O propagandnim igrama sa zločinima koji se nisu dogodili.
Analizirajući ulogu laži i prevara na osnovu činjenica neminovno se dolazi do zaključka da su one veoma korisno i efikasno oružje u ratu. Ali se to, ma koliko bilo „savršeno“, uvek otkrije.
Jedna od možda najsurovijih prevara modernijeg vremena je ona objavljena na kanalu CBS-ija kada je, nakon što je avgusta 1990. iračka vojska izvršila invaziju na Kuvajt 10. oktobra te godine pred Američkim kongresom svedočila devojčica po imenu Najra (Nayirah), o tome kako je prisustvovala masovnom ubijanju beba od strane iračkih vojnika. Oni su navodno zauzeli jedno kuvajtsko porodilište, vadili bebe iz inkubatora i bacali ih na pod, gde su bebe umirale. Bila je to udarna vest u svim američkim medijima i poslužila je kao idealno pokriće za američko vojno angažovanje u tom regionu, da bi dve godine kasnije u jednoj TV emisiji pod naslovom: „Kako prodati rat” na kanalu CBS-ija objavljeno i dokazano da je ta priča bila isfabrikovana, a da je pomenuta devojčica bila kćerka kuvajtskog ambasadora u Vašingtonu i da u to vreme nije ni bila u Kuvajtu.
Sećate li se spektakularnog rušenjea njujorških stospratnih kula blizanaca udarima otetih putničkih aviona? Znate da je za to okrivljen Mohamed Ata i njegovi nesuđeni komandosi! A da li znate da su kule srušene kontrolisanom detonacijom ranije pažljivo postavljenih eksploziva, zakačenih za vitalne delove čelične nosive konstrukcije.Znate li da su Mohamed Ata i njegovi nesuđeni komandosi kasnije viđani živi i zdravi i verovatno nikada nisu stupili na američko tlo.
Korištenje izmišljenih zločina u propagandne i manipulativne svrhe nije izum modernog doba. Može se slobodno tvrditi da je ta pojava stara koliko su stare ljudske civilizacije. U moderna vremena, zahvaljujući razvoju tehnoloških sredstava, ali i nauke zvana psihologija, manipulacije se mogu vršiti na mnogo efikasniji način, tako da se primenjuju mnogo češće nego što je to bilo u onim prošlim vremenima. Međutim, ono što je zajedničko prošlim i modernim vremenima je da se sve te prevare uvek otkriju, do detalja analiziraju, pa čak i u istoriji zabeleže, ali se brzo zaborave, pa se mogu uvek iznova ponavljati, ponekad na gotovo identičan način, i da uvek upale, to jest postignu svoj zamišljeni cilj.
Zbog toga ne čudi da se tim fenomenom bavi i Vikipedija. U njenom poglavlju: „Atrocity propaganda”, se može naći precizna definicija, detaljan opis tehnike i kratak istorijat.
Propaganda o zverstvima i okrutnostima se označava kao širenje lažnih informacija o zločinima počinjenim od strane neprijatelja, koji mogi biti stvarni, ali namerno isfabrikovani i preuveličani. Za tu svrhu se koriste fotografije, video snimci, ilustracije, intervjui i druge forme informativnih materijala.
Karakteristično nasilna priroda ratova podrazumeva da su zverstva i preuveličavanje glavna srestava te vrste propagande. Patriotizam često nije dovoljan da pobudi mržnju prema neprijatelju, pa je zato potrebna propaganda. Psihološka odbojnost prema ratu je u velikoj meri ukorenjena u percepciji modernih nacija, tako da se svaki rat mora predstaviti kao neophodno sredstvo odbrane od pretećeg i opasnog neprijatelja. Ne sme se dopustiti nikakva sumnja kod javnosti o tome koga treba mrzeti. Ljudsko svedočenje u normalnim okolnostima može biti nepouzdano, ali u ratu ono se čini još konfuznijim uz pomoć predrasuda, sentimenata i pogrešno usmerenog patriotizma.
