Autor: Dušan Dojčinović
Kako su Dostojevskog, izbacili iz
lektire, histeričnim sankcijama, u
Nemačkoj, dođe on u moju sobu, i jada mi se.
Baćuška, pomagaj!
-Hoću da, se obesim!
-Po drugi put! – kaže mi Dostojevski.
-Grde me, baćuška moj zapadnjaci! Ja, nisam, u svojim delima, stvarao veliku Rusiju!
-Naravno, dragi Dostojevski, tvoje štivo, je puno Optinskih staraca, duhovnika, iz Kijevsko Pečerske lavre, te, bogonadahuća, i slova pobožnosti, te duhovnosti.. –
No, baćuška moj, Fjodore, ja ću se personalno zauzeti, kod bivše kancelarke, Angele Merkel!
-I nađem na gugl trenslejt, nemački jezik, i uzmem, šturo, da prevodim.
-Draga gospođo, Angela Merkel, možete li gospodina Dostojevskog da vratite tamo gde mu je i mesto, u Nemačke biblioteke, na fakultete, i u kancelarije!?
-Zalepim, markice, jezikom, ko mačak, krišku sira, kod Zoće poštara u “Dušegubki”,pošti koju narod tako nazvaše u šali. Jer leti je paklena vrućina, a redovi, dugi ko pred Kovid ambulantnom, da prostite!
On mi kaže, kako da avionskim pismom, pošaljem, i šibnem, to pismo, kao Rusi, raketu prema Ukrajinskim nebom, u Kijevu.
-Prođe, dan, dva, nedelju dana, eto pisma, od Angele Merkel, na moju adresu, sa konciznim odgovorom.
“Danke, dasa sie auf meinen Einfluss und meine Macht vertraruen!”
U prevodu bi to značilo.
“Vaše pismo, ja primila, razumem..
Hvala što se uzdate u moj uticaj i moć.
Potom mi piše :” ja skuvala neki bućkuriš, za ručak, iz novog kuvara.
Knjižare u Frankfurt, prodaju više, kuvare, i turske TV novele.
-Ja, imam tom Dostojevskog, i sad ga od prašine, obrisala.
Nemačka, omladina neće da čita Dostojevskog!. –
I dok sam ja to čitao, naglas, pismo od Merkelove, on je pomno slušao, popeo se na sto, napravio omču od svoje kravate sivog odela, i zabacio o cev radijatora, rešen, da se obesi!
-Srećom, pa je kravata popustila, pukla, kao ženska najlon čarapa, a, Dostojevski, mi pade na grudi i reče:” Uf!
Uh! Uh!
-Umalo se ne obesih!.
-Probudih se sa knjigom, Zločin i kazna, na grudima, i shvatih da je to sve bio lucidan san sa Dostojevskim!
