О пропагандним играма са злочинима који се нису догодили.

Анализирајући   улогу лажи и превара  на основу чињеница неминовно се долази до закључка  да  су оне веома корисно и ефикасно оружје у рату. Али  се то, ма колико било „савршено“, увек открије.

Једна од можда најсуровијих превара  модернијег времена је   она објављена  на каналу CBS-ија када је, након што је августа 1990. ирачка војска извршила инвазију на Кувајт 10. октобра те године пред Америчким конгресом сведочила  девојчица по имену Најра (Nayirah), о томе како је присуствовала масовном убијању беба од стране ирачких војника. Они су наводно  заузели једно кувајтско породилиште, вадили бебе из инкубатора и бацали их на под, где су бебе умирале. Била је то ударна вест у свим  америчким  медијима и послужила је  као идеално покриће за америчко војно  ангажовање у том региону, да би две године касније  у једној ТВ емисији под насловом: „Како продати рат” на каналу CBS-ија објављено и доказано да је та прича била исфабрикована, а да је поменута девојчица била кћерка кувајтског амбасадора у Вашингтону и да у то време није ни била у Кувајту.

Сећате ли се спектакуларног  рушењеа њујоршких стоспратних кула близанаца ударима отетих путничких авиона? Знате  да је за то окривљен   Мохамед Ата и његови несуђени командоси! А да ли знате да су куле срушене контролисаном детонацијом раније пажљиво постављених експлозива, закачених за виталне делове челичне носиве конструкције.Знате ли да су Мохамед Ата и његови несуђени командоси касније виђани живи и здрави и вероватно никада нису ступили на америчко тло.

Кориштење измишљених злочина у пропагандне и манипулативне сврхе није изум модерног доба. Може се слободно тврдити да је та појава стара колико су старе људске цивилизације. У модерна времена, захваљујући развоју технолошких средстава, али и науке звана психологија, манипулације се могу вршити на много ефикаснији начин, тако да се примењују много чешће него што је то било у оним прошлим временима. Међутим, оно што је заједничко прошлим и модерним временима је да се све те преваре увек открију, до детаља анализирају, па чак и у историји забележе, али се брзо забораве, па се могу увек изнова понављати, понекад на готово идентичан начин, и да увек упале, то јест постигну свој замишљени циљ.

Због тога не чуди да се тим феноменом бави и Википедија. У њеном поглављу: „Atrocity propaganda”, се може наћи прецизна дефиниција, детаљан опис технике и кратак историјат.

Пропаганда о зверствима и окрутностима се означава као ширење лажних информација о злочинима почињеним од стране непријатеља, који моги бити стварни, али намерно исфабриковани и преувеличани. За ту сврху се користе фотографије, видео снимци, илустрације, интервјуи и друге форме информативних материјала.

Карактеристично насилна природа ратова подразумева да су зверства и преувеличавање главна срестава те врсте пропаганде. Патриотизам често није довољан да побуди мржњу према непријатељу, па је зато потребна пропаганда. Психолошка одбојност према рату је у великој мери укорењена у перцепцији модерних нација, тако да се сваки рат мора представити као неопходно средство одбране од претећег и опасног непријатеља. Не сме се допустити никаква сумња код јавности о томе кога треба мрзети. Људско сведочење у нормалним околностима може бити непоуздано, али у рату оно се чини још конфузнијим уз помоћ предрасуда, сентимената и погрешно усмереног патриотизма.

Циљ пропагандисте је да утиче на перцепцију, ставове и мишљење шире јавности, али и на политичке одлуке, циљајући на званичнике на свим нивоима. Основна идеја те врсте пропаганде је дехуманизација и претварање непријатеља у обичне фанатике, како би се његова физичка елиминација оправдала и учинила јединим решењем. Лаж се тако показала као веома корисно и ефикасно оружје у рату, које користи свака земља како би на промишљен начин обманула сопствену јавност, привукла на своју страну неутралне, а заварала непријатеља. Кориштење измишљених и преувеличаних злочина у пропагандне и манипулативне сврхе се са мањим или већим успехом користило у свим познатим конфликтима.

Историјат

Свакако да није лако набројати све те силне манипулације које су се догађале током дуге  повести човечанства, али, у циљу подсећања, није на одмет присетити се оних највећих, које су изазвале и покренуле велике историјске  догађаје.