Cilj propagandiste je da utiče na percepciju, stavove i mišljenje šire javnosti, ali i na političke odluke, ciljajući na zvaničnike na svim nivoima. Osnovna ideja te vrste propagande je dehumanizacija i pretvaranje neprijatelja u obične fanatike, kako bi se njegova fizička eliminacija opravdala i učinila jedinim rešenjem. Laž se tako pokazala kao veoma korisno i efikasno oružje u ratu, koje koristi svaka zemlja kako bi na promišljen način obmanula sopstvenu javnost, privukla na svoju stranu neutralne, a zavarala neprijatelja. Korištenje izmišljenih i preuveličanih zločina u propagandne i manipulativne svrhe se sa manjim ili većim uspehom koristilo u svim poznatim konfliktima.
Istorijat
Svakako da nije lako nabrojati sve te silne manipulacije koje su se događale tokom duge povesti čovečanstva, ali, u cilju podsećanja, nije na odmet prisetiti se onih najvećih, koje su izazvale i pokrenule velike istorijske događaje.
Papa Urban II je na Klermonskom saboru 1095. godine optužio muslimane da na bliskom istoku ruše hrišćanske svetinje i ubijaju hrišćane, prethodno ih izlažući neopisivim mučenjima. Stoga je iskoristio priliku da pozove sve evropske hrišćane u vojni pohod u cilju osvete i oslobađanja hrišćanskih zemalja. Ti pohodi će trajati naredna skoro dva veka i u istoriji ostati zabeleženi kao Krstaški ratovi.
U 17. veku britanska propaganda je isfabrikovala zverstva i zločine, koji su navodno počinili irski katolici protiv protestanata, uključujući mučenja civila i silovanje žena. Javnost je naravno reagovala na te priče zahtevajući odmazdu. Grozni opisi scena u kojima su irski katolici tokom ustanka 1641. godine rasecali stomake protestantskih trudnih žena i vadili bebe ubijajući ih, pružili su opravdanje Oliveu Kromvelu za kasnije pokolje poraženih ustanika.
Tu vrstu propagande koristile su obe zaraćene strane tokom I svetskog rata, što je odigralo ključnu ulogu u stvaranju patriotskog zanosa na samom početku rata. Naročito je britanska propaganda bila aktivna u izmišljanju fiktivnih zločina, kako bi pridobila podršku javnosti za rat. U jednoj od tih priča nemački vojnici su namerno sakatili belgijske bebe odsecajući im šake, a u nekim verzijama čak su ih i jeli. Ponuđeni su čak i svedoci koji su takve scene videli svojim očima. U drugoj priči su nemački vojnici belgijskim medicinskim sestrama odsecali dojke. A u jednom članku objavljenom u Tajmsu 17. aprila 1917. navedeno je da su Nemci gradili fabrike za preradu leševa poginulih vojnika. Naravno, da su sve te priče posle rata demantovane.
Pri kraju prošlog veka verovatno najspektakularniji slučaj korištenja te vrste
propagande dogodio se nakon što je avgusta 1990. iračka vojska izvršila invaziju na Kuvajt. 10. oktobra te godine pred Američkim kongresom pojavila se kao svedok petnaestogodišnja kuvajtska devojčica po imenu Najra (Nayirah), koja je ispričala priču o tome kako je prisustvovala masovnom ubijanju beba od strane iračkih vojnika. Oni su, nakon što su zauzeli jedno kuvajtsko porodilište, vadili bebe iz inkubatora i bacali ih na pod, gde su bebe umirale. Njeno svedočenje je bilo udarna vest u svim američkim novinama, na radiju i televiziji, i poslužilo kao idealno pokriće za američko vojno angažovanje u tom regionu. Decembra 1992. u jednoj TV emisiji pod naslovom: „Kako prodati rat” na kanalu CBS-ija objavljeno je i dokazano da je ta priča bila isfabrikovana, a da je pomenuta devojčica bila kćerka kuvajtskog ambasadora u Vašingtonu i da u to vreme nije ni bila u Kuvajtu.
Na samom kraju prošlog veka, kao šlag na tortu bezbrojnih propagandnih prevara, koje su se po pravilu uvek zasnivale na demantovanim lažiima i izmišljotinama, dogodila se satanizacija jednog naroda zvanog Srbi. Taj narod je do te mere satanizovan izmišljenim zločinima, u koje je uključen i genocid, tako da se smatralo sasvim normalnim, pa čak i poželjnim da se država, u kojoj je većina tog naroda našla svoje utočište, pretposlednje godine tog veka bezobzirno bombarduje i ruši od strane najmoćnije vojne koalicije ikada stvorene u istoriji čovečanstva.
