KO DRUGOM JAMU KOPA…
Uoči godišnjice pogubljenja Sadama Huseina, izdatog od svog obezbeđenja, Zapad je odlučio da to ponovi i već na nivou G7 najavio pripremu tribunala nad najvišim rukovodstvom Rusije.
Britanci su za to izdvojili sredstva i angažovali iste sudije koje su vodile suđenje liderima Srba.
Šolc već direktno zahteva da elita Ruske Federacije „preda” zemlju u zamenu za nove 90-e
Međutim, za Rusiju je to pre plus – čim Zapad počne svoje igre sa tribunalima, onda će „ugovori” jednostavno postati nemogući, kao što će postati i nemoguća „neutralna pozicija” ove same elite – ako niste sa Rusijom, onda ste protiv, i stoga će odnos prema Zapadu biti odgovarajući.
Sada, na kraju krajeva, pobeda nad Kijevom i potreba sopstvenim (ruskim) tribunalom nije potrebna samo narodu – to je od vitalnog značaja za elitu Kremlja.
AUTOR: RIA Kaćuša
Još uvek volimo simboliku sa Zapada. Dana 30. decembra 2006. svetom je kružio snimak vešanja bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina. U toj priči sve je iscenirano, lažno. I to od samog početka, iz čuvene epruvete Kolina Pauela, kojom su Amerikanci pravdali invaziju na jednu suverenu zemlju. Takozvano „suđenje predsedniku” je bila velika prevara.
Istina, istog trena je legenda koju su Amerikanci pažljivo izgradili počela da se ruši. Za početak, u Iraku nisu našli nikakvo hemijsko oružje, pod izgovorom da ga traže izvršili su agresiju. Tadašnji tadašnji predsednik Džordž Buš je preuzeo odgovornost za invaziju, priznajući pritom greške američkih obaveštajaca koji su prikupili netačne podatke. Bilo je to 2005. godine, ali to ih nije sprečilo da godinu dana kasnije obese Huseina.
IZDAJNICI – SADAMOVI ROĐACI I GENERALI
Naravno, Sadam nije bio anđeo, moglo mu se postaviti mnoga pitanja, bilo je za šta da mu se sudi, ali teško da neko može osporiti ovu činjenicu – on je čvrsto čuvao zemlju da ne sklizne u rat svih protiv svih. Njegova greška je bila samo u jednom – nije želeo da preda svoju zemlju Zapadu, pokloni njeno bogatstvo i postane „Ukrajina“ da bi napao Iran. Kao rezultat toga, građanski rat u Iraku nakon 2011. godine tek je ušao u novu fazu i danas nastavlja da varniči, preteći da svakog trenutka ponovo raznese region.
U isto vreme, Irak je mogao da preživi rat, ali Sadama su izdali oni kojima je verovao. Samo godinu dana nakon njegove smrti, arapski list „Alefija „je imenovao trojicu visokorangiranih iračkih oficira koje su, po mišljenju lista, podmitili SAD i osigurali pad Bagdada i raspad režima Sadama Huseina. To su, jedan od rođaka Sadama Huseina, Abdurahman At-Tikriti, još pre rata je počeo da obaveštava Amerikance o kretanju lidera bagdadskog režima, uključujući predsednika i njegovog najstarijeg sina Udeja Huseina, koji je komandovao Sadamovim „fidainama“.
Drugi oficir Huseinovog ličnog obezbeđenja dao je SAD informaciju o sastanku rukovodstva u predsedničkom kompleksu u noći između 19. i 20. marta, kao i u kući u okrugu Al-Mansur u noći 7. aprila. Amerikanci su izvršili masovne udare na oba cilja, ali je Husein uspeo da se skloni. List tvrdi da je doušnik identifikovan i pogubljen ujutru 7. aprila. Trećim izdajnikom „Alefija“ smatra nećaka bivšeg predsednika, general-potpukovnika Mahera Sufjana At-Tikritija. Kao pomoćnik Kusaja Huseina, on je zapravo komandovao Republikanskom gardom od 100.000 ljudi koja je branila Bagdad.
Prema nekim svedočenjima, SAD su s njim pre godinu dana sklopile dogovor da Republikanska garda neće učestvovati u bitkama. Prema rečima generala Mahdija al-Dulaimija, al-Tikriti je izdao naređenje da se ne prihvati bitka za aerodrom i povuče, a zatim je naredio iračkoj vojsci da napusti svoje položaje.
Tako su se sva „američka junaštva“, zapravo, sastojala u banalnoj kupovini dela elite. Petnaest godina kasnije, ispostavlja se da je i ovo „suđenje” bilo obmana od početka do kraja – bila je to predstava sa unapred napisanim scenarijem, u kojoj je svako igrao svoje uloge. Sve je bila laž od početka do kraja. Niko nije odgovarao ni za uništene gradove, ni za ubijanje civila, ni za haos širom Bliskog istoka. Tačnije, sve je upravo suprotno – mnogi od učesnika ubistva Huseina dobili su akcije u naftnom biznisu, obogatili se i spokojno živeli.
