„Odbegli grad“ je priča o mladim ljudima koji žele da ostvare sve svoje potencijale u jednom konzervativnom društvu. Priča o ljubavi u zemlji gde su takve stvari strogo uslovljene, kontrolisane i, često, zabranjene.
Piše: Milan Aranđelović
Jermenija je zemlja koja, iako je geografski smeštena u Aziji, kulturno-istorijski smatra delom Evrope.
Prema legendi Jermeniju je osnovao Nojev pra-pra unuk Hajk. Kada je imao sto i trideset godina Hajk je otišao da gradi Vavilonsku kulu. Posle nekog vremena počeo je da oseća nostalgiju za zavičajem. Kako mu je vavilonski kralj Nimrod zabranio povratak, ovaj je morao da pobegne. Nimrod je pokrenu hajku odbeglog radnika. Kod jezera Van (najvećeg jezera u današnjoj Turskoj) Nimrodova vojska je stigla Hajka, te je ovaj, strelom sa tri pera, ubio kralja. Nakon toga vratio se u zavičaj i u regionu Ararata osnovao prvu jermensku državu. Zato je tradicionalno ime za ovu zemlju Hajk, dok je u srednjem veku bio dodat sufiks za zemlju – stan, i tako je dobijen današnji naziv Hajastan.
Jermenija je toliko drevna da arheološki nalazi pokazuju da su na toj teritoriji ljudi gajili vinovu lozu četiri hiljade godina pre nove ere. Prva je država koja je hrišćanstvo proglasilo državnom religijom (deset godina pre Rima i, čak, trideset i šest godina pre krštenja Konstantina Velikog).
Strateški povoljan položaj zemlje vazda je prokletstvo za narode koji tu žive. Tako je Jermenija bilo poprište sukoba i aspiracija Asiraca, Grka, Rimljana, Vizantinca, Arapa, Mongola, Persijanaca, Osmanlija i Sovjeta.
Osim čestih vojnih sukoba, u istoriji ove zemlje posebno mesto zauzima genocid nad Jermenima koji oni nazivaju i Veliki zločin i u kome je stradalo između osam storina hiljada i milion i po Jermena.
Sredinom devedesetih je u sukobu sa Azerbejdžanom stradalo oko trideset hiljada Jermena dok je preko milion njih raseljeno iz svojih domova.
Iako teži liberalnoj ekonomiji i ulasku u Evropsku Uniju, Jermenija je siromašna zemlja. Magazin Forbs ju je 2011. rangirao kao drugu najgoru ekonomiju na svetu.
Od tri miliona Jermena koji žive u matici, više do trećine živi u glavnom gradu Jerevanu.
U njemu je smeštena i radnja romana Odbegli grad koju je u prevodu Karine Avagjan objavila izdavačka kuća Čigoja štampa.
U pitanju je prvenac jermenskog pisca i scenariste Žan-Šaa Hovanes Tekgjozjana u kome autor pokušava da na bizaran, jer je to jedini način da se opiše sva nadrealnost stvarnosti, naslika zemlju u kojoj živi.
Kroz prijateljstvo dvadesetogodišnjeg entuzijastičnog i nesrećno zaljubljenog Gagika i frustriranog tridesetogodišnjeg Grigora, autor nam priča priču o jednoj zemlji koja nam je svima poznata.
Dok sam čitao ovu knjigu povremeno sam guglao toponime koji se spominju u romanu. I počeo sam da stičem utisak da bi, možda, bilo zanimljivo, egzotično svakako, posetiti ovu drevnu zemlju.
Elem, tokom pisanja ovog teksta bio mi je otvoren članak sa naslovom 18 Amazing Places to Visit in Armenia. Od tih osamnaest neverovatnih mesta, sedamnaest i po su raznorazne, nipočemu impresivne, crkve, eventualno manastiri. I neka lokalna varijanta Avalskog tornja. A što se tiče Jerevana stoji “The best things to do in Yerevan are to just wander around, visit a cafe or five and enjoy the vibrant atmosphere of the city” iliti, prevedeno na srpski, “imamo splavove i najlepše žene na svetu”.
Potpuno razumem frustraciju globtrotera koji požele da posete Srbiju i Beograd i malo istražuju na internetu o tome.
Da stvar bude poraznija Jermenija je zemlja drevne istorije i mnogih priča i legendi koji sežu još mitsku prošlost.
U Egiptu ili Turskoj su od svake stenčuge ili brda peska napravili neku atrakciju za turiste, neku frcoklu ili foru.
A ovde (ili tamo) “the best things” je da sediš u kafiću i da blejiš. Celu istoriju, mitologiju, staru više od šest hiljada godina su uspeli da smeste u jedan kafić. Celokupno kulturno i istorijsko nasleđe prebogate istorije svedeno je na bleju u kafiću i sedamnaest i po crkava.
Deluje poznato?
Da stvar bude gora (i nama poznatija), Jermenija je siromašna zemlja, osuđena na korupciju i nepotizam političkih elita, osiromašena sankcijama i ratovima iz devedesetih, koja iz epskih stradanja sopstvenog naroda nije naučila ni jednu lekciju o empatiji, već ni za jotu ne odmiče od krutih društvenih pravila i običaja kojima, integrisanim u stroge zakone, maltretiraju sopstvene građane.
Bolno je što su glavni junaci romana mladi, maštoviti, puni života, željni svega, umetnički nastrojeni i veoma, veoma biseksualni, rodno fluidni i skloni kopulaciji pre braka.
Zato je humor jedino oružje kojim autor poseže da ispriča ovu priču. Priču punu gotovo bizarnih događaja na granici fantastike, a opet, nama ovde, dobro poznatih kao surova realnost. Ovo je takođe i ljubavna priča, priča o odrastanju i sazrevanju, priča o potrazi za srećnim krajem.
Izvor: http://www.bookvar.rs/nadrealnim-humorom-protiv-nadrealne-relanosti/
