Foto: Shutterstock
До сада се сматрало да су људи једини сисавци који се баве пољопривредом, но научници су открили да можда нисмо једини који знају узгајати своју храну.
Наиме, показало се да се такозвани џепни гофови (геомyс пинетис) такођер баве пољопривредом. Након анализе њихових јазбина стручњаци су установили да ове животињице заправо пажљиво брину и гноје коријење дуголисног бора.
Оне непрестано преуређују и гноје своје јазбине, односно вијугаве тунеле дуге стотинама метара. Иако се још увијек воде расправе која је тачно дефиниција узгоја хране, научници наводе како истраживање јасно показује да ова мала бића знају што раде када пазе на раст коријења.
Измет и мокраћа као гнојиво
“Југоисточни џепни гофови су први откривени сисавци пољопривредници, а да нису људи. Видјели смо да неке врсте мрава, корњаша и термита узгајају храну, али то нисмо примијетили код других сисаваца”, рекао је биолог Францис Путз са Свеучилишта Флорида.
Научници су хтјели видјети нарушава ли коријење бора тунеле у којима живе ови глодавци и на који начин се они њима хране. Након анализе раста коријена у одређеном дијелу тунела израчунали су да коријен који расте у мрежи тунела може овим створењима осигурати 20 до 60 посто дневних калорија. С тиме да је потребно нагласити да је гофовима потребно пуно енергије како би одржавали своје подземне домове.
Након што коријење продре у јазбине, измет и мокраћа ових глодаваца потичу њихов раст.
Иако то можда није најсофистициранији облик пољопривреде, стручњаци сматрају да ипак наликује ономе што раде и људска бића.
Такођер се показало да ове животињице улажу вријеме и енергију како би одбраниле своје усјеве. Другим ријечима, на одржавање јазбина и управљање условима у којима расте коријење се може гледати као на неку форму узгоја хране, пише Сциенце Алерт.
Једини извор хране
“Они осигуравају савршено окружење за раст коријења и гноје га својим отпадом”, рекла је зоологиња Вероница Селден са Свеучилишта Флорида.
Коријење које продире у тунеле једини је извор хране за гофове.
Неки можда сматрају да бављење пољопривредом аутоматски подразумијева и чин садње усјева, као и рад на узгоју и жетви, али знаучници који су радили ово истраживање наводе како то није увијек тако ни у нашем друштву.
Примјерице, шумско воће се не сади, већ се о њему људи брину. Према тој дефиницији, гофови би исто тако могли бити пољопривредници.
Истраживање назива Роот цроппинг бy поцкет гопхерс објављено је у часопису Цуррент Биологy.