21. vek
21. vek je počeo sa onim spektakularnim rušenjem njujorških stospratnih kula blizanaca, koje se može smatrati veštom kombinacijom psiop-a i operacije pod lažnim zastavama, a u koju je za promenu na suptilan način ugrađen i zastrašujući zločin koji se nije dogodio. Jer se veoma brzo utvrdilo da kule nisu srušene udarima otetih putničkih aviona, kojima su navodno upravljali arapski teroristi na čelu sa Mohamedom Atom, već kontrolisanom detonacijom ranije pažljivo postavljenih eksploziva, zakačenih za vitalne delove čelične nosive konstrukcije. Mohamed Ata i njegovi nesuđeni komandosi su kasnije viđani živi i zdravi i verovatno nikada nisu stupili na američko tlo, na kojem su se nalazile kule koje su, žrtvujući svoje živote, srušili. U tom unapređenom scenariju zločin se ipak dogodio, ali su ga počinili oni koji su planirali tu propagandnu operaciju sa zločinima koji se nisu dogodili.
Naredne dve decenije ovog veka će se operacije sa zločinima koji se nisu dogodili toliko često događati, da će se u svesti modernog čoveka početi postepeno kristaalizovati percepcija da zločini više nisu mogući, osim ako nisu izmišljeni kao deo neke propagandne operacije. Ređale su se izmišljotine u nastavku onog epskog iračkog sukoba tokom rušenja režima Sadama Huseina, zatim u izraelsko-palestinskom također epskom sukobu, pa čak i u etničkim obračunima u Kirgistanu, u Libiji tokom rušenja Gadafija i na kraju u Ukrajini.
A onda, u zoru 7. oktobra 2023. godine, tačno na 50-tu godišnjicu slične operacije koju su Izraelci izveli 1973, Jomkipurskog rata, desetine do zuba naoružanih takozvanih terorista, koji su pripadali takozvanoj vojnoj organizaciji Hamas, upali su iz pojasa Gaze na izraelsku teritoriju i „do nogu potukli”, po opštem uverenju najmoćniju i najbolje organizovanu armiju na planeti. Prethodno su iz Gaze ispalili 5,000 raketa od kojih se „tresao” čitav Bliski istok. Nakon što se izraelska vojska razbežala, kud koji mili moji, takozvani militanti su izvršili „neviđen pokolj” nad civilnim stanovništvom izraelskih pograničnih naselja i kibuca. U kombinovanoj vazdušno-kopnenoj operaciji, jer su prvi puta upotrebljene vazdušne desantne Hamasove jedinice takozvanih „paraglajdera”, napadnut je muzički festival, koji se održavao samo pet kilometara od granice sa Gazom. Tom prilikom, podrazumeva se „na zverski način”, je ubijeno tačno 260 učesnika festivala.
A kako je to sve izgledalo može se videti sa fotografija objavljenih u uglednim svetskim medijima glavnog toka.
U ranu zoru, zoru, zoru,
Kad svane dan,
Ja idem u Izrael,
Da ubijam Jevreje ….
Invazione trupe ulaze u Izrael „pik-up” kamionetima i motociklima
(Kako se lako i elegantno ulazi u Izrael kroz najbolje čuvanu granicu na planeti.Ne trebaju ni tenkovi, ni rakete, samo jedan polovni buldožer)
(U fototeci ove predstave se može naći barem desetak slika sa tenkom. Pažljivim posmatranjem lako je zaključiti da se u stvari radi o jednom tenku snimanom iz raznih uglova. Verovatno je scenarista hteo da kod posmatrača ostavi dojam da se usput dogodila još jedna istorijska tenkovska bitka – Izraelsko-palestinski „Kursk”)
(Bez vatrometa je nemoguća nijedna ratna čorba, baš kao što je bez aleve paprike nemoguća ona riblja)
(U subotu 7. oktobra palestinski teroristi su čitav dan navodno divljali, paleći, rušeći i ubijajući sve što im se našlo na putu. Uveče istog dana se u istom području, 5 km od granice sa Gazom, okupilo veselo društvo ljubitelja muzike. Verovatno im niko nije rekao šta se okolo dešava i šta je njima trebalo da se prema scenariju predstave desi.)