Папа Урбан II је на Клермонском сабору 1095. године оптужио муслимане да на блиском истоку руше хришћанске светиње и убијају хришћане, претходно их излажући неописивим мучењима. Стога је искористио прилику да позове све европске хришћане у војни поход у циљу освете и ослобађања хришћанских земаља. Ти походи ће трајати наредна скоро два века и у историји остати забележени као Крсташки ратови.  

У 17. веку британска пропаганда је исфабриковала зверства и злочине, који су наводно починили ирски католици против протестаната, укључујући мучења цивила и силовање жена. Јавност је наравно реаговала на те приче захтевајући одмазду. Грозни описи сцена у којима су ирски католици током устанка 1641. године расецали стомаке протестантских трудних жена и вадили бебе убијајући их, пружили су оправдање Оливеу Кромвелу за касније покоље поражених устаника.

Ту врсту пропаганде користиле су обе зараћене стране током I светског рата, што је одиграло кључну улогу у стварању патриотског заноса на самом почетку рата. Нарочито је британска пропаганда била активна у измишљању фиктивних злочина, како би придобила подршку јавности за рат. У једној од тих прича немачки војници су намерно сакатили белгијске бебе одсецајући им шаке, а у неким верзијама чак су их и јели. Понуђени су чак и сведоци који су такве сцене видели својим очима. У другој причи су немачки војници белгијским медицинским сестрама одсецали дојке. А у једном чланку објављеном у Тајмсу 17. априла 1917. наведено је да су Немци градили фабрике за прераду лешева погинулих војника. Наравно, да су све те приче после рата демантоване.

При крају прошлог века вероватно најспектакуларнији случај кориштења те врсте

пропаганде догодио се након што је августа 1990. ирачка војска извршила инвазију на Кувајт. 10. октобра те године пред Америчким конгресом појавила се као сведок петнаестогодишња кувајтска девојчица по имену Најра (Nayirah), која је испричала причу о томе како је присуствовала масовном убијању беба од стране ирачких војника. Они су, након што су заузели једно кувајтско породилиште, вадили бебе из инкубатора и бацали их на под, где су бебе умирале. Њено сведочење је било ударна вест у свим америчким новинама, на радију и телевизији, и послужило као идеално покриће за америчко војно  ангажовање у том региону. Децембра 1992. у једној ТВ емисији под насловом: „Како продати рат” на каналу CBS-ија објављено је и доказано да је та прича била исфабрикована, а да је поменута девојчица била кћерка кувајтског амбасадора у Вашингтону и да у то време није ни била у Кувајту.

На самом крају прошлог века, као шлаг на торту безбројних пропагандних превара, које су се по правилу увек заснивале на демантованим лажиима и измишљотинама, догодила се сатанизација једног народа званог Срби. Тај народ је до те мере сатанизован измишљеним злочинима, у које је укључен и геноцид, тако да се сматрало сасвим нормалним, па чак и пожељним да се држава, у којој је већина тог народа нашла своје уточиште, претпоследње године тог века безобзирно бомбардује и руши од стране најмоћније војне коалиције икада створене у историји човечанства.

21. век

21. век је почео са оним спектакуларним рушењем њујоршких стоспратних кула близанаца, које се може сматрати вештом комбинацијом псиоп-а и операције под лажним заставама, а у коју је за промену на суптилан начин уграђен и застрашујући злочин који се није догодио. Јер се веома брзо утврдило да куле нису срушене ударима отетих путничких авиона, којима су наводно управљали арапски терористи на челу са Мохамедом Атом, већ контролисаном детонацијом раније пажљиво постављених експлозива, закачених за виталне делове челичне носиве конструкције. Мохамед Ата и његови несуђени командоси су касније виђани живи и здрави и вероватно никада нису ступили на америчко тло, на којем су се налазиле куле које су, жртвујући своје животе, срушили. У том унапређеном сценарију злочин се ипак догодио, али су га починили они који су планирали ту пропагандну операцију са злочинима који се нису догодили.

Наредне две деценије овог века ће се операције са злочинима који се нису догодили толико често догађати, да ће се у свести модерног човека почети постепено кристаализовати перцепција да злочини више нису могући, осим ако нису измишљени као део неке пропагандне операције. Ређале су се измишљотине у наставку оног епског ирачког сукоба током рушења режима Садама Хусеина, затим у израелско-палестинском такођер епском сукобу, па чак и у етничким обрачунима у Киргистану, у Либији током рушења Гадафија и на крају у Украјини.