ZAPAD MAŠTA I O NOVOM SUDU – VLADIMIRU PUTINU
Simbolično je da uoči godišnjice ovog zločina, čiji su žrtve postali milioni ljudi, Zapad planira da započne novo suđenje, ali sada Vladimiru Putinu, kome se, naravno, takođe mogu izneti mnoge primedbe, od nezdravog poverenje u digitalne sektaše i druge svedoke Švaba, ali koji u isto vreme ostaje simbolična „stega“ koja državu čuva od anarhije i podele između oligarhijskih klanova.
Činjenica da će postojati sud za „zločine Rusije“ postala je poznata još u leto, ali Zapad nije žurio sa njom, plašeći se da prekine odnose, jer bi iznenada Ukrajina bila poražena, a novi „Minsk “ morao se zaključiti. Međutim, nakon što se Rusija povukla iz Harkovske oblasti, a potom i iz Hersona, Zapad je poverovao da ćemo izgubiti rat i prešao je sa „dogovora“ na pripremu državnog udara i suđenje.
Tako je već 1. decembra postalo poznato da je Francuska zajedno sa zvaničnicima EU i Kijeva počela rad „na stvaranju tribunala protiv Rusije“. Ovu izjavu dao je na brifingu predstavnik francuskog Ministarstva spoljnih poslova.
„Što se tiče predloga za stvaranje specijalnog tribunala za ruske zločine u Ukrajini, mi smo počeli da radimo sa našim evropskim i ukrajinskim partnerima“, prenosi „RIA Novosti“ reči predstavnika francuskog ministarstva spoljnih poslova. Osim toga, istrage ukrajinskih vlasti i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu dobile su odobrenje Francuske. Zatim je usledilo „zvono“ Merkelove, koja je otkrila karte u vezi sa „pregovorima u Minsku“ kao sredstvom za poraz Rusije. Koliko god je naši stručnjaci pljuvali, ona je to učinila ne samo da bi podigla sopstveni prestiž kao „jedne od pobednika“, već i za „protokol“ u budućem suđenju. Međutim, i ovo je izazvalo samo „razočarenje“ u našem vrhu.
Juče je postalo jasno da je igra „dogovora“ i obmana sa Rusijom završena. Lideri zemalja G7 i Evropske unije, nastavljajući pritisak na Rusiju, saopštili su da nameravaju da privedu pravdi predsednika Vladimira Putina i sve koji su uključeni u ukrajinsku specijalnu operaciju „u skladu sa međunarodnim pravom“.
Video konferencija lidera država G7, uz učešće visokih zvaničnika EU i Zelenskog, još jednom je osudila akcije Ruske Federacije tokom specijalne operacije. „Uvereni smo da će Rusija na kraju morati da plati za obnovu oštećene ili uništene kritične infrastrukture. Pozivaćemo predsednika Putina i druge na odgovornost prema međunarodnom pravu. Ponavljamo da je neodgovorna nuklearna retorika Rusije neprihvatljiva i da je svaka upotreba hemijskih, bioloških ili nuklearno oružje će imati ozbiljne posledice“, navodi se u saopštenju SAD i njihovih šestorki.
Odmah napominjemo da do sada nije bilo optužbi za upotrebu hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja od strane Rusije u SVO – specijalnoj vojnoj operaciji. Uprkos tonama dokumenata o zločinima američkih biolaboratorija. Najbolja odbrana je, dakle, prebaciti krivicu na nekog drugog.
OPET BRITANCI
Tu se priča nije završila. Juče se saznalo da britanske sudije sprovode obuke kijevskih kolega u okviru priprema za „novi Nirnberg“ – suđenja za „ratne zločine Ruske Federacije“. Ovo je objavio kanal „Sky News“.
Obuku ukrajinskih sudija vodi britanski sudija Hauard Morison, koji je presudio lideru Srba u BiH, Radovanu Karadžiću. On je u komentaru za TV kanal rekao da je osuda ratnih zločinaca koji su naređivali „dug i spor proces“. „Kada sam bio u Tribunalu za bivšu Jugoslaviju, rečeno mi je da nikada nećemo suditi Miloševiću, Karadžiću ili Mladiću, ali smo sudili svoj trojici“, dodao je Morison. Za učešće u programu odabrano je 90 ukrajinskih sudija, obuka je već počela u Ukrajini „na tajnom mestu” uz učešće Britanaca. Ispostavilo se da je 2,5 miliona funti već dodeljeno programu.
Ovde se može dugo negodovati zbog njihovog „licemerja“, a zapravo oni deluju u okviru logike svoje ideologije. To nije neka tajna. „Kako je na konferenciji objasnio profesor Pol Robinson, koji predaje kurs javne politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Otavi, ove dve zemlje imaju veoma različita shvatanja pravila i čemu služe. Prema Rusiji, pravila su simetrična. Ona funkcionišu isto za sve države. Za Sjedinjene Države, pravila su asimetrična, a njihov efekat zavisi od toga da li se jedna ili druga strana ponašaju „pošteno“ ili „nepravedno“.
