Квантна физика нас учи : Из наших глава се иницира колапс таласне функције којим се могућности претварају у стварност, тј. у нашим главама се креира сав онај материјални свет који нас окружује. Стога се треба добро потрудити да нам у главама на памет не падају у облику могућности којекакве глупости и идиотизми, који би могли да доведу до сопственог истребљења и нестанка. А када нестане нас, нестаће и онај свет око нас, јер неће бити никога да у својој глави иницира његово стварање.Зато „Памет у главу” јер нас чекају многа искушења, нпр.она из домена сексуалних и родних универзума и то пре свега она да би опстанак људске врсте био потпуно онемогућен, пошто је тешко замислити да ће, након што се све жене претворе у мушкарце, лишавајући се уз помоћ хемијских и оперативних средстава својих репродуктивних органа и женскости, мушкарци претворени у жене бити способни да затрудне и рађају.
Већ одавно је познато да је квантна физика, када се појавила пре више од једног века, на револуционаран начин омогућила човеку да не само наслути оне димензије стварности које она обична њутновска физика није признавала да уопште постоје, него да те димензије проучава па чак и мери. Али, оно што је још важније, како је време пролазило и како су се средства за квантификацију тих за обична чула невидљивих аспеката стварности развијала и усавршавала, постајало је све извесније да можда постоје могућности да се до тих димензија дође без обзира на несавршеност чула. Јер, чула се баш због своје несавршености могу понекад уз помоћ вањских подстицаја заварати, али им се исто тако, уз помоћ неких недокучивих унутрашњих механизама, може омогућити да виде не само оно што не постоји, него и оно што постоји, али у неком другом домену, у некој другој стварности.
Квантна Магија
Ти вањски подстицаји заједно са унутрашњим механизмима представљају део оне квантне магије која је пред људским очима и свешћу, ослобођених од ограничења и догми њутновске физике отворила један потпуно нови и раскошни свет бескрајних могућности до чијих реализација је могуће доћи прескочивши она отрцана правила, као што је оно према којем постоји само оно што се може видети и измерити.
Да би тај револуционарни преокрет у перцепцији стварности био јаснији не би било на одмет подсетити се пионира квантне механике Нилса Бора и Вернера Хајзенберга, који су пре нешто мање од једног века, тачније 1927. године, формулисали своје „тумачење из Копенхагена”, према којем у универзуму постоји бескрајни низ могућности које се преклапају. Све те могућности су у некој врсти „квантне супе”, без прецизне локације и стања постојања, све док се не догоди нешто што доводи до тога да се једна од могућности оствари. То „нешто” јесте нечија свест – једноставан чин посматрања.
Са тим у вези је и оно што је три деценије касније, 1957. године, понудио Хју Еверет, физичар са Универзитета Принстон, у својој „теорији многих светова”, у којој је сугерисао да у сваком тренутку времена постоји бескрајни низ могућности и да све оне постоје у исто време и збивају се симултано. Према тој теорији, свака могућност дешава се у свом сопственом простору који није видљив из других светова. Ти јединствени простори називају се „алтернативни универзуми”. Ми се крећемо временском линијом једне могућности у једном универзуму са способношћу да уз помоћ „квантног скока” прелазимо у друге могућности у оним алтернативним универзумима.
Магија „Великог ресета”
12. маја 2022. године група угледних доктора на челу са Робертом Малонеом (Dr. Robert Malone, Dr. Peter McCullough, Dr. Ryan Cole, Harvey Risch, MD, PhD, Dr. Lynn Fynn, Dr. Mary Talley Bowden, Dr. Richard Urso), одржала је конференцију за штампу, наводећи да говоре у име Глобалног ковид самита (Global Covid Summit), организације која окупља преко 17,000 лекара и медицинских научника из читавог света. Они су том приликом јавности представили њихову четврту по реду декларацију у којој позивају да се медицинско ванредно стање мора одмах укинути, затим траже да се поново успостави изгубљени научни интегритет, да се започне са судском истрагом злочина против човечности и да се заустави такозвана ковид вакцинација. Све своје захтеве око којих је постигнут консензус су презентирали у десет принципа.
Сличан скуп је одржан половином децембра 2022. на којем су такођер лекари и научници из читавог света изразили своју критику тоталитарних ковид мера и опасне вакцинацијске кампање, уз истовремени позив на ослобађање науке. Они су то назвали Божићном декларацијом, а том приликом су усагласили и усвојили документ под називом: Глобална прокламација доктора из читавог света (Global Proclamation from Doctors Around the World), који је 16. децембра у Бечу представио јавности лично доктор Роберт Малоне, нагласивши да је све то само почетак и да ће се напори доктора света наставити следеће године све док се поново не успостави она права медицина.