А онда, у зору 7. октобра 2023. године, тачно на 50-ту годишњицу сличне операције коју су Израелци извели 1973, Јомкипурског рата, десетине до зуба наоружаних такозваних терориста, који су припадали такозваној војној организацији Хамас, упали су из појаса Газе на израелску територију и „до ногу потукли”, по општем уверењу најмоћнију и најбоље организовану армију на планети. Претходно су из Газе испалили 5,000 ракета од којих се „тресао” читав Блиски исток. Након што се израелска војска разбежала, куд који мили моји, такозвани милитанти су извршили „невиђен покољ” над цивилним становништвом израелских пограничних насеља и кибуца. У комбинованој ваздушно-копненој операцији, јер су први пута употребљене ваздушне десантне Хамасове јединице такозваних „параглајдера”, нападнут је музички фестивал, који се одржавао само пет километара од границе са Газом. Том приликом, подразумева се „на зверски начин”, је убијено тачно 260 учесника фестивала.

А како је то све изгледало може се видети са фотографија објављених у угледним светским медијима главног тока.

У рану зору, зору, зору,
Кад сване дан,
Ја идем у Израел,
Да убијам Јевреје ….

Инвазионе трупе улазе у Израел „пик-уп” камионетима и мотоциклима

        (Како се лако и елегантно улази у Израел кроз најбоље чувану границу на планети.Не требају ни тенкови, ни ракете, само један половни булдожер)

(У фототеци ове представе се може наћи барем десетак слика са тенком. Пажљивим посматрањем лако је закључити да се у ствари ради о једном тенку сниманом из разних углова. Вероватно је сценариста хтео да код посматрача остави дојам да се успут догодила још једна историјска тенковска битка – Израелско-палестински „Курск”)

(Без ватромета је немогућа ниједна ратна чорба, баш као што је без алеве паприке  немогућа она рибља)

(У суботу 7. октобра палестински терористи су читав дан наводно дивљали, палећи, рушећи и убијајући све што им се нашло на путу. Увече истог дана се у истом подручју, 5 км од границе са Газом, окупило весело друштво љубитеља музике. Вероватно им нико није рекао шта се около дешава и шта је њима требало да се према сценарију представе деси.)

Шта се иза брда ваља

Као што се може видети из ове галерије, али и из пратећих новинских текстова,  најновија пропагандна игра је сјајно испланирана, а још боље изведена, јер је мало ко приметио да је све то била комбинована псиоп – лажна застава операција, у коју су вешто уграђени злочини који се нису догодили. На који начин се све то догодило, где се догодило, као и да ли су се лажни злочини стварно догодили, сазнаће се тек након што се заврши све оно што је испланирано и када буде откривено какав се крајњи циљ крио иза кулиса представе. Јер, није искључено да се све то дододило тамо негде у пустињама Неваде или Новог Мексика, можда на истом оном месту где су се амерички астронаути 1968. искрцали на Месец

Но, шалу на страну, мада се из свега приказаног и објављеног не може са сигурношћу утврдити да ли је заиста било жртава на израелској страни, као и ко је починио оне паљевине и рушења са фотографија, могуће је да су се приказани злочини стварно догодили, да су они објављени бројеви жртава тачни и да су се сходно томе у оним белим врећама заиста налазила људска тела. Времена су се променула. Човечанство је одавно ушло у еру депопулације, тако да више није потребно штедети људске животе и измишљати злочине који се нису догодили. Од сада ће се вероватно у наредним сличним представама као помоћно средство психолошке манипулације користити стварни а не исфабриковани злочини.

Али све то није ни толико важно. Јер, ефекат је постигнут. Створен је општеприхваћени дојам, барем што се медија тиче, да је озлоглашени Хамас починио велика зла на израелској територији, а поготову злочине „без преседана” над недужним цивилним становништвом, што је израелској војсци дало одрешене руке да се без имало скрупула може посветити освети, не само над Хамасовим терористима, већ и над цивилним становништвом Газе, које ће бити експресно сатанизовано и проглашено животињама, и то не обичним, већ оним које треба истребити без милости.  Тако су створени сви потребни услови да отпочне још један рат, што је свакако био и главни разлог организовања читавог тог циркуса, који је омогућио израелски премијер Натанијаху наредбом да се у суботу 7. октобра у зору израелска војска повуче из пограничног појаса према Гази, и то у трајању од седам сати, како се сазнало из поузданих, влади блиских извора.

