Милован Шавија:Умро је Хенри Кисинџер самопрокламовани највећи светски миротворац а за неке и ратни злочинац и депопулацијски геније!

Милован Шавија:Умро је Хенри Кисинџер самопрокламовани највећи светски миротворац а за неке и ратни злочинац и депопулацијски геније!

http://kremlin.ru/events/president/letters/72873

Грег Грандин, аутор Кисинџерове биографије: Хенри Кисинџер био одговоран за смрт између три и четири милиона људи.

У среду 29. новембра 2023. у 101-ој години у својој кући у Конектикату умро је озлоглашени ратни злочинац и депопулацијски геније Хенри Кисинџер.

Истраживање, које је 1981. обавила Извршна обавештајна ревизија (Executive Intelligence Review), открила је да је у Картеровој администрацији Кисинџер играо кључну улогу у апарату који је формулисао циљ америчке спољне политике о редукцији светске популације за две милијарде, помоћу ратова, оскудица, болести и других расположивих средстава.

Та истрага је открила да је у Салвадору 1980. испровоциран грађански рат само зато што је у претходном периоду салвадорска влада одбила амерички захтев да депопулацијском националном политиком смањи број становника те државе. Преко 75,000 цивила је изгубило живот у том рату који је трајао пуних 12 година.

Грег Грандин, аутор Кисинџерове биографије „Kissinger’s Shadow” (Кисинџерова сенка), процењује да је током претходне деценије, између 1969-1976, док је у Никсоновој и Фордовој администрацији заузимао положаје државног секретара и саветника за националну безбедност, Хенри Кисинџер био одговоран за смрт између три и четири милиона људи.

У то су укључени директни злочини почињени у Камбоџи и Чилеу и индиректни, кроз подршку Индонезији у крвопролићу учињеном у Источном Тимору и Пакистану у злочинима почињеним у Бангладешу.

За оне вичне читању текстова на енглеском језику могу о његовим злочинима сазнати више из недавно објављеног текста:

https://www.rollingstone.com/politics/politics-news/henry-kissinger-war-criminal-dead-1234804748/

Кисинџер представља симбол порнографије власти. Током 1968. он је учествовао у мировним преговорима у Паризу за окончање вијетнамског рата за време администрације председника Џонсона. Направио је тада договор са републиканцима о саботирању тих преговора како би омогућио Ричарду Никсону да добије изборе и постане председник. Као награду будући самопрокламовани највећи светски миротворац ће у Никсоновој администрацији добити највишу дипломатску функцију. Захваљујући Кисинџеру рат је продужен за још 4 године и коштао је још неколико милиона вијетнамских живота и десетине хиљада америчких.

За све те злочине Кисинџеру је суђење организовао легендарни новинар Кристофер Хичинс (Christopher Hitchens) у својој књизи „The Trial of Henry Kissinger” (Суђење Хенрију Кисинџеру). О тој књизи је 2001. писао и лондонски Гардијан:

https://www.theguardian.com/books/2001/jun/16/digestedread

Хичинс се у тој књизи у поставио у улогу јавног тужиоца и написао страшну оптужницу против човека, чије су политичке амбиције и безобзирност директно узроковали многа појединачна убиства и масовне покоље.

Користећи доказе из личних сведочења, необјављених докумената, и материјала откривених уз помоћ оног понекад веома корисног америчког  правног оруђа „Freedom of Information Act”, и то на начин који у потпуности задовољава најстроже међународне правне стандарде, Хичинс је у тој књизи потпуно разголитио злочине, за које је директно одговоран бивши амерички државни секретар, почињене у Индокини, Бангладешу, Чилеу, Кипру, Источном Тимору, као и страдања Курда, укључујући све могуће завере иза којих стоје убиства, киднаповања и мучења.

Ко воли филмове, о том Хичинсовом суђењу 2002. је снимљен и филм:

Истраживања на почетку поменуте Извршне обавештајне ревизије су открила све детаље о начину како је апарат, ван контроле Беле куће, распоређен на различитим нивоима владе, планирао депопулацију, и то пажљивим вођењем спољне политике на свим врућим и неуралгичним тачкама планете, као што су Ел Салвадор, Персијски залив, Латинска Америка, Југоисточна Азија и Африка.

Агенција која се бавила утврђивањем циљева тог пројекта деловала је у оквиру Савета за националну безбедност. Била је то Ад хок група за популацијску политику. У оквиру Министарства спољних послова деловао је Уред за популацијске послове, који је 1975. године основао Хенри Кисинџер, а чији задатак је био планирање депопулацијских операција. Та група је за време Картерове администрације  сачинила докуменат  „Global 2000”, у којем су разрађени детаљи редукције светске популације. Једна од тачака тог плана је био и поменути грађански рат у Ел Салвадору.

Томас Фергусон, који је у том Уреду за популацијске послове тих година био задужен за Латинску Америку, је у једном од својих јавних иступа нагласио: „Основни циљ читавог посла којим се бавимо је редукција популације. То се постиже, или на релативно чист начин, применом одговарајуће политике, или на прљавији начин, вештачким изазивањем криза и нереда, као што смо имали у Ел Салвадору, Ирану и Бејруту. Популација је политички проблем. Када се неконтролисано повећава, потребно је увести ауторитарну власт, чак и фашизам, да би се смањила.”

„Професионалци”, наставља Фергусон „нису заинтересовани за смањење популације из хуманитарних разлога. То би било сувише лепо. Ми узимамо у обзир ресурсе, природна ограничења и стратешке потребе, и онда кажемо да одређена земља мора смањити број становника, иначе ће имати проблема. Тада се предузимају кораци. Ел Салвадор је један од примера нашег неуспеха да смањимо популацију простим средствима, што је створило услове за избијање кризе националне безбедности. Влада Ел Салвадора је одбила да примени мере које смо предложили, и добила је грађански рат. …. Дошло је до дислокације становништва и несташица хране. Они још увек тамо имају вишак становништва.”

„Грађански ратови су ипак превазиђена средства за смањење популације”, додаје још Фергусон, „најбржи начин за смањење популације је изазивање несташица хране и глади, као што се ради у Африци, или помоћу болести, као што је куга. Све би се то могло десити у Ел Салвадору.”

Фергусонова служба је пажљиво пратила популацијска кретања у Трећем свету и правила стратегије за смањивање броја становника у појединим земљама. Њен буџет је за 1980. био $190 милиона, за 1981. $220 милиона, да би се веома брзо наредних година удвостручио. Та служба је сада пребачена у Министарство здравља.

А кога интересује шта је све још открила та Извршна обавештајна ревизија (Executive Intelligence Review) о том пројекту елиминације 2 милијарде људи, у којем је миротворац и велики пријатељ Срба и Србије Хенри Кисинџер играо својевремено кључну улогу, ево и ПДФ-а тог документа на 8 страна:

https://larouchepub.com/eiw/public/1981/eirv08n10-19810310/eirv08n10-19810310_028-the_haig_kissinger_depopulation.pdf

А кога све то заинтересује да се још дубље и опширније упозна са делатношћу тог хуманисте ево и списка додатне литературе на енглеском језику:

Тек толико за оне који роне сузе за Хенријем Кисинџером, миротворцем, хуманистом и пријатељем Срба и Србије.

Podelite sa drugima:

Povezani članci