У селу Пилтдаун у области Источни Сасекс у Британији, Чарлс Досон је 1912. године открио фосиле дотад непознате ране форме човека, рода Хомо, који је по њему назван Еоантхропус даwсони. Откриће је сматрано за епохално све до 1953. године, а онда је Досон заслужио место у нашем фељтону „Највећи преваранти у науци“.
Почетком 1912, археолог аматер, иначе по професији адвокат Чарлс Досон, контактирао је Артура Смита Вудворда, начелника одељења за геологију Музеја историје природе, тврдећи да је пронашао велики комад лобање налик људској. Вудворд је наставио истраживање на локацији са Досоном, где су током лета 1912 пронашли још делова лобање, вилицу са два зуба, бројне животињске фосиле и примитивне алате од камена.
Верујући да људски фосили припадају истој јединки, Вудворд је обавио реконструкцију која је показала да се ради о раној људској врсти са великим мозгом што је указивао на ниво интелигенције који га јасно раздваја од мајмуна. Вилица која је личила на вилицу мајмуна, али је имала зубе налик људским, представљала је још један доказ о вези између еволутивних предака. Проценио је да се ради о бићу које је живело пре 500,000 година, и назвао га Еоантхропус даwсони, Досонов човек свитања.
Вудворд је објавио откриће у децембру 1912. Медији су помно пратили ово истраживање, назвавши новооткривеног претка Пилтдаунски човек. Научна јавност је била углавном убеђена да је пронађен древни Британац, а оне који су остали скептични Досон је 1913. године „почастио“ новим проналаском, очњаком који је наводно припадао оригиналном фосилу. Већ 1914, објавио је проналазак слонове кости резбарене у облику нечега што је личило на палицу за крикет, два кутњака и делове лобање Пилтдаунског човека. Након што је Досон преминуо од сепсе 1916, ниједан даљи доказ није пронађен.
из 1913. године.
Пилтдаунски човек је поново доспео на насловне странице новина 1953. године. Пре него што су се усудили да изнесу озбиљне тврдње да је овај проналазак превара, неколико независних тимова научника је истраживало више од једне деценије. У периоду од 1912 до тада, пронађени су бројни људски фосили, највише у Африци, Кини и Индонезији, али и на територији Азије и Европе. Ниједан од њих није имао параметре сличне Досоновом открићу.
Сада су антрополози са сигурношћу могли да тврде се људска вилица развила много раније него мозак, тако да биће са великим мозгом и мајмунском вилицом никада није могло да постоји.
Напредак технологије и нове методе су сада могле да докажу и бројне друге недоследности. Серија тестова са флуором на Универзитету Оксфорд је открила да су Досонови фосили стари само 50,000 година, као и да лобања и вилица не припадају истој врсти. Лобања је припадала човеку, а вилица мајмуну, претпоставља се орангутану. Оштећења на зубу у вилици су показала да је зуб накнадно обрађен да би личио на људски.
Значај проналаска Пилтдаунског човека је био од незамисливе вредности у антропологији, јер је представљао недостајућу карику у еволутивном путу од човеколиког мајмуна до човека. Утолико је превара била већа штета за науку, јер су бројна истраживања у периоду од скоро пола века заснивана на параметрима које је поставио Досонов тим.
Данас нико није сигуран да ли је Дасон ову превару извео сам, доносећи већ припремљене фосиле на археолошку локацију у Пилтдауну, или су у њој учествовали и истраживаћи из Музеја историје природе у Британији.
Непотврђене приче о овом неславном научном открићу говоре да је главни иницијатор преваре био славни лекар и писац Артур Конан Дојл, творац Шерлока Холмса, и сам становник Пилтдауна и пријатељ Чарлса Досона. Познато је да је Дојл био огорчен на науку која није успела да пронађе лек за његове ближње. Након што је изгубио велики део своје породице, славни писац је, наводно, одлучио да исмеје научнике спроводећи ову врхунску сплетку, при чему је користио Досона и Вудворда као своје марионете.
Извор: media.rs / (Natural History Museum)