Šta se iza brda valja
Kao što se može videti iz ove galerije, ali i iz pratećih novinskih tekstova, najnovija propagandna igra je sjajno isplanirana, a još bolje izvedena, jer je malo ko primetio da je sve to bila kombinovana psiop – lažna zastava operacija, u koju su vešto ugrađeni zločini koji se nisu dogodili. Na koji način se sve to dogodilo, gde se dogodilo, kao i da li su se lažni zločini stvarno dogodili, saznaće se tek nakon što se završi sve ono što je isplanirano i kada bude otkriveno kakav se krajnji cilj krio iza kulisa predstave. Jer, nije isključeno da se sve to dododilo tamo negde u pustinjama Nevade ili Novog Meksika, možda na istom onom mestu gde su se američki astronauti 1968. iskrcali na Mesec
No, šalu na stranu, mada se iz svega prikazanog i objavljenog ne može sa sigurnošću utvrditi da li je zaista bilo žrtava na izraelskoj strani, kao i ko je počinio one paljevine i rušenja sa fotografija, moguće je da su se prikazani zločini stvarno dogodili, da su oni objavljeni brojevi žrtava tačni i da su se shodno tome u onim belim vrećama zaista nalazila ljudska tela. Vremena su se promenula. Čovečanstvo je odavno ušlo u eru depopulacije, tako da više nije potrebno štedeti ljudske živote i izmišljati zločine koji se nisu dogodili. Od sada će se verovatno u narednim sličnim predstavama kao pomoćno sredstvo psihološke manipulacije koristiti stvarni a ne isfabrikovani zločini.
Ali sve to nije ni toliko važno. Jer, efekat je postignut. Stvoren je opšteprihvaćeni dojam, barem što se medija tiče, da je ozloglašeni Hamas počinio velika zla na izraelskoj teritoriji, a pogotovu zločine „bez presedana” nad nedužnim civilnim stanovništvom, što je izraelskoj vojsci dalo odrešene ruke da se bez imalo skrupula može posvetiti osveti, ne samo nad Hamasovim teroristima, već i nad civilnim stanovništvom Gaze, koje će biti ekspresno satanizovano i proglašeno životinjama, i to ne običnim, već onim koje treba istrebiti bez milosti. Tako su stvoreni svi potrebni uslovi da otpočne još jedan rat, što je svakako bio i glavni razlog organizovanja čitavog tog cirkusa, koji je omogućio izraelski premijer Natanijahu naredbom da se u subotu 7. oktobra u zoru izraelska vojska povuče iz pograničnog pojasa prema Gazi, i to u trajanju od sedam sati, kako se saznalo iz pouzdanih, vladi bliskih izvora.
A da se ratovi ne započinju sticajem nepredviđenih okolnosti ili slučajno, već da imaju svoju namenu, može se naslutiti iz onoga šta je o njima nekada davno rekao američki general Smedli Batler (1881-1940). On je tvrdio da je rat reket. A reket je opisao kao nešto što nije ono što se ogromnoj većini ljudi čini da jeste, već nešto o čemu samo mali broj ljudi zna šta zapravo jeste. On se vodi za korist njih nekoliko, a na štetu svih ostalih. Na ratovima tih nekoliko prave ogromna bogatstva. General Batler je preko svoje generalske glave preturio mnogo ratova, i treba mu verovati. A na tu temu je napisao i knjigu pod naslovom „War is a Racket”.
Da bi se dokučila suština tog Batlerovog reketa, o kojoj ona ogromna većina pojma nema, treba se prisetiti šta se dogodilo nakon onog Jomkipurskog rata, na čiju 50-tu godišnjicu je Bendžamin Natanijahu naredio svojoj vojsci da se povuče iz pojasa prema Gazi. Posle tog rata, nakon što su zalivske zemlje drastično smanjile proizvodnju nafte, njene cene su otišle nebu pod oblake i nastupila je naftna kriza do tada neviđenih razmera, na kojoj se onih Batlerovih nekoliko itekako obogatilo na račun svih ostalih. Da bi se uverilo u profitabilnost ratova ne treba ići tako daleko u prošlost. Više je nego očigledno da se na onom takozvanom Ukrajinskom ratu, koji je u toku, također veoma dobro zarađuje i da se obrću, a usput i peru, stotine milijardi, pa i trilioni sve bezvrednijih dolara, koje štampaju i obezvređuju upravo onih nekoliko koji se na ratovima bogate i koji ih, naravno, planiraju i izazivaju.
