Бранко Драгаш
Шта сад? Шта да радимо? Питају се они који су свесни у којој невољи се налазимо. Не можемо ништа урадити, одговарају они који су разочарани, апатични и не верују више никоме. Сви су исти! За кога да гласамо? Ништа не може да се промени! Гледај себе! Чувај породицу! Немој више да пишеш против режима! Много су опасни! Спремни су на све! Добили су налог да продају Космет и све ће да ураде да то испуне. Уцењени су! Насиљем ће остварити преузете задатке. Медији су поробљени. Цензура. Гради се нови култ личности од преваре и лажи. Једнократна употреба. Све је већ виђено. Иста пропаганда. Исто подаништво медија. Увлачењен и клањање. Нема опозиције. Ништа се није променило. Све што пишеш је познато. Зашто више пишеш? Зашто тражиш невољу? Ништа не можеш променити. Народ је стока! Народ је – раја! Хоћеш да мењаш рајетинскименталитет? Узалудно. Гледај свој посао.
Никада нећеш направити посао у Србији. Престани више да их критикујеш. Народу је добро. Нико се не буни. Народ, дакле, добро живи. Ништа не може да се уради. Да ли је то баш тако? Ако ништа не може да се уради, онда сам ја заиста непоправљиви идеалиста. И даље верујем да може много да се уради. Ако хоћемо. Ако смо сложни. Верујем у добре људе. Наиван сам.Верујем да добри људи могу да створе добро друштво. Верујем да имамо способне људе. Верујем да имамо знање. Верујем да политика може да се промени. Историјско искуство наших предака, њихово жртвовање за слободу и независност Србије нас обавезује. Не смемо да затварамо очи пред невољом у којој се налазимо.
Ако ми кажете да вас политика не занима, онда сте – идиот! Политика је свуда око нас. Политика нас уништава. Разара. Политика нас је осрамотила и понизила. Морамо се бавити политиком да се она не би бавила нама. То не значи да треба да живимо од политике, него да политички промишљамо. То значи да морамо да мењамо себе и друштво око себе. Како? Политички. То је једини начин. Све остало је опасно насиље. Како изаћи из садашњег стања апатије и медијског терора? Морамо то сами да урадимо. Нико нам неће помоћи. Ни не треба да нам помогне, јер би нас то скупо коштало. Значи, пишем јер верујем да се моје идеје тако шире. Тешко продиру до људи, али,ипак, продиру. Све већи број људи схвата о чему пишем. То је добро. То је мој допринос изласку из трагедије. Морамо, дакле, да знамо решења. Битно је да решења постоје.
Пут спасења постоји.О томе сам све већ написао. Конкретна решења и оперативни предлози. Молим све оне, који ми траже да понудим конкретна решења, да пажљиво читају моје текстове. Тамо већ све пише. Деценијама уназад. Немојте због сопствене лењости духа и мрзовоље да ме окривљујете. Ја нисам део вашег проблема, ја нудим конкретна решења. Немамо времена више за губљење. Много смо сиромашни. Много патимо. Све маске су пале.
Ко данас верује политичарима, тај је – будала! Ко гласа данас за политичаре, учествује у злочину. Одговорни сте исто као политичари. Одговорни сте, јер сте их довели на власт. Све смо то прошли у последњих две деценије.Грађани су продавали свој глас за сто грама кафе. Зато смо пропали. Нема нам спаса без – моралне обнове. Економска реформа је много лакша. За пола године може да се заустави економска пропаст.
За нових пола године може да се покрене привреда. Следеће године можемо да имамо прве позитивне резултате. У то сам сигуран. Имам економски програм и људе који могу економски да препороде Србију. Проблем је у моралној обнови друштва. То не може преко ноћи. То не може кроз политичке странке. Како извршити промене у друштву? После митинга подршке Србима са Космета, многи су се разочарали. Зашто? Не разумем. Наводно, мало је људи било. Грешка. Било је сасвим довољно људи за историјски талас који стиже. Подсетићу вас, године 1987. нас свега педесетак је стајало у Пионирском парку са Србима са Космета, који су у два ноћу депортовани аутобусима из Београда, док је полиција сагињала главе пред нашим протестима. Следеће године су стотине хиљада људи изашли на улице.
