Da je visokoprocesuirana hrana najodgovornija za one pomenute epidemijske bolesti, kao što su dijabetes, gojaznost, kardiovaskularne bolesti i poremećaje lučenja endokrinih žlezda, može se ponekad čuti i na onim medijima glavnog toka i uglednim medicinskim žurnalima, ali da ključnu i takoreći vitalnu ulogu u procesuiranju igra upravo visokofruktozni kukuruzni sirup, o tome se ne govori, pogotovu ne glasno.
Naš savet: ne kupujte prehrambene proizvode na čijoj poleđini pakovanja se pominje fruktoza, kukuruz i sirup.
Još od onih pionirskih dana kapitalizma kada se broj načina kako se može lako, takoreći preko noći, obogatiti, mogao izbrojati sa prstima ne više od dve ruke, pa do danas, taj broj se toliko uvećao da bi bilo potrebno ko zna koliko hiljada ruku, to jest prstiju, da bi se te silne mogućnosti mogle nabrojati. Možda se u tome krije i suština tog trenutno najrasprostranjenijeg, ali sigurno ne i najomiljenijeg, društveno-ekonomskog sistema. Jer, da nije tako on bi se verovatno odavno raspao i bio zamenjen nekim boljim i efikasnijim. Dok god se izmišljaju novi načini da se lako i bez truda može obogatiti na bilo čiji račun taj genijalni sistem će živeti. Kada presahnu ideje on će se sigurno urušiti, ili će propasti kada mu se jednog dana jedna od ti suludih ideja ne razbije o glavu.
Jedna od takvih, možda ne najnovijih, ali sigurno najplodonosnijih, ideja mogla bi se predstaviti formulom: HFCS – High fructose corn syrup (HFCS), što bi se moglo prevesti kao visokofruktozni kukuruzni sirup. Iz tog naziva se ne može na prvi pogled naslutiti neka velika opasnost, a pogotovu zlosutnost, čak šta više, deluje i pomalo egzotično, pogotovo onaj središnji fruktozni deo, koji može kod naivnog posmatrača izazvati utisak nečega prirodnog i, naravno, zdravog, a kada se još doda ona reč na kraju, sirup, koja asocira čak i na medicinu, onda se kamuflaža čini gotovo savršenom.
O tom zdravlju, prirodnosti i potencijalnoj hranjivosti te supstance u onim takozvanim medijima glavnog toka, pa čak i uglednim medicinskim žurnalima, može se naći mnogo hvalospeva i oda u kojima se promoviše njegova hranljivost, te preporučuje upotreba, uz uveravanja da ne predstavlja nikakav rizik za zdravlje. Dok se u onim medijima sporednog toka, koji nažalost nemaju tako mnogo čitalaca, mogu naći i informacije da je ta više hemijska, nego prirodna supstanca, itekako štetna za ljudske organizme, te se stoga onima koji drže do svog zdravlja preporučuje da je se dobro čuvaju, to jest, da pažljivo čitaju one spiskove sa sastavnim delovima prehrambenih proizvoda na poleđinama pakovanja, te da, ukoliko na tom spisku primete da se pominje fruktoza, kukuruz i sirup, obavezno, i to što brže, to pakovanje vrate na policu.
Tu činjenicu da takvi mediji, koji se bave tim aspektima ljudske ishrane, imaju vrlo malo čitalaca iskoristio je legendarni kapitalistički preduzimač Voren Bafet (Warren Buffett) da se ne samo obogati, nego da stvori možda i najveću prehrambenu imperiju svih vremena, i da tako postane, prema najnovijem rangiranju, peti najbogatiji čovek na planeti, odmah za petama takvim velikanima kao što su Mask i Gejts, koji je i sam kao najveći zemljoposednik na planeti itekako upleten u tu vrstu biznisa. Ta imperija se zove Berkšajr Hatavej – Berkshire Hathaway, najveći prehrambeni multinacionalni konglomerat, čiji je on izvršni direktor, takozvani CEO, još od davnih sedamdesetih.
Njegova investiciona strategija je na prvi pogled veoma jednostavna. Prvo se uoči potencijalna vrednost neke kompanije, koja bi mogla igrati značajnu ulogu u željenom proizvodnom lancu. Zatim se stekne kontrola, to jest većinsko vlasništvo te kompanije. Ta strategija se stručno naziva vertikalna integracija, što znači da je potrebno ostvariti kontrolu u svakoj fazi proizvodnje i primene one magične supstance (HFCS), i to od farmi, gde se GMO kukuruz uzgaja, pa sve do fabrika u kojima se ta magična supstanca u fazi procesuiranja ugrađuje u finalne prehrambene proizvode i pakuje u one „fensi” kese, na čijoj poleđini će se sastav teško moći pročitati jer je ispisan veoma sitnim slovima.