Sjedinjene Države, prema Robinsonu, sada faktički odbacuju takvu simetriju. Prema ovom stavu, pravila se odnose uglavnom na one koji postupaju pošteno. Pošto se kriminalci koje proganja policija moraju predati i prihvatiti hapšenje, vojnici koji vode nepravedan rat moraju se predati onima koji se drže stava „istine, visokih moralnih principa“, napisala je „Kaćuša“ 2018.
SAD UVEK „ISPRAVNO“ MISLI, OSTALI POGREŠNO
Štaviše, SAD su uspostavile ova pravila, gde postoji samo njihovo mišljenje i ono pogrešno, mnogo pre 2018. godine, čak i mnogo pre 2014. godine. Na osnovu toga su ratove i bilo kakve civilne žrtve u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Avganistanu i Siriji smatrali „poštenim“ i „opravdanim“. Generalno svuda. Razmatrali su to sa punom ozbiljnošću, u šta su danas uvereni. Za njih je ovo još jedna „borba protiv svetskog zla“ i ako je za ovu borbu potrebno uništiti 100 miliona Rusa, onda Rusi nemaju sreće. Nisu Amerikanci?
Naravno, već se zna koga su označili da bude „svetsko zlo“. To su naš predsednik, šef Ministarstva odbrane Šojgu, šef Čečenije Kadirov, komandant ujedinjene grupe trupa u zoni SVO Surovikin i organizator Privatne vojne kompanije, Prigožin. Lista je, naravno, daleko od konačne, ali i sada možemo reći da na njoj nije uvršteno 99 odsto elite, uključujući ministre, članove Predsedničke administracije i oligarhe. Odnosno, ako se ponovi priča sa Huseinom, oni imaju sve šanse, ako ne da zadrže vlast i novac, onda da ostanu živi. Nemački kancelar Šolc je već tako otvoreno rekao – posle kapitulacije i predaje Putina, razmišljaće o tome da nam vrate 90-e. Međutim, ovde je baba rekla dve činjenice – u stvari, oni koji su izdali Sadama „na čudan način” napustili su ovaj svet.
IZDAJNIKA IMA, ALI NjIH GOSPODARI BRZO ELIMINIŠU
Izdajnika će se, naravno, naći. Pitanje danas, zapravo glasi sasvim drugačije – da li će im Kremlj dati priliku da izgube rat. Uostalom, u ovoj priči nisu najvažniji planovi Zapada, već konačni krst na bilo kakve dogovore sa Zapadom. Čim se tamo pokrene postupak, niko neće imati mogućnosti da povrati „ljubav”. Bukvalno. Nisu se tamo uzalud setili Srba, a starija generacija pamti naslove u zapadnim medijima: „Milošević, optužen za ratne zločine i masakre žena i dece“. Odnosno, svako ko bude želeo da pregovara odmah će pasti pod pritisak sopstvenih medija i političara, jer će doći u kontakt sa „optuženima za ratne zločine i masakre žena i dece”. Pretpostavka nevinosti? Da, radi – tvoja krivica se ne dokazuje – dok se ne dokaže da si Srbin. Šala iz tog vremena. Sada je ona i ruska, čečenska ili burjatska.
Naravno – ovo je neverovatni užas za našu elitu. Međutim, u tome je važnost ove istorije, da se konačno podvuče crta ispod svih „lukavih planova” i pokušaja da se „lepo predamo”. Sada je svim gore navedenim građanima Pobeda potrebna ništa manje nego običnim ljudima. Samo potpuni poraz Kijeva i sud nad Londonom, Vašingtonom i Briselom, gde će svedočiti njihova šestorka, može da umiri SAD. Samo tako će sačuvati svoje živote i i državu, stavši u redu sa već „osuđenim neprijateljima civilizovanih“, ali sasvim živih i zdravih, Madurom, Asadom, Homejnijem.
NA VIDIKU RUSKI SUD ZA UKRAJINSKE I ZAPADNE ZLOČINCE
A da biste pobedili, potrebni su vam jasni ciljevi, svakome jasni i odlučne akcije da biste ih postigli. Odnosno, reči „borimo se za ugovor“ i „ne želimo da rušimo kijevski režim“ treba zaboraviti zajedno sa likovima koji ih izgovaraju. Ako ne želimo da zbacimo i sudimo Zelenskom i Zalužnom za ratne zločine u Donbasu, onda ne vidimo njihovu krivicu.
Pre svega, potrebno je postići konsolidaciju elite, uz izbacivanje svih elemenata koji nisu u stanju da pruže značajnu pomoć frontu, bez obzira na prijateljstvo, ljubav, veze i klanove. Nema više nikakve „neutralnosti“. Zapad je tome učinio kraj. Ako ti građani, bilo da se radi o oligarsima, političarima, umetnicima, društvenim aktivistima, ne rade za front, onda rade za neprijatelja.
Voleli bi da verujemo da oni na vrhu to razumeju i da su još uvek u stanju da promene „generalnu liniju“ i da udare „na žive“. Zapad nam opet daje šansu za pročišćenje, podižući ulog na nivo života vrhovnog. Ako to ne uradimo sada, onda nećemo nikada.
S ruskog preveo Zoran Milošević
