Autorka: Milica Milošević
Čupava Keleraba je imala prilike da razgovara sa Marijom Aleksić, istoričarkom, savremenom pesnikinjom, a odskora i proznom spisateljicom, koja je nedavno objavila zbirku priča „Prababa Julka i hotel „Bristol““ i time izazvala veliku znatiželju čitalačke publike 66. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.
Kada si kod sebe otkrila talenat za pisanje?
Talenat za pisanje sam otkrila kao učenik osnovne škole koji je učestovao na takmičenju u pisanju pesama . I moja pesma „Predvečerje na moru“ je osvojila prvo mesto. Ljubav prema književnosti sam otkrila tada, u najranijem periodu kada sam spoznala sebe. Mnogo sam čitala i vrlo često zamišljala sebe u ulogama tih likova iz knjiga. Ponekad bih poželela da budem Madam Bovari, ponekad Dama s kamelijama.
Odakle crpiš inspiraciju za svoja dela?
Inspiraciju za svoja dela nalazim u običnim stvarima koje me okružuju, u svakodnevnici koja ume da bude lepa ali ponekad i siva i tamna. Život ume da bude ponekad siv a ponekad žut, kako kaže Bajaga Iiupravo u tim nijansama života ja izvlačm inspiraciju da pišem.
Nedavno je iz štampe izašla tvoja zbirka priča „Prababa Julka i hotel „Bristol““ u izdanju „Portalibrisa“. Kako je došlo do ideje za objavljivanje rukopisa i šta sve čitalački auditorijum može očekivati od tvojih priča?
Slala sam priče na konkurse „Portalibrisa“ i one su u uvek bile nagrađivane. Dobila sam ponudu da izdam zbirku priča i neizmerno sam zahvalna urednici Jovani Ristić, kao i ekipi „Portalibrisa“ koji su prepoznali kvalitet mojih priča i ponudili mi dda ih objavim za njihovu izdavačku kuću. To je jedina izdavačka kuća koja se bavi malim, običnim čovekom iz prošlosti. Moje priče su istorijskog karaktera sa umetničkom obradom događaja. Događaji se dešavaju između Berlinskog kongresa 1878. pa sve do današnjih dana. S obzirom na to da sam istoričar, neizbežan je taj dodir sa prošlošću i dalekim precima, čije živote sam obradila i opisala.
Kakve si utiske ponela da prošlogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga?
Sajam knjiga je jedno nezaboravno iskustvo prepuno utisaka i emocija. Upoznala sam mnoge pisce poput Aleksandra Stankovića , Andreje Živkovića i drugih, i dobila neke nove ideje za pisanje.
Šta za tebe znači pisanje i generalno književnost?
Književnost je zapravo moja stvarnost. To je moja sadašnjost, moja prošlost, a volela bih da bude i moja budućnost. Pisanje je moje opuštanje, moj beg iz realnosti. U knjigama mogu biti kilometrima daleko, na drugom kraju planete,u nekom drugom gradu. Kroz svoje likove proživljavam neki drugi život, možda život kakav sam oduvek želela. Dosanjavam neke nedosanjane snove i kroz maštu prizivam sve ono što želim, a ne smem naglas da izgovorim.
Pored proze, pišeš i poeziju. Koju formu više koristiš prilikom svog literarnog izražavanja i zbog čega?
Izdala sam tri zbirke pesama „Singidunum saga“, „Kad mi dođu lutke“ i „Zigurat od snova“, kao i i zbirku priča „Prababa Julka I hotel Bristol“. Lakše se izrazim kroz stihove , stihovi su moj način da olakšam dušu i pretvorim ih u nešto u čemu će se svako pronaći. Ljubav je moja centralna tema, a osim ljubavi tu su i patnja, bol, tuga, ali i sreća, kao i lepota života.
Možemo li uskoro očekivati da ćeš objaviti i neki roman ili možda još koju zbirku poezije?
Ono što je moja velika želja, i nadam se da ću realizovati, jeste roman, I uskoro počinjem da radim na tome. Uporedo s tim pišem poeziju, priče ali i dramske tekstove. Nedavno je bila premijera dečje predstave „Historikus tipikus nastavnikus“. I taj tekst sam napisala sa velikom lakoćom, ali isto tako sa velikom odgovornošću jer je namenjen deci. Spremam mnogo toga , a jedno je sigurno – od pisanja se ne živi, ali se ne odustaje jer je pisanje ljubav i neizmerna sreća za onog ko može svoja osećanja da pretvori u reci.
Ukoliko se još uvek niste upoznali sa proznim radom Marije Aleksić, Čupava Kelraba vam, za kraj intervjua, želi da na sajtu Portalibrisa pogledate njen opus i obradujete kako vas, tako i vama drage ljude.
Izvor: https://www.cupavakeleraba.com/2024/03/06/marija-aleksic-knjizevnost-je-zapravo-moja-stvarnost/