Ali, svrha ratova ne mora da se iscrpljuje samo u bogaćenju onih nekoliko. Oni mogu da budu veoma korisni za odvlačenje pažnje javnosti, od nekih paralelnih događanja, to jest njihovo kamufliranje. Ovaj najnoviji izraelsko-palestinski, zajedno sa onim ukrajinskim, na koji se elegantno nadovezao, bi mogao da se savršeno uklopi u tu potencijalnu mogućnost. Treba se samo podsetiti da su se oba ta rata nadovezala na tek završenu pandemiju sa kojom je počelo ostvarivanje „agende” onog zlosutnog „velikog reseta”, čiji osnovni postulati, kao što su četvrta industrijska revolucija, transhumanizam, digitalizacija svih aspekata života, svođenje čoveka na produženu ruku veštačke inteligencije, te na kraju depopulacija i porobljavanje onih koji je prežive, su se poput Demoklovog nadvili nad čovečanstvom, koje se, uzdrmano medicinskim terorom, našlo u svojevrsnom nokdaunu.
Sve je to odjednom potisnuto u drugi plan ili potpuno zaboravljeno vešto potpaljenim patriotizmom i navijačkim strastima simpatizera obe zaraćene strane. Tako da planeri te predstave mogu, barem na trenutak da predahnu, jer im nije ni malo lako da istovremeno sprovode „agendu” i da se bore sa onim po njih veoma opasnim takozvanim „dezinformacijama”, koje se nezadrživo šire eterom, otvarajući oči sve većem procentu svetske populacije, pretvorene u zamorce planetarnog eksperimenta, koji kao da počinju naslućivati šta im se sprema i postajati svesni gotovo neshvatljivih zločina počinjenih za vreme pandemije.
A kada je o zločinima reč, 15. oktobra je na spektakularan način u Meksiku kidnapovan nemački advokat Rajner Firmih, zatim prebačen avionom u Nemačku, gde je uhapšen i strpan u zatvor. To je onaj hrabri advokat koji je još polovinom 2020. među prvima primetio da se KOVID pandemija koristi kao zavesa iza koje se sprovodi do sada neviđen zločin protiv čovečanastva. On je prvi predložio da se osnuje međunarodni tribunal, takozvani Nirnberg 2.0, na kojem bi se sudilo najodgovornijima za počinjene zločine. On je u cilju pripreme za taj proces 2021. osnovao International Crimes Investigative Committee (ICIC), u okviru kojeg obavlja saslušanja eksperata iz raznih oblasti iz celog sveta i prikuplja dokaze za počinjene zločine. Svakako da se njegovo hapšenje nije dogodilo slučajno baš na početku novog rata na Bliskom istoku.
U tom kontekstu treba spomenuti da se već nekoliko godina održavaju samiti (International COVID Summit), na kojima se okupljaju medicinski eksperti, doktori i profesori univerziteta iz celog sveta. Poslednji od tih samita, treći po redu, održan je od 2-4 maja ove godine u Briselu u sali Evropskog parlamenta, na kojem se okupila kompletna antiglobalistička medicinska elita na čelu sa doktorom Robertom Maloneim.
Ako je verovati Hovelu Volcu (Howell Woltz), američkom autoru, koji se poput Rajnera Firmiha volonterski bavi istraživanjem međunarodnog kriminala, izveštaj sa pomenutog trećeg KOVID samita viđen je na razne načine četiri milijarde puta. A u međuvremenu u Bukureštu 18-19 novembra treba da se održi četvrti ICS samit. Da li sve to ima veze sa naredbom Bendžamina Natanijahua da se izraelska vojska 7. oktobra povuče sa granice prema Gazi, ostaje da se proceni.
Zbog svega toga ne treba izgubiti iz vida i mogućnost da su scenaristi predstave koja je započeta 7. oktobra zamislili da se taj lokalni sukob u narednim činovima polako pretvori u globalni rat. Jer su globalni ratovi, ne samo poslastica za one koji ih planiraju i izazivaju, nego i najefikasnije sredstvo da se jednim udarcem ubiju čak i više od dve muve. Kao prvo da se u ratnom vihoru izgubi potreba za onim dezinformacijama, kojih se izvršioci agende velikog reseta najviše plaše, zatim da se kasnije na ratnim ruševinama lakše uspostavi planirani novi poredak, ili u stvari završi projekat porobljavanja čovečanstva, koji je započet na ruševinama prethodnog svetskog rata takozvanim Bretonvudskim sporazumom. A tu je i onaj paralelni projekat depopulacije, kojemu svetski ratovi izuzetno dobro dođu. I na kraju, naravno, još jedna prilika da se zaradi još koji trilion.