Присталица сам тога да нова политичка снага, која ће коначно спасити Србију, мора да се ствара одоздо. На улици. Не верујем у нове политичке странке и рециклиране политичаре. Мора из утробе незадовољног и сиромашног народа да никне нови политички покрет. Покрет који ће нам донети – директну демократију. Покрет који ће срушити све политичке заблуде и митове. Покрет који нече дозволити Амфилохију и Атанасију да говоре анахроним језиком. Они не разумеју савремена политичка кретања и само нам сметају да модернизујемо Србију.
Не сумњам у њихово родољубље, али не треба да раде оно што не знају да раде. Боље је да очисте СПЦ од неморала и да наш православни дом буде уточиште за обновљени морал. Таква света Црква нам треба. И то је њихов задатак. Острашћени говори на митингу су потпуни промашај. Много штете наносе патриотском блоку који мора да се формира. На чело тог националног блока не могу да буду ни ДСС ни СРС. Зашто? Зато што су већ били на власти и учествовали су у нашој пропасти. О Коштуници сам све написао. Ако заиста ти политичари и те партије желе добро Србији, што у свом политичком деловању нису показали, ако воле Србију, што су морали да докажу, онда ће они пристати да буду део ширег националног покрета, али га неће предводити. Неће га предводити ни Двери, јер старешински начин организовања је могућ у манастиру,али не у модерном политичком покрету, али ће бити погонско гориво за национални преображај.
Неће га предводити ни неки који себе сматрају родољубима, али су њихове везе са тајкунима и Тајном службом сувише блиске биле да би им ми данас веровали. Они су данас патриоте по задатку јер чекају своју прилику. Они су опасни манипулатори и морамо их се чувати. Неће их предводити ни професионални Срби, јер су све обесмислили. Неће да предводе ни салонски интелектуалци, јер немамо времена за празне приче. Не треба нам неко ко може да злоупотреби садашњи тешки тренутак у коме се држава и нација налази. Нећу тај национални фронт да предводим ни ја, јер не знам тај посао да радим. Дакле, понавља, за све оне који ме гурају да „узмем ствари у своје руке”, да „ нешто конкретно урадим”, одговарам – па, ја већ све конкретно радим! Зар ово што пишем није најконкретније изношење оперативних предлога? Запамтите, драги пријатељи, не може нико појединачно да спаси Србију.
Немојте да се заносите илузијама. Нама не треба никакав месија. Нама треба – модерна организација и оперативан тим. Ефикасан. Само тимским радом можемо нешто да постигнемо. Услов успеха је да у политички покрет унесемо принцип – директне демократије. То је једини начин да не добијемо нову политичку олигархији која ће нас преварити. То је једини начин да их држимо под контролом. То је једини начин да политика не буде уносно занимање. Зашто грађани не излазе на улице? Зато што немају поверење. Зато што не верују у праведне намере политичара. Господо другови, ако заиста желите да спасимо Србију, онда морамо да ослободимо сопствених сујета и личних калкулација. Желим да будем потпуно јасан.
Ако спасаваш Србију зато што си фрустриран, неиживљен, зато што желиш да се докопаш стана, капитала или медијске моћи, онда такав човек не треба нашем националном фронту, јер понављамо исте историјске грешке. То замлаћивање нам није потребно. Немам намеру да трошим своју енергију да би неки наши преваранти заменили њихове преваранте у политици. Ради се о томе да се уклоне све препреке за преварантску политику. Како то обезбедити? Врло једноставно. На самом почетку, сви они који покрећу идеју о стварању Националног фронта морају да потпишу изјаву и да се обавежу да неће прихватити ниједну државну функцију или намештење. Све што предузимају они не раде да би своје личне проблеме решили, да би се удомили, него да изнесу концепт спаса Србије.
