Лукавство феминистичког ума у СПЦ

Фото: Thinkstock

Аутор: AП

Недавно сам објавио текст у којем сам исказао мишљење да је највећи проблем савремене православне теологије то што у њој перманентно расте утицај аутора који настоје да преведу учење Цркве у постмодерни дискурс и да га ускладе са идеолошким аксиомима либерализма. Указао сам на инвазивне ревизионистичке методе којима се изводи овај идеолошки и дискурзивни трансфер, а то су: негирање читавих деоница класичног теолошког наслеђа и потпуно или делимично кривотворење патристичког предања.

Пре неколико дана у пространствима домаћег интернета појавио се нови пример феномена кривотворења онога што православна теологија јесте. У подкасту „Лукавство ума“ који уређује и води моја драга познаница Андреа Јовановић гостовала је Данијела Марковић. У епизоди названој „Православље, Црква и жене“ Данијела је као дипломирани теолог говорила о православном схватању жене и положају жене у Цркви. Па, да кренемо редом.

Данијела је у емисији изјавила да је по теолошком учењу Цркве Ева створена последња као круна Божијег стварања и најидеалније Божије створење. Надаље, по Данијелином мишљењу из теолошких учења „следи“ да је Ева створена како би својом харизмом преобразила Адамову (људску) природу. Коначно, Данијела одбацује „устаљено“ теолошко гледиште по којем је Ева била „провокација“ за Адама.

Ниједан од наведених Данијелиних исказа није православан и није тачан. НИЈЕДАН аутор у свеукупној историји класичне и посткласичне Цркве НИКАДА није Еву назвао круном Божијег стварања и најидеалнијим Божијим створењем, већ је тим суперлативима описан ЧОВЕК КАО ПРИРОДА, то јест ЧОВЕК БЕЗ ОБЗИРА НА ПОЛ. Уместо да следи есенцијалистичку онтологију отаца Цркве, Данијела на отворено феминистички, не-теолошки и не-православни начин онтолошки фаворизује Еву, занемарујући БИБЛИЈСКУ ЧИЊЕНИЦУ да Ева није створена из праха земаљског као Адам, већ је створена ИЗ АДАМА, што јасно указује на његово узрочно и функционално (не и онтолошко!) првенство. Али о томе ће бити више речи мало касније.

Данијелина тврдња да је Ева створена како би харизмом преобразила Адамову природу садржи озбиљне и тешке јеретичке импликације, јер учитава у Еву сотериолошку сврху. Наиме, православна теологија јасно стоји на становишту да створена бића НЕ МОГУ да преображавају своју природу и да је Бог ЈЕДИНИ који може да преобрази и обожи природе створених бића. Управо због тога је Свети Максим Исповедник у 7. веку учио да је Оваплоћење Логоса одувек било део Божијег плана, јер је то био једини начин да створена људска природа буде ослобођена природне смртности и обожена. Дакле, оваплоћени Бог (Исус Христос) а не Ева (жена) је једини Преобразитељ и Обожитељ човека.

Сада долазимо до најзначајнијег дела. Данијела једноставно ЛАЖЕ када каже да је патристичка мисао у Еви видела некакву провокацију или искушење за Адама. Овакво схватање Евине сврхе НЕ ПОСТОЈИ у традицији теолошке литературе класичне Цркве. Ствари су заправо сасвим супротне. Ево и како.

У Даничићевом преводу Старог Завета стоји да је Бог на Адама пустио дубоки сан док је стварао Еву. Међутим, бољи познаваоци Библије знају да је овде реч о неадекватном преводу и да у хебрејском изворнику није писало „дубоки сан“, већ „занос“. У Септуагинти је „занос“ преведен као „екстаза“. Па тако, Адам није био успаван, већ екстатички присутан у чину стварања Еве. Још тачније речено: Адам је екстатички УЧЕСТВОВАО у стварању Еве, која је створена ИЗ СУШТИНЕ АДАМА. На тај начин Ева је створена као ЈЕДНОСУШНА Адаму. Дакле, Ева је исто што и Адам, али у другом модалитету. Она има људску природу идентичну Адамовој, али је та природа у њој добила другачији лик. Тако се Адам и Ева јављају као РАЗЛИКА У ИСТОВЕТНОСТИ. Тиме њихов начин постојања ИКОНИЗУЈУ начин постојања Свете Тројице у Којој Три Божанске Личности на три различита начина остварују ЈЕДНУ и ИСТУ божанску природу. И као што у Тројици влада начело монархије Узрока (Оца) тако у човеку влада исто начело монархије узрока – Адама, то јест мушкарца. Дакле, по православном учењу, мушкарац и жена су по природи исти, по облику остварења природе различити, са узрочним и функционалним првенством мушкарца.

Да сумирамо. Наведени ставови Данијеле Марковић нису православни и не следе из учења светих отаца Цркве, већ су феминистички и следе из тзв. феминистичке теологије, настале у крилу протенстантских конфесија. Патристичка теологија нас обавезује, она није само „историја теологије“, већ формативни супстрат теолошког знања и трајни оријентир теолошког мишљења. Легитимно је износити своје ставове какви год они били, али кријумчарење сопствених не-православних ставова под маском православне теологије представља један од граничних облика интелектуалног непоштења.

Izvor: https://borbazaistinu.rs/lukavstvo-feministickog-uma-u-spc/