Teča Mladen. Tetka Zoricin muž je škljocnuo fotoaparatom, i ova fotografija je nastala sedamdesetih godina prošloga veka.
Ja sam je sačuvao u porodičnom albumu fotografija.
Pred plotom – zidom u selu, u maminom zavičaju.
Cupkao sam sa noge na nogu, kada bih čuo, stihove sa radija u
letnjoj kuhinji u deda Bokinoj kući.
Stihovi, Čolinog hita :
“kad si zvjezda, sele moja
da si među zvezdicama,
među svojim sele moja
među svojim sestricama”….nagnala bi me na to.
Znao sam tada i da se i naša ulica zove po ovom pesniku, kome je ime Branko a preziva se Radičević.
Znam da sam bio omiljen kod devojaka koje su stanovale u obližnjem Domu učenika u privredi u Leskovcu.
To se tada tako zvalo.
– Kada bih došao sa ferija, u selu.
I one bi puštile radio, a ja bih skakao na jednoj nozi…
Bilo je to divno vreme… A ja bih uvek bio lepo obučen, kao maneken, od malih nogu.
Kao za “Voge”.
S poštovanjem
Dušan Dojčinović