А да се ратови не започињу стицајем непредвиђених околности или случајно, већ да имају своју намену, може се наслутити из онога шта је о њима некада давно рекао амерички генерал Смедли Батлер (1881-1940). Он је тврдио да је рат рекет. А рекет је описао као нешто што није оно што се огромној већини људи чини да јесте, већ нешто о чему само мали број људи зна шта заправо јесте. Он се води за корист њих неколико, а на штету свих осталих. На ратовима тих неколико праве огромна богатства. Генерал Батлер је преко своје генералске главе претурио много ратова, и треба му веровати. А на ту тему је написао и књигу под насловом „War is a Racket”.

Да би се докучила суштина тог Батлеровог рекета, о којој она огромна већина појма нема, треба се присетити шта се догодило након оног Јомкипурског рата, на чију 50-ту годишњицу је Бенџамин Натанијаху наредио својој војсци да се повуче из појаса према Гази. После тог рата, након што су заливске земље драстично смањиле производњу нафте, њене цене су отишле небу под облаке и наступила је нафтна криза до тада невиђених размера, на којој се оних Батлерових неколико итекако обогатило на рачун свих осталих. Да би се уверило у профитабилност ратова не треба ићи тако далеко у прошлост. Више је него очигледно да се на оном такозваном Украјинском рату, који је у току, такођер веома добро зарађује и да се обрћу, а успут и перу, стотине милијарди, па и трилиони све безвреднијих долара, које штампају и обезвређују управо оних неколико који се на ратовима богате и који их, наравно, планирају и изазивају.

Али, сврха ратова не мора да се исцрпљује само у богаћењу оних неколико. Они могу да буду веома корисни за одвлачење пажње јавности, од неких паралелних догађања, то јест њихово камуфлирање. Овај најновији израелско-палестински, заједно са оним украјинским, на који се елегантно надовезао, би могао да се савршено уклопи у ту потенцијалну могућност. Треба се само подсетити да су се оба та рата надовезала на тек завршену пандемију са којом је почело остваривање „агенде” оног злосутног „великог ресета”, чији основни постулати, као што су четврта индустријска револуција, трансхуманизам, дигитализација свих аспеката живота, свођење човека на продужену руку вештачке интелигенције, те на крају депопулација и поробљавање оних који је преживе, су се попут Демокловог надвили над човечанством, које се, уздрмано медицинским терором, нашло у својеврсном нокдауну. 

Све је то одједном потиснуто у други план или потпуно заборављено вешто потпаљеним патриотизмом и навијачким страстима симпатизера обе зараћене стране. Тако да планери те представе могу, барем на тренутак да предахну, јер им није ни мало лако да истовремено спроводе „агенду” и да се боре са оним по њих веома опасним такозваним „дезинформацијама”, које се незадрживо шире етером, отварајући очи све већем проценту светске популације, претворене у заморце планетарног експеримента, који као да почињу наслућивати шта им се спрема и постајати свесни готово несхватљивих злочина почињених за време пандемије.

А када је о злочинима реч, 15. октобра је на спектакуларан начин у Мексику киднапован немачки адвокат Рајнер Фирмих, затим пребачен авионом у Немачку, где је ухапшен и стрпан у затвор. То је онај храбри адвокат који је још половином 2020. међу првима приметио да се КОВИД пандемија користи као завеса иза које се спроводи до сада невиђен злочин против човечанаства. Он је први предложио да се оснује међународни трибунал, такозвани Нирнберг 2.0, на којем би се судило најодговорнијима за почињене злочине. Он је у циљу припреме за тај процес 2021. основао International Crimes Investigative Committee (ICIC), у оквиру којег обавља саслушања експерата из разних области из целог света и прикупља доказе за почињене злочине. Свакако да се његово хапшење није догодило случајно баш на почетку новог рата на Блиском истоку.

У том контексту треба споменути да се већ неколико година одржавају самити (International COVID Summit), на којима се окупљају медицински експерти, доктори и професори универзитета из целог света. Последњи од тих самита, трећи по реду, одржан је од 2-4 маја ове године у Бриселу у сали Европског парламента, на којем се окупила комплетна антиглобалистичка медицинска  елита на челу са доктором Робертом Малонеим.

Ако је веровати Ховелу Волцу (Howell Woltz), америчком аутору, који се попут Рајнера Фирмиха волонтерски бави истраживањем међународног криминала, извештај са поменутог трећег КОВИД самита виђен је на разне начине четири милијарде пута. А у међувремену у Букурешту 18-19 новембра треба да се одржи четврти ICS самит. Да ли све то има везе са наредбом Бенџамина Натанијахуа да се израелска војска 7. октобра повуче са границе према Гази, остаје да се процени.