Негде у исто време, вероватно не случајно, 14. децембра, огласио се на оном славном Твитеру доктор Питер Хотез, представљајући се да говори у име оне још славније Светске здравствене организације – WHO, са тврдњом да је „Антивакцинацијски активизам, који у ствари представља анти научну агресију, постао главна глобална смртоносна претња.” Уз ту тврдњу прикачио је и кратку пропагандну видео презентацију у којој се набрајају сва зла која доноси то антинаучно насиље. Каже се да оно односи више живота него оружани обрачуни, тероризам и нуклеарна пролиферација. Затим, да је током ковид пандемије преко 200,000 Американаца изгубило животе зато што се нису вакцинисали, те да се тај све опаснији и све масовнији антивакцинацијаки покрет претворио у политичку снагу, сличну оној из нацистичке Немачке.
На Википедији тог Питера Хотеза називају америчким научником, педијатром и великим борцем у пољима глобалног здравља, вакцинологије и искорењивања ретких занемарених тропских болести. Наводи се да је оснивачки декан Националне школе за тропску медицину, професор педијатрије, молекуларне вирологије и микробиологије на Бајлор медицинском колеџу, затим директор центра за развој вакцина на Тексашкој дечијиј болници, где је такођер председавајући оделења за тропску педијатрију. Донедавно је био и председник Америчког друштва за тропску медицину и хигијену. Поред свега тога је и оснивачки уредник часописа ПЛОС, који се бави запостављеним тропским болестима. Све то набројано је највероватније допринело да некоме падне на памет да га почетком прошле године, заједно са његовом колегиницом докторком Маријим Еленом Ботази, предложи за Нобелову награду за мир.
У својој несебичној борби против непријатеља човечанства доктор Хотез има веома јаку подршку у главном менаџеру угледне фармацеутске компаније зване Фајзер, Алберту Бурли, који не пропушта прилику да, оне који шире дезинформације о сигурности и ефикасности Вухан корона вакцине, назива криминалцима одговорним за милионе људских живота. И не само то, они таквим својим неодговорним понашањем уносе конфузију у главама људи, који, оклевајући да се вакцинишу, отежавају враћање ванредне ситуације са разним ограничењима у нормалну.
Магија паралелних светова
Након што је саслушао све то што говоре доктор Роберт Малоне и његово друштво, са једне стране, те оно што говоре доктор Питер Хотез и Алберт Бурла са друге, просечни савременик доба у којем живимо би се у првом тренутку могао у чуду упитати да ли сви они, а и он са њима, живе у истом свету. Ту енигму ће веома лако решити уколико се без претходне припреме спусти из те загонетне свакодневнице прве половине треће деценије XXI векана нивооне квантне магије, тако да ће без великих тешкоћа моћи не само наслутити, него и констатовати да се та иста квантна магија проширила из оног субатомског света у овај наш четвородимензионални просторно-временски свет у којем обитавају наша тела са оним несавршеним чулима.
Чак и са тако несавршеним чулима као да нам нису више потребна никаква претходна научна предзнања или специјална опрема да приметимо како смо се одједном нашли у оној Боровој и Хајзенберговој „квантној супи”, у којој се пред нашим несавршеним очима назиру све оне њихове бескрајне могућности о којима су ономад говорили. И то не само да се назиру, него да већ постоје, и то истовремено и симултано, одигравајући се пред тим нашим очима у неким својим „алтернативним универзумима”, како их је назвао њихов колега Хју Еверет.
Зар у једном од тих универзума не обитавају доктор Малоне са оних његових 17,000 колега истомишљеника и ко зна колико милиона оних обичних смртника који се са њима слажу. Док у другом универзуму обитавају доктор Хотез, Фајзеровац Бурла и њихови истомишљеници, на челу са такозваним званичним политичким, медицинским и научним естаблишментом, подржаним од оних такозваних медија главног тока. Неко ће се можда упитати како је могуће да та два света међусобно комуницирају и не само да комуницирају, него да обитавајући у једном свету ми у ствари истовремено егзистирамо у оба. Ту нам може помоћи она опаска Хјуа Еверета према којој, крећући се временском линијом једне могућности у једном универзуму можемо да уз помоћ „квантног скока” прелазимо у друге могућности у оним алтернативним универзумима, анулирајући тако оно првобитно ограничење да се свака могућност дешава у свом сопственом простору који није видљив из других светова.
