Аутор: Душан Дојчиновић
Како су Достојевског, избацили из
лектире, хистеричним санкцијама, у
Немачкој, дође он у моју собу, и јада ми се.
Баћушка, помагај!
-Хоћу да, се обесим!
-По други пут! – каже ми Достојевски.
-Грде ме, баћушка мој западњаци! Ја, нисам, у својим делима, стварао велику Русију!
-Наравно, драги Достојевски, твоје штиво, је пуно Оптинских стараца, духовника, из Кијевско Печерске лавре, те, богонадахућа, и слова побожности, те духовности.. –
Но, баћушка мој, Фјодоре, ја ћу се персонално заузети, код бивше канцеларке, Ангеле Меркел!
-И нађем на гугл тренслејт, немачки језик, и узмем, штуро, да преводим.
-Драга госпођо, Ангела Меркел, можете ли господина Достојевског да вратите тамо где му је и место, у Немачке библиотеке, на факултете, и у канцеларије!?
-Залепим, маркице, језиком, ко мачак, кришку сира, код Зоће поштара у “Душегубки”,пошти коју народ тако назваше у шали. Јер лети је паклена врућина, а редови, дуги ко пред Ковид амбулантном, да простите!
Он ми каже, како да авионским писмом, пошаљем, и шибнем, то писмо, као Руси, ракету према Украјинским небом, у Кијеву.
-Прође, дан, два, недељу дана, ето писма, од Ангеле Меркел, на моју адресу, са концизним одговором.
“Данке, даса сие ауф меинен Еинфлусс унд меине Мацхт вертраруен!”
У преводу би то значило.
“Ваше писмо, ја примила, разумем..
Хвала што се уздате у мој утицај и моћ.
Потом ми пише :” ја скувала неки бућкуриш, за ручак, из новог кувара.
Књижаре у Франкфурт, продају више, куваре, и турске ТВ новеле.
-Ја, имам том Достојевског, и сад га од прашине, обрисала.
Немачка, омладина неће да чита Достојевског!. –
И док сам ја то читао, наглас, писмо од Меркелове, он је помно слушао, попео се на сто, направио омчу од своје кравате сивог одела, и забацио о цев радијатора, решен, да се обеси!
-Срећом, па је кравата попустила, пукла, као женска најлон чарапа, а, Достојевски, ми паде на груди и рече:” Уф!
Ух! Ух!
-Умало се не обесих!.
-Пробудих се са књигом, Злочин и казна, на грудима, и схватих да је то све био луцидан сан са Достојевским!