I svetski ratovi, kao i većina ostalih ratova, inicirani sa pomenutim manipulativnim operacijama ili njihovim kombinacijama. Setimo se da je I svetski rat iniciran onom tragikomedijom na Vidovdan 1914, kada su princa Ferdinanda vozali čitav dan ulicama Sarajeva, dok ga na kraju, posle nekoliko neuspelih pokušaja, nije konačno ucmekao mali žgoljavi Gavrilo. A da je onaj sledeći svetski rat počeo nakon insceniranog napada nemačkih vojnika preobučenih u uniforme poljskih vojnika na radio stanicu u nemačkom pograničnom gradiću Glajvicu.
Međutim, uzimajući u obzir činjenicu da su formalni inicijatori predstva koje su trebale da budu povod za prva dva svetska rata izvukli na kraju deblji kraj, onda se u tom slučaju Izraelu i njegovim stanovnicima ne piše dobro, ukoliko se iz predstave koju su pokrenuli izrodi svetski rat. Što u krajnjoj liniji i ne bi bilo neko veliko iznenađenje, jer je ta država stvorena također uz pomoć jedne od onih operacija pod lažnim zastavama, u kojoj je u Hitlerovim logorima smrti stradalo 6 miliona Jevreja.
Postoji jedna teorija zavere da su taj famozni holokaust zamislili i na zaobilazni način finansirali jevrejski cionisti, koji je kao lažna zastava trebao da kasnije posluži kao kompenzacija za planirano stvaranje države Izrael. Hitler je bio samo njihov egzekutor. Zar se, uzimajući sve to u obzir, ne bi moglo smatrati sasvim logičnim da bi svima onima koji su zajedno sa cionistima stvorili državu Izrael moglo jednog dana pasti na pamet da je i uklone, ukoliko se ne uklopi u neke njihove nove profitabilnije planove.
A postoji i jedna poučna anegdota o Jevrejima, koja kaže da su svi oni Jevreji, koji su kasnih tridesetih godina prošlog veka verovali u teorije zavera, završili u Holivudu, dok su oni koji nisu verovali u teorije zavera završili u Aušvicu.
Shodno tome, ukoliko se u narednom periodu primeti da Jevreji ponovo beže ka Holivudu, ovaj puta iz Izraela, to bi mogao biti loš znak, ne samo za Jevreje, nego i za čitavo čovečanstvo. Jer, u onim svetskim ratovima ne stradaju samo Jevreji, već i svi ostali narodi, pogotovu oni koji se nađu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. A opasnost je čak i veća nego što bi se na prvi pogled moglo zaključiti, jer živimo u vremenu u kojem se može izgubiti glava bez obzira na kom mestu se nalazi.
To je na slikovit način nedavno nagovestio Ilon Mask, najbogatiji od onih nekoliko najbogatijih, primetivši da je sve manje teorija zavera koje se nisu pokazale istinitim – “I think we’re running out of conspiracy theories that didn’t turn out to be true”. Ako je to rekao čovek koji pripada društvu koje planira i izmišlja zavere, onda to treba uzeti kao veoma ozbiljno upozorenje. Ne mora se trčati prema Holivudu, pošto njegovi kapaciteti nisu toliki da prime sve one koji su shvatili da živimo u vremenu u kojem ponestaje teorija zavera koje se nisu ostvarile, ali se može, kako reče naš narod, utuviti pamet u glavu, i pokušati izbeći da se ne samo nađeš na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, nego i izbegneš da se ne uhvatiš u one zamke, koje se kamufliraju ratovima, a od kojih se isto tako gine, i to u ne malim brojevima. Jer, na kraju krajeva, ne živimo samo u vremenu ostvarivanja poslednjih neostvarenih teorija zavera, nego i u vremenu depopulacije.
(Ilon Mask i Bendžamin Natanijahu veselo ćaskaju 18. septembra 2023. Nameće se pitanje, da li su oni u tom trenutku znali da će samo dvadesetak dana kasnije Hamas lansirati svoju: „Operation Al-Aqsa Flood”. Više je nego očigledno da jesu i da su se unapred radovali uspehu Hamasove operacije.)