Bafet i njegova porodica, podrazumeva se da je to porodični biznis, u vlasništvu imaju ogromna prostranstva poljoprivrednog zemljišta na kojem se uzgaja GMO kukuruz. Berkšajr Hatavej poseduje znatan udeo u vlasništvu petrohemijskih giganata, kao što su Oksidental petroleum i Ševron, iz kojih dolazi gorivo za pokretanje mamutske poljoprivredne mehanizacije, ali i ostale potrebne hemikalije za rast kukuruza i dodavanje u obliku „hranjivih” aditiva u finalne proizvode. Pod Hatavejevom kontrolom su i kompanije koje gazduju skladištima i silosima za kukuruzna zrna, a također i najveća železnička kompanija u Sjedinjenim državama, koja transportuje i kukuruz i finalne proizvodu širom te prostrane zemlje. Osim železnice ona kontroliše i kompanije koje se bave drumskim prevozom, tako da bi se sa kamionima zaokružiila tehnološka celina za proizvodnju, procesiranje i distribuciju one magične supstance (HFCS).
Podrazumeva se da su Bafetovi novci uloženi i u onaj ozloglašeni Monsanto, koji se bavi proizvodnjom GE semena i pesticida, zatim Archer Daniels Midland, koji hemijski procesuira kukuruz u HFCS. A da se ne pominju Coca-Cola and Kraft Heinz, najveći potrošači HFCS-a, zaduženi za njegovo deponovanje u ljudska tela.
I na kraju da bi se onaj pomenuti krug u potpunosti zatvorio, moraju se kontrolisati i one kompanije i institucije koje se bave kontrolom kvaliteta prehrambenih proizvoda i njihove zdravstvene podobnosti i bezbednosti, to jest, da se osigura da „nauka” uvek sa svojim autoritetom stoji iza tih kapitalističkih poduzetničkih poduhvata. Tako da se ne čini uopšte nepodobnim da pomenuta Coca-Cola ima veoma bliske veze, ispunjene međusobnim punim uvažavanjem i poverenjem, sa takovim institucijama kao što su: American Academy of Pediatrics (AAP), – Američka akademija za pedijatriju, the Academy of Nutrition and Dietetics (AND), – Akademija za ishranu i dijetetiku, The Obesity Society (TOS), – Društvo za gojaznost, i the American Academy of Family Physicians (AAFP) – Američka akademija porodičnih lekara.
Naravno, da svi ti kapitalistički „enterprajzi” imaju i svojih usputnih negativnih i po pravilu štetnih i opasnih efekata na zdravlje ljudi. Sasvim je normalno da oni koji stoje iza tih „enterprajza” ne mare baš mnogo za njih. Ali je nenormalno da oni čije zdravlje je u pitanju također ne mare za njih, tako da su bolesti izazvane pomenutim visokofruktoznim kukuruznim sirupom dostigle epidemijske proporcije.
To je naročito izraženo kod najmlađe populacije, to jest kod dece. Prema najnovijem izveštaju Svetske federacije za gojaznost, dečija gojaznost će se do 2035 udvostručiti kod dečaka, a povećati za čak 125% kod devojčica. Prema istom izveštaju dečija gojaznost se za poslednje tri decenije u Americi utrostričila.
Da je visokoprocesuirana hrana najodgovornija za one pomenute epidemijske bolesti, kao što su dijabetes, gojaznost, kardiovaskularne bolesti i poremećaje lučenja endokrinih žlezda, može se ponekad čuti i na onim medijima glavnog toka i uglednim medicinskim žurnalima, ali da ključnu i takoreći vitalnu ulogu u procesuiranju igra upravo visokofruktozni kukuruzni sirup, o tome se ne govori, pogotovu ne glasno.
A pogotovu se ne govori da je peti najbogatiji čovek na planeti svoje ogromno bogatstvo stekao, i još uvek ga stiče, upravo na onoj magičnoj hemikaliji HFCS.
Ostaje da se vidi da li ima kraja kapitalističkoj malignoj ekspanziji i da li će se njihovim neumornim inovatorima konačno nešto razbiti o glavu. Daj bože da to bude visokofruktozni kukuruzni sirup.