Због свега тога не треба изгубити из вида и могућност да су сценаристи представе која је започета 7. октобра замислили да се тај локални сукоб у наредним чиновима полако претвори у глобални рат. Јер су глобални ратови, не само посластица за оне који их планирају и изазивају, него и најефикасније средство да се једним ударцем убију чак и више од две муве. Као прво да се у ратном вихору изгуби потреба за оним дезинформацијама, којих се извршиоци агенде великог ресета највише плаше, затим да се касније на ратним рушевинама лакше успостави планирани нови поредак, или у ствари заврши пројекат поробљавања човечанства, који је започет на рушевинама претходног светског рата такозваним Бретонвудским споразумом. А ту је и онај паралелни пројекат депопулације, којему светски ратови изузетно добро дођу. И на крају, наравно, још једна прилика да се заради још који трилион.

И светски ратови, као и већина осталих ратова, иницирани са поменутим манипулативним операцијама или њиховим комбинацијама. Сетимо се да је I светски рат инициран оном трагикомедијом на Видовдан 1914, када су принца Фердинанда возали читав дан улицама Сарајева, док га на крају, после неколико неуспелих покушаја, није коначно уцмекао мали жгољави Гаврило. А да је онај следећи светски рат почео након инсценираног напада немачких војника преобучених у униформе  пољских војника на радио станицу у немачком пограничном градићу Глајвицу.

Међутим, узимајући у обзир чињеницу да су формални иницијатори предства које су требале да буду повод за прва два светска рата извукли на крају дебљи крај, онда се у том случају Израелу и његовим становницима не пише добро, уколико се из представе коју су покренули изроди светски рат. Што у крајњој линији и не би било неко велико изненађење, јер је та држава створена такођер уз помоћ једне од оних операција под лажним заставама, у којој је у Хитлеровим логорима смрти страдало 6 милиона Јевреја. 

Постоји једна теорија завере да су тај фамозни холокауст замислили и на заобилазни начин финансирали јеврејски ционисти, који је као лажна застава требао да касније послужи као компензација за планирано стварање државе Израел.     Хитлер је био само њихов егзекутор. Зар се, узимајући све то у обзир, не би могло сматрати сасвим логичним да би свима онима који су заједно са  ционистима створили државу Израел могло једног дана пасти на памет да је и уклоне, уколико се не уклопи у неке њихове нове профитабилније планове.

А постоји и једна поучна анегдота о Јеврејима, која каже да су сви они Јевреји, који су касних тридесетих година прошлог века веровали у теорије завера, завршили у Холивуду, док су они који нису веровали у теорије завера завршили у Аушвицу.

Сходно томе, уколико се у наредном периоду примети да Јевреји поново беже ка Холивуду, овај пута из Израела, то би могао бити лош знак, не само за Јевреје, него и за читаво човечанство. Јер, у оним светским ратовима не страдају само Јевреји, већ и сви остали народи, поготову они који се нађу на погрешном месту у погрешно време. А опасност је чак и већа него што би се на први поглед могло закључити, јер живимо у времену у којем се може изгубити глава без обзира на ком месту се налази.

То је на сликовит начин недавно наговестио Илон Маск, најбогатији од оних неколико најбогатијих, приметивши да је све мање теорија завера које се нису показале истинитим – “I think we’re running out of conspiracy theories that didn’t turn out to be true”. Ако је то рекао човек који припада друштву које планира и измишља завере, онда то треба узети као веома озбиљно упозорење. Не мора се трчати према Холивуду, пошто његови капацитети нису толики да приме све оне који су схватили да живимо у времену у којем понестаје теорија завера које се нису оствариле, али се може, како рече наш народ, утувити памет у главу, и покушати избећи да се не само нађеш на погрешном месту у погрешно време, него и избегнеш да се не ухватиш у оне замке, које се камуфлирају ратовима, а од којих се исто тако гине, и то у не малим бројевима. Јер, на крају крајева, не живимо само у времену остваривања последњих неостварених теорија завера, него и у времену депопулације.

(Илон Маск и Бенџамин Натанијаху весело ћаскају 18. септембра 2023. Намеће се питање, да ли су они у том тренутку знали да ће само  двадесетак дана касније Хамас лансирати своју:  „Operation Al-Aqsa Flood”.  Више је него очигледно да јесу и да су се унапред радовали успеху Хамасове операције.)