То је пресудно важно у старту да се утемељи. Ако ја све ово чиним да бих се лично докопао власти и материјалних добара, онда се моје намере не разликују од свих политичара који су владали и који данас, кршећи сва изборна обећања и устав, владају. Онда се наставља игра Курте и Мурте или онога што се у социологији зове – челични закон олигархије. Моја идеја је да прекинемо то политичко муљање и петљање, да се уздигнемо изнад свакодневни, медијске политичке баналности, да се понашамо у складу са историјским обавезама који стоје пред нашом генерацијом и да изградимо нову политичку визију, нови политички концепт, са новим људима у политици. Шта сада то значи?
Ако сам искусан и добар привредник, ако знам да радим тај посао, ако сам одличан тржишни играч на светском тржишту, зашто бих ја напуштао посао који знам да радим и бавио се политиком, коју не знам да радим и која ме не испуњава? То се односи и на све друге стручњаке. Ако је неко добар хирург, то не значи и да је добар директор болнице или председник општине или министар здравља. Уласком доброг хирурга у политику сви губе. То, опет, не значи да хирург неће јавно политички деловати и да неће износити своје предлоге за решавања проблема у здравству. Напротив, стручним људима се отвара велики политички простор за наступ.
Ако је, напокон, и овај мој став јасан, ако сам успео да објасним моју позицију, верујем и позицију десетине хиљада стручњака из земље и расејања који слично размишљају, онда смо добили креативну снагу за сигуран успех. Успех је загарантован јер је све кристално јасно. Потребно је направити политички покрет – Национални фронт.
Данас се само делимо на оне који су покрали и издали Србију и оне који су покрадени и који су родољуби.То је главна данас подела. На овај начин који сам изнео, треба да ујединимо све родољубе. Не уједињујемо се зато што се волимо, него зато што волимо Србију. Тако ћемо сузбити све сујете појединаца. Немамо резервну државу. Желимо да створимо богату и праведну Србију. Национални фронт ће бити организован тако да сви електронски будемо повезани. Скупштину покрета сачињавају сви чланови националног фронта.
Одлучује се електронским гласањем свих чланова. Тако чланство контролише врх политичког покрета који оперативно управља и који, уколико се овакав електронски приступ примени, никада не може да се одроди од базе и никада не може да превари своје чланове. Челни људи покрета ће се бирати на што краће време, како би се избегла бирократизација и професионализација политике. Уколико ја подржим један такав национални покрет, то ће знати сви гласачи у Србији и донећу популарност том покрету, али то не значи да ћу се ја оперативно бавити политиком. То ће радити људи који то знају да раде. Време њихове владавине мора да буде ограничено, што краће то боље за покрет, јер наш циљ није да добијемо плаћене политичаре, него велики грађански покрет за примену директне демократије на политичком тржишту.
Да ли је овакав политички начин организовања могућ? Јесте. Увек сам радио први нове ствари на тржишту и знам да је овакав електронски облик организовања пожељан. Грађани ће га радо прихватити. Грађани ће финансијски подржати такав политички покрет, јер покрет не сме да прима ничије паре осим чланова покрета. Све финансијске трансакције ће бити електронски доступне свим члановима покрета и сви ћемо знати како се троши наш новац. То је пресудно важно за враћање поверења. Када се стекне поверење, све је остало лако. Политички покрет излази на изборе, побеђује, преузима власт, формира Владу националног спаса и спроводи свој економски и друштвени програм реформи. Када узмемо политичку власт,онда можемо да спроведемо дигиталну директну демократију. Отварамо нову страницу историје и следимо пример Новака Ђоковића. Све је јасно, зар не?
Извор: Таблоид