Уколико мало дубље загребемо у стварност у којој коегзистирају та два универзума, онда ће мо уз помоћ оних наших несавршених чула моћи детектовати још много паралелних универзума. У једном од њих егзистирају они који промовишу педофилију, то јест сексуално искориштавање деце од стране одраслих, као још један равноправни тип сексуалне оријентације, а оне који се томе противе оптужују за ширење говора мржње. У њима сродном универзуму у свом фиктивном свету живе они који сматрају да постоје на стотине родова и да се њихов број свакодневно повећава, а у следећем они који тврде да биолошки полови не постоје, те да је сходно томе пол ствар избора и да га је не само могуће, него и потребно и физички мењати уз помоћ хируршких и хемијских интервенција на сопственом телу. И тако у недоглед, како неком падне на памет слична глупост, то одмах они поменути медији главног тока прихвате и промовишу као нови равноправни универзум.
Међутим, пошто то са тим Еверетовим паралелним универзумима изгледа на први поглед мало луцкасто, не би било лоше присетити се оног квантномеханичког феномена колапса таласне функције, који би могао све то објаснити и учинити не само лакше схватљивим, него и логичним. Квантни физичари су још давно уз помоћ оног експеримента са двоструким прорезом доказали да се фотон може понашати и као талас и као материјална честица, и то у зависности од посматрача. То значи да посматрач утиче на то да ли ће фотон бити талас или честица, то јест он може изазвати такозвани колапс таласне функције у којем долази до претварања таласа у материју. Талас у том концепту представља могућност, тако да посматрач својом свешћу може допринети да се претварањем таласа у честицу та могућност претвори у стварност. То је инспирисало Џона Вилера, професора са Принстона, да устврди да ми живимо у свету који је у ствари креирала сама свест – тај процес назвао је партиципаторским универзумом.
Сходно свему томе, зар се не чини да су сви они набројани паралелни универзуми у ствари, како рече Вилер, партиципаторски, то јестстворени од стране њихових главних протагониста. Како се види, чињеница да ми сами можемо да креирамо свет око себе, па да будемо чак и кократори читавог универзума, може да нам импонује, али не би требало да се успавамо на ловорикама. Јер, позиција креатора нечега подразумева и одговорност, поготову када се креира свет који делимо са осталим бићима сличним нама. А колика је улога те одговорности може се видети из наведених примера оних паралелних универзума од којих изгледа не можемо побећи, јер они, захваљујући квантним скоковима, могу итекако утицати на наше животе, без обзира што ми тим универзумима не припадамо.
Треба узети у обзир да принципи на којима функционишу ти универзуми, а које су створили њихови креатори, не морају увек бити рационални и афирмативни према животу и човеку самом, као што се из наведеног може лако наслутити. Може се десити да ће онај вирус којег су измислили творци оног другог универзума, уз помоћ такозваних вакцина, уништити њихове следбенике, а да то они неће ни приметити. Сасвим је извесно да творци универзума утемељеног на култу вируса, када потамане своје следбенике, неће моћи одолети да не ускоче у онај први универзум, који предводе доктор Малоне и оних 17.000 његових колега, а који не маре много за тог вируса, те покушати да на исти начин и њих елиминишу.
Али ни онима који успеју да преживе тај покољ неће бити лако, јер ће их чекати још доста искушења која долазе из оних сексуалних и родних универзума. И то пре свега због просте чињенице да ће опстанак људске врсте бити потпуно онемогућен, пошто је тешко замислити да ће, након што се све жене претворе у мушкарце, лишавајући се уз помоћ хемијских и оперативних средстава својих репродуктивних органа и женскости, мушкарци претворени у жене бити способни да затрудне и рађају.
Због свега тога, како би наш народ рекао: „памет у главу”, јер, као што нас учи квантна физика, из наших глава се иницира онај колапс таласне функције којим се могућности претварају у стварност, то јест, у нашим главама се креира сав онај материјални свет који нас окружује. Стога се треба добро потрудити да нам у главама на памет не падају у облику могућности којекакве глупости и идиотизми, који би могли да доведу до сопственог истребљења и нестанка. А када нестане нас, нестаће и онај свет око нас, јер неће бити никога да у својој глави иницира његово стварање.
