Теча Младен. Тетка Зорицин муж је шкљоцнуо фотоапаратом, и ова фотографија је настала седамдесетих година прошлога века.
Ја сам је сачувао у породичном албуму фотографија.
Пред плотом – зидом у селу, у мамином завичају.
Цупкао сам са ноге на ногу, када бих чуо, стихове са радија у
летњој кухињи у деда Бокиној кући.
Стихови, Чолиног хита :
“кад си звјезда, селе моја
да си међу звездицама,
међу својим селе моја
међу својим сестрицама”….нагнала би ме на то.
Знао сам тада и да се и наша улица зове по овом песнику, коме је име Бранко а презива се Радичевић.
Знам да сам био омиљен код девојака које су становале у оближњем Дому ученика у привреди у Лесковцу.
То се тада тако звало.
– Када бих дошао са ферија, у селу.
И оне би пуштиле радио, а ја бих скакао на једној нози…
Било је то дивно време… А ја бих увек био лепо обучен, као манекен, од малих ногу.
Као за “Воге”.
С поштовањем
Душан Дојчиновић
