
Заштита планете неодвојива од успјеха заједнице
Истраживачи су се традиционално бавили ефектима климатских промјена или губитком биоразноликости на самој планети, али студија групе научника Комисија за Земљу означава покушај стручњака да идентификује који су то прагови након којих ће људи претрпјети значајну штету, указује Фајненшл тајмс (Тхе Финанциал Тимес).
Истраживање је идентификовало осам прагова Земљиног система који укључују климу, биоразноликост, воду, природне екосистеме, кориштење земљишта и ефекат гнојива и аеросола.
Наводи се како су људске активности гурнуле ових седам прагова преко “сигурне и праведне границе” у зоне ризика.
Према истраживању, између 50 посто и 60 посто земље требало је бити покривено углавном нетакнутим екосистемима, ниво који је већ пробијен. Такођер је закључено да је употребу азота као гнојива потребно преполовити како би се смањио прекомјерни раст биљака и цвјетања алги на површинским водама те како би се смањиле емисије амонијака и азотних оксида.
Такозвани Земљин систем састоји се од многих међусобно овисних процеса који одржавају планету стабилном, али када се поремете мијењају његову настањивост, тврде научници и истичу да су различите границе земаљских система које су наведене у истраживању, “међусобно повезане”.
То, указује лондонски лист, значи да би прекорачење сигурне границе за једног могло имати посредни ефекат на друге.
Коауторица студије и професорица с Националног универзитета у Аустралији Суемеј Баи (Xуемеи Баи) каже да у “рачунању људских потреба и утицаја”, студија “показује како је заштита планете неодвојива од успјеха заједнице, друштва и економије”.
Сигуран климатски праг
Годинама се свијет фокусирао на кључни праг климатских промјена: ограничавање глобалног загријавања на 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријских нивоа. Међутим чак и на том прагу – који би се могао почети пробијати у сљедећих пет година – милиони људи и даље ће се суочавати са “значајном штетом”, укључујући смрт, расељавање и несташицу хране и воде, истиче ЦНН указујући на нови извјештај Комисије за Земљу.
На 1,5 степени Целзијуса, аутори су открили да би више од 200 милиона људи још увијек могло бити изложено невиђеној врућини, а више од 500 милиона људи било би изложено дугорочном порасту нивоа мора.
Истакли су да је кључни климатски праг на који су се државе обавезале Паришким споразумом 2015., онај који би осигурао “сигуран и праведан” свијет, требао бити један степен Целзијуса.
Међутим, просјечна температура планете Земље већ је порасла за око 1,2 степена Целзијуса изнад прединдустријских нивоа, што је већ изазвало катастрофалне и смртоносне климатске и временске промјене, укључујући екстремније топлинске таласе, поплаве и шумске пожаре који су промијенили крајолик.
Стога, научници позивају владе, компаније и креаторе политике да кризу схвате озбиљније јер су критични климатски прагови пробијени остављајући мање сигурног, настањивог простора за живот на Земљи.
Коауторица студије и истраживачица околиша на Универзитету у Амстердаму Џоита Гупта (Јоyеета) каже да је наука о клими раније посматрала услове потребне за одржавање стабилности планете, али да је искључивала правду као кључну компоненту.
“Тврдимо да нема сигурне планете без правде”, рекла је Гупта, наглашавајући да укључивање правде у границе Земљиног система смањује значајну штету заједницама и појединцима. Она каже да је намјера њиховог рада била да се покуша “показати да већ постоји велика штета (од загријавања) на једном степену (Целзијуса) и да је то праведније од циља од 1,5 степени”.
“Желимо осигурати да државе ово схвате што је могуће озбиљније”, рекла је Гупта.
Праведна будућност човјечанства
Комисија за Земљу и 51 аутор нове студије понудила је резултате свог истраживања у нади ће владе и компаније развити алате за усклађивање својих пракси са научно постављеним праговима ради сигурне и праведне будућности човјечанства, указује Блумберг (Блоомберг).
“Крајња дефиниција правде данас је право сваког људског бића, посебно будућих генерација, да има стабилану планету – да се роди на планети која је барем једнако погодна за живот као планета на којој су рођени његови или њени родитељи”, рекао је коаутор судије Рокштром.
Аутори такођер позивају на међународну компензацију сиромашнијим земљама за “губитке и штете” претрпљене током екстремних временских прилика, као што је договорено на прошлогодишњим климатским разговорима УН-а.
Обим напора који је потребан за рјешавање ових изазова је без преседана, пише Блумберг истичући како ће енергетика, храна, градови и други сектори захтијевати покретање нових економских и технолошких политика. Аутори наводе како је неопходан “скок у нашем разумијевању како се правда, економија, технологија и глобална сарадња могу унаприједити у служби сигурне и праведне будућности”.
Фокусираност на људске жртве које су посљедица климатских промјена помаже да нова анализа буде конкретнија од пријашњих сличних истраживања, рекла је Ким Коб (Цобб), директорица Института за околиш и друштво Универзитета Браун (Броwн) која није била укључена у студију.
Казала је да више нема нејасноћа о несразмјерним утицајима климатских промјена на најрањивије и да је то “нешто што данас треба да нас води у доношењу одлука”. Дозвољено је дијељење и копирање садржаја овог портала на друге портале, странице или блогове, уз обавезно навођење извора.
Извор:https://impulsportal.net/index.php/zivotna-sredina/37240-naucnici-upozoravaju-da-zdravlje-planete-zemlje-slabi
